Ako ste se nekad pitali kako prepoznati pravi med, ovaj mali test vam može pomoći.
Od 25 uzoraka meda, 22 su falsifikat.
To su rezultati istraživanja sprovedenog na inicijativu Saveza pčelarskih organizacija Srbije, uz pomoć nove, akreditovane i kako tvrde, pouzdane metode.
Šećer i voda
Kakvu štetu falsifikati meda nanose potrošačima, proizvođačima i, konačno, državi? Šta još, pored pčelinjeg truda, staje u teglu sa natpisom “med”, teme su kojima se bavio N1.
Slatko je, zlatne boje, gusto i lepljivo. Ima i deklaraciju na kojoj piše – med je. A nije.
Bar ne čist. U čak 88 odsto analiziranih uzoraka meda iz više trgovinskih lanaca pronađeni su šećer i voda.
– Šta je bitno? Da je samo procenat koji je sada pokazan jasan pokazatelj da institucije ne rade svoj posao kako treba. Jer da su kontrole češće i kvalitetnije, bilo bi opet pokušaja falsifikata, ali to bi bio daleko manji procenat – smatra Stanko Rajić iz Beogradskog udruženja pčelara.
Neispravnom deklaracijom potrošači se, protivno Zakonu o oglašavanju, dovode u zabludu, prenosi N1.
– Problem kod ove namirnice je da potrošač ne može sam da ustanovi da li je u pitanju med ili neki proizvod koji liči na med – od šećera, šećerne trske, melase i tako dalje – dodala je Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača.
Ne postoji način da se golim okom prepozna da nije u pitanju autentičan med.
Spisak svih falsifikata dostupan na sajtu SPOS-a
Kompanije-otkupljivači, tvrdi SPOS, ne nanose štetu samo potrošačima, nego i proizvođačima.
Spisak neispravnih medova pogledajte OVDE i OVDE.
Na kraju i državi, utajom poreza. Jer PDV na šećer iznosi 20 odsto, dok na med, čak upola manje – 10.
– Kada se ovako nešto objavi, to čuju i neki strani partneri, koji bi trebalo da dođu i da kupe med od naših proizvođača. Srbija proizvede mnogo više meda nego što je nama potrebno. Znači, mi bez izvoza ne možemo da preživimo. Ovo sada što je izašlo u javnost će samo još oboriti otkupnu cenu meda – kaže Rajić.
Tržišna inspekcija drema. Kompanije-otkupljivači profitiraju, dok su kazne za prekršaj koji prave izuzetno visoke.
– Sve je jasno i precizno definisano. Kazne nisu male. Kreću se u rasponu od 300.000 do 2.000.000 dinara, ali je osnovni problem da potrošači to ne mogu sami da ustanove, da li je deklaracija ispravna ili nije – rekla je Perinčić.
Šta možete da uradite kod kuće?
Kada teglu otvorite, ipak, nešto možete da utvrdite.
Stavite med na papir. Ako postane vlažan – sirup je. Ili ga sipajte u čašu vode – ako se rastvara, šećer je.
Ukoliko na neispravnu deklaraciju sumnjate, prijavite je. Veterinarska služba će povući proizvod sa tržišta, a potom ga i poslati na analizu.
Tako bar nalažu procedure.