Badnji dan Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju 6. januara. To je dan koji prethodi najradosnijem hrišćanskom prazniku – Božiću.
Badnji dan je najbogatiji hrišćanski praznik što se tiče naših narodnih verovanja i običaja. Ime je dobio po badnjaku koji taj dan unosimo u naše domove.
Ustaljen je običaj da se na ovaj dan porodica okupi za posnom trpezom. Ranije se večeralo na slami na kućnom podu, pa se zato i danas, ispod stola za kojim se večera, stavi malo slame i grančica badnjaka.
Poreklo običaja
Mnogi običaji vezani za Badnji dan sasvim su paganski, a crkva im je kasnije dala hrišćansko obeležje. Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i još uvek ih održavaju.
Za badnjak se seče grana hrasta, koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo. Vezuje se za slovensko božanstvo Svetovida.
Loženje badnjaka je u vezi sa ognjem i ognjištem. To je središnji element simbolike rađanja novog sunca jer je i Badnji dan odmah posle kratkodnevnice, piše Alo.
Mladi hrast je spaljivanjem davan ognju radi nove godine, a pregršti varnica bacanih u nebo su najavljivale mnogo roda i prinosa.
Već u ranu zoru, pucanjem iz pušaka i prangija, objavljuje se odlazak u šumu po badnjak. Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, u rano jutro, pre izlaska sunca.
Pre sečenja se drvetu nazove „dobro jutro“, čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici.
Zatim se drvo posipa žitom, a u nekim krajevima mu se daruje kolač posebno umešen za tu priliku. Drvo se ne sme dodirnuti golim rukama, pa onaj koji ga seče navlači rukavice.
Drvo se uvek zasecalo sa istočne strane jer je trebalo da padne na istok. Onaj ko je sekao badnjak, trudio se „da se drvo ne muči“ tj. da se obori iz jednog udarca ili najviše sa tri.
Ako drvo ne padne ni posle trećeg udarca, mora se kidati rukama jer više udaraca nije dozvoljeno.
Kada domaćin donese badnjak, ostavlja ga pored ulaznih vrata, a tek sa prvim mrakom se badnjak unosi u kuću i stavlja, prema običaju, na ognjište.
Posle donošenja badnjaka kolje se pečenica (ponegde se kolje ili „utuče“ na Tucindan).
Obično je to prase, retko jagnje (u vreme Božića nema jaganjaca), a ponegde ćurka ili guska.
Pečenica je žrtva za novo leto, a ponegde se zove i veselica ili božićnjar. To je ostatak starog kulta prinošenja žrtve za rađanje novog Boga.
Unošenje badnjaka i slame
U toku dana, domaćica u jedno sito stavi sve vrste žitarica, suvih šljiva, oraha i jabuka i to sve stoji u vrhu stola gde se večera. Ponegde sito stave pod sto, a ponegde kod ognjišta. Tim žitom posipaju se badnjak, slama i polažajnik.
Pred veče domaćin unosi badnjak i slamu u kuću. Kuca na vrata, a kada ukućani pitaju „Ko je?“ odgovara „Badnjak vam dolazi u kuću“.
Potom mu domaćica otvara i obraćajući se badnjaku govori „Dobro veče badnjače!“.
Domaćin stupajući desnom nogom preko praga unosi badnjak u kuću i pozdravlja ukućane rečima „Srećno vam Badnje veče“, na šta ga ukućani otpozdravljaju sa „Bog ti dobro dao i sreće imao“, dok ga domaćica dočekuje sipajući po njemu žito iz sita.
Noseći badnjak domaćin obilazi kuću kvocajući kao kvočka, a domaćica i sva deca idu za njim pijučući kao pilići.
Domaćin obilazi sve uglove doma bacajući po jedan orah u svaki ugao, što se smatra žrtvom precima. Ostali orasi i lešnici se ostavljaju i u slami ispod stola i najčešće se jedu sa medom. Orahe koji su u uglovima niko ne uzima.
Po unošenju badnjaka, domaćin ili domaćica, unosi slamu i raznosi je po celoj kući, a posebno na mesto gde će biti postavljena večera.
Pri tome onaj ko nosi slamu kvoca, a ostali pijuču. Preko slame se postavlja stolnjak jer se, prema starom običaju, služi i jede na podu. Stolice su iznete iz kuće i sedi se na slami.
Posle Božića se ova slama nosi u obor, štalu ili ambar, a njome su naši stari i obavijali voćke da bi bolje rodile.
Paljenje badnjaka
Badnjak se celiva, maže medom i stavlja na ognjište. Kada je badnjak stavljen na ognjište, prema njemu se moralo ponašati kao prema živom biću − kitili su ga zelenim granama, ljubili, ali i prelivali vinom, posipali žitom…
Običaj nalaganja badnjaka na vatru veoma je star. Deca „džaraju“ vatru, odnosno grančicama raspaljuju vatru izazivajući pregršt varnica i iskri govoreći „koliko iskrica toliko parica, pilića, košnica…“ nabrajajući svu stoku i živež čije se blagostanje priželjkuje.
Negde se uz badnjak u kuću unosi i pečenica i govori „Dobro veče, čestiti vi i badnje veče“, a ukućani odgovaraju „Dobro veče, čestiti vi i vaša pečenica“.
Po završetku, domaćin okadi ceo dom i večeru, zapali sveću i pristupa se badnjoj večeri.
Badnjački kolač
Božićni kolač, poznat pod različitim nazivima, domaćica je mesila rano ujutru na Badnji dan, a nekad mu je pripisivana posebna moć.
Negde se na Badnje veče mesi česnica, badnjački kolač, bez kvasca sa orasima i namazana medom.
Badnja večera
Slama koja se unosi u kuću, obedovanje na podu i raznošenje oraha po kući su deo kulta mrtvih.
To veče se u kući očekuju „domaći“ ili „domaći pokojnici“ ili „domaći duhovi“.
Svi preci su sa ukućanima, zato je večera tiha da ih ne bi oterali i zato se tri dana sa trpeze ne prikuplja nego samo donosi, pa se čak i ne čisti po kući.
Bdenje
Tokom noći se pazilo kad će badnjak da pregori. Nekada su svi ukućani ostajali budni dok badnjak ne pregori, a kasnije je samo jedan muškarac ostajao da bdi.
Opraštanje
Prema običaju, onaj ko se tokom godine sa nekim zavadio, na Badnji dan sa njim treba da se pomiri.
Savremeno obeležavanje Badnjeg dana
U današnjim, urbanim uslovima se proslava Badnjeg dana izvodi u donekle promenjenom i prilagođenom obliku.
U nemogućnosti seče badnjaka u šumi i spaljivanja na ognjištu sačuvane su neke druge osobenosti ovog dana, a to je posna, ali bogata trpeza, kupljeni badnjak u obliku par hrastovih grančica i nešto slame (negde se doda i grana drena) uvezanih crvenom vrpcom.
Posvećenost ognjištu se ogleda u okupljanju cele porodice za trpezom.
Spaljivanje badnjaka se obavlja, uglavnom, paljenjem par listova hrasta u pogodnom prostoru.
U novije vreme se širom Srbije javilo kolektivno nalaganje badnjaka ispred crkve, odnošenjem u crkvenu portu ili ispred manastira, gde se kućni badnjak spaljuje na velikom badnjaku.
Čestitke za Badnji dan
U našem narodu je tradicija da se čestita Badnje jutro, Badnji dan i veče, a najlepše je to učiniti određenom porukom. Ovde pročitajte čestitke za Božić.
Neka vaše čestitke za Badnji dan budu originalne i jedinstvene, u duhu najvećeg hrišćanskog praznika.
Izdvojili smo za vas po 10 najlepših poruka za Badnje jutro, Badnji dan i Badnje veče.
Čestitke za Badnje jutro:
1. Svanulo je jutro belo, ne spavaju grad ni selo, jer danas i staro i mlado, po badnjak ide rado. Nek’ i tebi ova grančica sveta donese puno berićeta, ljubav, zravlje, sreću, i radost od svega veću. Srećno Badnje jutro!
2. Božićne vatre u srcu plamte, zdravlje i sreća neka te prate, a svako novo sutra, neka ti budi radost Badnjega jutra, i srećan ti Bozić sutra.
3. Evo ponovo najlepšeg jutra, Hristovo rođenje slavi se sutra! Kreni po Badnjak brzo se vrati i ispred kuće drvo uspravi. Srećno Badnje jutro domaćine!
4. Za vernika nema veće sreće, kad u šumu po badnjak se kreće, tad se skupi i staro i mlado po badnjak se uvek išlo rado. Običaji to su od davnina, prenose se sa oca na sina. Ti sad imaš obavezu svetu, da preneseš svome detetu. Da poštuje veru, Boga i da voli bližnjeg svoga.
5. Svanulo je jutro, od svih jutara bolje, želim vam sreću, snage i volje. Blagostanje, mir i dobrota nek vas prate celoga života. Srećno Badnje jutro.
6. Nazdravljam ti Badnje drvo, nazdravljam ga tebi prvo, nek veselje kuću krasi, od nevolje Bog nek spasi, sva divota domu tvome, to u srcu leži mome. Sretno ti Badnje jutro!
7. Dok se zora rana još rudi, po badnjak kreće reka ljudi. Za njima kreni sreća nek te prati, a čim posečeš božje drvo, u zdravlju kući se vrati. Srećno Badnje jutro!
8. Kreni po badnjak dok zora blista, to sveto drvo danas se slavi, to drvo zgreja Boga Hrista i svakog ko je vernik pravi. Porani rano što možeš prije i pravac šuma po Badnjak drvo, ponesi sekiru, malo rakije, jer toga dana, to radiš prvo. Kada pronađeš drvo od hrasta uz božju dozvolu što će ti dati, u tri zamaha drvo obori, sa božjim darom kući se vrati.
9. PRAVOSLAVCI i HRIŠĆANI ko će sa mnom nek’ porani, BADNjEG JUTRA prije zrake idem gori u BADNjAKE. Kao što su preci moji, uz dom SRPSKI da mi stoji. Da za BADNjE VEČE plamti, tradicija da se pamti i da SRPSKO ime traje, jer vera se ne prodaje!!!!
10. Sveto drvo Badnjeg jutra što vam danas kuću krasi, nek donese svaku sreću i od svake muke spasi, i pozdrav vam šaljem glavni: srećan praznik pravoslavni!
Čestitke za Badnji dan
1. Zvone zvona, tamjan miri, a vera mi grudi širi. Sveto drvo kuću krasi, da od svakog zla je spasi. Današnjega svetog dana Bog neka je preporodi, nek je čuva, štiti, pazi, ka napretku nek je vodi! Srećan ti Badnji dan!
2. Gledam ovo drvo sveto, što pred mojim domom blista, i za zdravlje tvoje molim, sina božjeg, dragog Hrista. Neka ti sreću, zdravlje i miran san donese današnji Badnji dan!
3. Domaćine dobar dan sa srećom vam Badnji dan, srećan Badnjak što poseče za hrišćansko Badnje veče! Srećni oni što ga lože, pomozi im dragi Bože!!!
4. Zazvoniše zvona stara sa crkava i oltara, molimo se Hristu Bogu za napredak i za slogu. Običaji žive davni, a mi Srbi pravoslavni tradiciju nastavimo i potomstvu ostavimo. Tako bilo, tako biće, Srbin slavi i slaviće, pravoslavljem duša diše, kada tamjan zamiriše. Neka nam je vera čvrsta, krstimo se sa tri prsta, crkve svete da pravimo i gospoda da slavimo. Srećan Badnji dan!
5. U mom kraju zora rudi, skupilo se puno ljudi, da bi stigli još za mraka da poseku tri Badnjaka. Badnjacima složno poju – Bože spasi dušu moju i pomozi svima nama tvojim Svetim Molitvama. Nek smirenje dušu krasi, Badnji dane srećan da si!
6. Domaćine dobar dan, danas slaviš Badnji dan. Ispred kuće Badnjak stavi i rođenje Božje slavi. Bog ti svaku sreću dao i od zla te sačuvao! Srećan Badnji dan!
7. Dok čekaš da sunce poslednje zrake ugasi, osmeh neka ti lice krasi. Neka ti duša od sreće blista, jer sutra slavimo rođenje Hrista. Sve tvoje želje i miran san neka ti donese današnji dan. Sretan Badnji dan!
8. Neka ovaj Badnji dan bude vama radostan, puno sreće, puno slavlja od srca vam želim zdravlja. Nek vas Božja mudrost vodi i neka vas preporodi. Srećan Badnji dan!
9. Ne gubi veru – ne gubi nadu, teži ka sreći, a ne ka padu. U srcu voli i spominji Boga, neka te čuva i bližnjega tvoga. Podigni glavu, ispruži dlan, SREĆAN TI BADNjI DAN!
10. Dok nebom lete pahulje bele, dok se sada poljupci i darovi dele… Anđeli nek poruku ponesu na krilima belim, da ti najstrećniji Badnji dan želim!
Čestitke za Badnje veče
1. Gledam ovo sveto drvo, što pred mojim domom blista, i za vaše zdravlje molim, sina Božjeg , dragog Hrista. Nek vam radost kroz dom teče i srećno vam Badnje veče!
2. Noć se spustila pravo je vreme, da badnjak i vaš dom ukrasi, da Bog pomogne vašoj kući i od svakog zla vas spasi. Srećno Badnje veče!
3. Kad se unesu badnjak i slama, a miris tamjana kućom kruži, tiho se molim za vaše zdravlje da Bog vam podari život što duži. Dobri dome, dobro veče i srećno vam Badnje veče!
4. Kad badnjake unesete nek Vas svaka sreća sretne, sretala Vas milost Boga i u kući svakog tvoga! Nek vam radost kroz dom teče i srećno vam Badnje veče!
5. Divno veče badnjega sjaja sa Hristom svetim neka te spaja, a vera prava dušu ti krepi, da ti predstoje samo dani lepi. Srećno badnje veče!
6. Da sveto Hristovo drvo, podari ti zdravlje prvo, tamjan danas neka zamiriše, nek’ veseljem kuća diše. Nek’ se čuje pesme glas – BLAGOSLOVI BOŽE NAS!!!
7. Dok badnjaci vaši gore, do božićne divne zore, u božićnoj lepoj noći pozdrav će vam ovaj doći, puno zdravlja, blaga, sreće i srećno vam Badnje veče!
8. Dok se mučiš sa posnim oslićem, nešto lepo mirišeš nosićem, to u rerni prasence se peče, dobri dome srećno Badnje veče.
9. Danas oprosti dužnima, daj poljubac bližnjima, pomozi tužnima… U ponoć pogledaj nebo videćeš zvezdu što hodi i reci tiho: HRISTOS SE RODI!
10. Gledaj u vatru dok badnjak gori i slušaj dobro šta ti govori: Blagostanje, mir i dobrota nek vas prate celog života. Hristos se rodi!
Izvor: Espreso
