The Deepest Breath (Najdublji udah) fascinantan je dokumentarni film koji nas kroz priču dvoje ljudi odvodi u magični svet ronjenja na dah.
Stiglo je hladnije vreme, sunce više ne greje kao pre, mrak pada ranije, a vizija idealnog vremena sve više uključuje toplo ćebe, kokice i dobar film. Jedna od ovih, koja će vas ‘zalepiti za ekran’, odvesti u neverovatne dubine (bukvalno), upoznati vas sa neverovatnim ljudima i njihovim neverovatnim životnim pričama, pa čak i potencijalno naterati da posegnete za maramicom zove se The Deepest Breath (Najdublji udah).
Ovaj dokumentarac, koji traje sat i 50 minuta, delo je rediteljke Laure MekGan, premijerno je prikazan ove godine, a trenutno je dostupan za gledanje na Netfliksu, piše Putni kofer.
Nadjublji udah: Dokumentarni film koji prati dve životne priče
Reč je o dokumentarnom delu koji uranja u fascinantan, ali s druge strane pomalo zastrašujući svet ronjenja na dah.
Ispituje granice ljudskog tela i psihe u toj disciplini. I, što je najvažnije, prati sudbine dvoje ljudi – svetske šampionke i rekorderke u ronjenju na dah, Italijanke Alesije Zekini i sigurnosnog ronioca Stivena Kinana.
Uz prelepe snimke, ovaj dokumentarac će vam pokazati kako je zaroniti u plavetnilo, a zatim nestati u tami, u dubini.
Istražuje gde i zašto se javlja potreba da se ide u dubinu u kojoj svaka greška može značiti propast i kraj, a istovremeno prepričava dve ljudske sudbine dok ih konačno ne spoji.
Ona kao dete osetila poziv dubina, on proputovao svet kako bi se “pronašao”
Alesija u filmu The Deepest Breath govori o svojoj neverovatnoj želji da savlada dubinu, obarajući sve rekorde koje je svojevremeno postavila legendarna Natalija Molčanova, koja je nestala 2015. dok je ronila u blizini Ibice, i o žrtvovanju koje takav cilj podrazumeva.
Kinan takođe govori o ovoj potonjoj osobini, ali u kontekstu bezbednosti. Kako je on, kao sigurnosni ronilac (koji dočekuje ronioce na određenoj dubini i „uskače“ ako im zatreba pomoć) spreman da žrtvuje apsolutno sve za drugu osobu.
MekGan ulazi u njihove priče do detalja.
Zekini je osetila poziv još kao devojčica. Kinan je proputovao svet da bi se, u Egiptu, našao u gradiću zvanom Dahab, u čijoj se blizini, samo nekoliko kilometara, nalazi čuvena „Plava rupa“, jedno od najopasnijih mesta na svetu za ronjenje, i kako je ona, baš kao i mnoge druge, privukla Alesiju.
I kako su njih dvoje, zajedničkim snagama i neodoljivo povezani, krenuli da ostvare životni podvig…
Od Bahama do Dahaba u Egiptu
Fasciniranosti dokumentarne priče doprinosi i niz izjava ljudi koji su bili najbliži ovom dvojcu. Uključujući i njihove očeve, koji su morali da ignorišu svoj strah i dozvole svojoj deci da žive životom koji ih ispunjava, kao i serijal snimaka, uključujući dramatične snimke ronilaca koji izbijaju na površinu bez svesti.
Dokumentarac nas vodi i u različite krajeve sveta.
Na primer na Bahame i tamošnje svetski poznato takmičenje u ronjenju na dah Vertical Blue, gde je Alesija ušla u istoriju postavljajući rekord, upravo uz podršku Kinana. Rekorde postavlja i danas. Ove godine na primer postavila je novi, 109 metara u ronjenju sa stalnim opterećenjem sa bi-perajama.
Vodi nas i do već pomenutog Dahaba u Egiptu, do “Plave rupe”, sve do njenog zloglasnog “Archa” (svoda) koji kao magnet privlači ronioce i, nažalost, za mnoge znači kraj.
Između 130 i 200 ronioca izgubilo život u “Plavoj rupi”
Dahab, mali egipatski grad, poznat je i po jedrenju na dasci i zmajem, ali najviše po ronjenju i pomenutoj “Plavoj rupi”.
Dostupna praktično odmah sa obale, “Plava rupa” je duboka oko 100 metara, a u njoj se nalazi tzv. “Saddle” (sedlo), odnosno plitki otvor prema moru na dubini od šest metara, i zloglasni “Arch”, tunel dug 26 metara čiji je plafon na dubini od 55 metara, dok mu je dno duboko oko 120 metara.
Kako je blizu obale i nema struje, “Plava rupa” je izuzetno popularna među roniocima.
Međutim, to je takođe izuzetno opasno. Veruje se da je u njemu život izgubilo između 130 i 200 ronilaca, o čemu svedoče i ploče sa njihovim imenima.
Ovo mesto od davnina je poznato kao najopasnije mesto za ronjenje na svetu.
Opasni “Arch” podrazumeva tehničko ronjenje
Tokom istorije, beduinska plemena koja su naseljavala ovu oblast izbegavala su “Plavu rupu”, a grupa ronilaca sa savremenom ronilačkom opremom zaronila je u nju prvi put 1968. godine.
Radilo se o izraelskim roniocima koji su tom prilikom videli i čuveni “Arch”, odnosno podvodni prolaz koji podrazumeva tehničko ronjenje.
Naime, da biste kroz njega prošli potrebna vam je odgovarajuća oprema. Odgovarajuća mešavina gasova i dovoljan broj boca.
Na isti način opasnosti doprinosi i mogućnost dezorijentacije, ali i potcenjivanje težine prolaska kroz sam prolaz – traje duže i zahtevnije je od očekivanog.