Toni Soprano bio je i ostao jedan od najvažnijih likova koji su se pojavili na malim ekranima.
Džejms Gandolfini harizmatični glumac proslavio se ulogom surovog gangstera s emocijama i dilemama.
On ima 40 godina i nalazi se na mnogim životnim raskršćima, od krize u braku i poslu do dileme kako da u modernom društvu vaspitava tinejdžere.
Pritisak je isti kao i na druge ljude njegove generacije – osim što pripada mafiji i posećuje psihijatra.
Kada je scenarista Dejvid Čejs predstavio čelnicima kablovskog kanala HBO okosnicu serije i glavnog junaka Tonija Soprana, nisu slutili da će TV verzija „Kuma” postati društveni fenomen.
Od prve epizode serije „Porodica Soprano”, emitovane u januaru 1999, saga o američkoj mafijaškoj porodici italijanskog porekla vezivala je za male ekrane 12 miliona gledalaca.
Osvojila je 21 „Emi”, „gostovala” u „Simpsonovima”, krasila naslovne strane „Veniti fera”, „Rolingstouna”, „Njujorkera”…
U junu 2007. emitovana je poslednja od 86 epizoda o ubistvima, izdaji, požudi i ambicijama, piše Biz Life.
Mnogo godina kasnije, obožavaoci Sopranovih i dalje raspredaju da li je Toni na kraju poginuo, a nedavno je Udruženje američkih scenarista proglasilo „Porodicu Soprano” za najbolju američku TV seriju.
Citati po kojima ćemo pamtiti Tonija:
„Tata ti je mrtav već dve godine. Prošle nedelje ti je isteklo pravo da se pozivaš na njega.”
„Neću da platim. Suviše dobro znam šta je iznuđivanje.”
„Ima jedna stara italijanska: ako zas*** jednom, izgubićeš dva zuba.”
„Nisi ti neko koga sam upoznao, ja tebe od rođenja znam.”
„Ako ne umeš da citiraš pravila, onda možeš da ih prekršiš.”
„I pogrešna odluka je bolja od neodluke.”
„Kada budeš oženjen, shvatićeš značaj svežeg proizvoda.”
„Jedini razlog zašto sam se umešao jeste taj što si ti moj nećak i volim te. Da je neko drugi u pitanju, i za njega bih intervenisao, ali tako što bih mu prosvirao metak u potiljak jeb*** glave.”
„Koja je svrha nenapunjenog pištolja?!”
„Oni koji žele poštovanje pokazuju poštovanje.”
Život i smrt Džejmsa Gandolfinija
Glumac Džejms Gandolfini otišao je prerano i iznenada. Porodica i prijatelji, ali i publika širom sveta nisu bili spremni za njegov odlazak.
Krupan i visok čovek koji je često igrao gangstere i ubice. Međutim, njegov fizički izgled nije uspeo da prekrije tužne oči i toplinu kojom je zračio, piše Ekspres.
Zbog toga su njegove uloge uvek bile po sličnom šablonu – tvrdi spolja, ranjivi iznutra.
Preminuo je Rimu 19. juna 2003. U glavni grad Italije je otišao kako bi odmorio sa svojom porodicom. Takođe, trebalo je da učestvuje i na 59. Filmskom festivalu u Taormini.
Međutim, jedan naizgled savršen porodični dan u italijanskoj prestonici završio se tragično.
Majkl je u kupatilu hotelske sobe pronašao svog oca Džejmsa kako leži i bori se za život.
Iako su celo osoblje hotela “Boscolo Exendra”, kao i hitna pomoć, učinili sve što je bilo u njihovoj moći da spasu ovu glumačku legendu, jedino što su na kraju mogli da učine jeste da konstatuju smrt.
Preminuo je od srčanog udara.
– Slomljeno mi je srce. Umro je moj prijatelj. Prošle subote rekao mi je kako je srećan što će sa sinom ići u Italiju. Pravi izlet za momke! Čast mi je što sam upoznao tog čoveka koji je bio divan otac. Mnogo vremena proveo sam s njegovim sinom učeći ga da igra fudbal. Mora da mu je sada veoma teško, saosećam s njim. Ljudi pomolite se za Džejmsa i njegovu porodicu – napisao je glumac Žil Marini neposredno nakon tragedije. Ceo Holivud bio je u žalosti.
Ceo svet se opraštao od legende koja je preminula u 51. godini.
Svaka legenda mora negde da počne
Gandolfini je rođen 18. septembra 1961. godine u Vestvudu, u Nju Džersiju.
Njegova porodica vuče korene iz Italije, baš kao i lik koji je glumcu doneo planetarnu slavu, Toni Soprano.
U mlađim danima radio je kao konobar i izbacivač u klubovima u Njujorku. U glumačke vode uplovio je sasvim slučajno, nakon što ga je jedan od prijatelja nagovorio da zajedno krenu na časove glume.
Karijeru je započeo na Brodveju, a prekretnica mu je bila uloga u filmu iz 1993. “Prava romansa”, Kventina Tarantina. Uloge su nastavile da se nižu, a 1999. godine Džejms postaje Toni Soprano.
Za ovu ulogu, koju je igrao od 1999. do 2007. godine, Džejms je dobio “Zlatni globus”, tri “Emi” nagrade i pet nagrada filmskih i televizijskih glumaca.
Teško je zamisliti da bi bilo ko drugi mogao da dočara tako kompleksan televizijski lik kakav je Toni Soprano.
Zahvaljujući Džejmsu, zavoleli smo ovog opasnog mafijaškog bosa, ali i brižnog oca i anksioznu osobu. Dočarao je autoritet šefa mafije, ali pokazao i njegovu ranjivost i pritiske sa kojima se nosio.
Kakav je glumac bio dokazuju i velike suprotnosti između Tonija i Gandolfinija. Džejms je prezirao nasilje, a luksuz i moć mu nisu bili bitni. Slava ga nikada nije promenila.
Do kraja života ostao je lojalan prijatelj osobama sa kojima se družio od detinjstva
Nije dozvolio sebi da postane još jedna umišljena zvezda kakvih ima i previše u Holivudu.
Kada je postao dovoljno uspešan, svoj novac usmerio je na dokumentarni film o ranjenim i traumatizovanim ratnim veteranima.
A njegovu veličinu i skromnost najbolje dočarava to što je, nakon što je honorar u “Sopranovima” bio povećan samo njemu, pozvao sve svoje kolege i poklonio im skupocene satove.
Ipak, Džejms je imao svoje unutrašnje demone, a patio je od nečega što zadesi većinu holivudskog sveta – zavisnost od droge i alkohola.
Njegova tamna strana bila je najekstremnija u toku snimanja “Sopranovih”, a čelnici HBO-a strahovali su da će Gandolfini zbog toga preminuti na setu.
– Brinuli smo se za Džejmsov život sve vreme snimanja. Morali smo da zaustavljamo produkciju u nekoliko navrata zbog kokaina koji je konzumirao – rekao je Džef Bevkes, čelnik HBO-a od 1995. do 2002. godine.
O njegovoj zavisnosti pisalo se u knjizi “Tinderbox: HBO’s Ruthless Pursuit of New Frontiers” autora Džejmsa Endrua Milera.
Izvori u ovoj knjizi navode da su njegovi “demoni” isplivali na videlo čim je počeo da tumači lik Tonija Soprana.
Iako se karakterno veoma razlikovao od Tonija, njegovi problemi u stvarnom životu bili su gotovo jednaki kao i problemi njegovog lika.
– Džejms je u nekoliko navrata hteo da napusti seriju jer je shvatao koliko je to štetno po njegovo zdravlje. Kako bi potpuno shvatio lik Tonija, morao je da zagrebe u svoju najtamniju stranu – napisao je autor knjige.
Anđeli u snegu
Vrhunac njegove “urađenosti” doživeo je 2005. godine, na dodeli “Zlatnih globusa”.
Umesto da uruči nagradu, Gandolfini je ispred dvorane pravio anđele u snegu – bez snega.
Nakon skandala ekipa serije i porodica želeli su da naprave intervenciju u njegovom stanu, ali je to bilo bezuspešno.
Ni unutrašnje borbe nisu uspele da promene pogled publike na Džejmsa Gandolfinija.
Bio je i zauvek će ostati jedna od najvećih glumačkih legendi. Iako nas je prerano napustio, zauvek će živeti kroz svoje uloge koje rado pogledamo s vremena na vreme.
Prošla je cela decenija, a neki još nisu prihvatili činjenicu da ga nema.
Ne pamtimo ga kao zavisnika od kokaina, već kao Tonija.
Pamtimo ga kao Nika (“Romansa i cigarete”), kao Kolonela Vintera (“Poslednji zamak”), Daga Rajlija (“Dobro došli u Rajli”)…
Zauvek će ostati omiljeni šef mafije, ali i skromni emotivac koji pleni toplinom.
