U Tokiju postoji restoran u kome se mušterije raduju “lošoj” usluzi.
Ako ste u glavnom gradu Japana i odlučite da posetite ovo mesto, trebalo bi da znate unapred da možete naručiti sendvič i završiti sa supom, ali da je sve to deo iskustva i zajedničke radosti ovog neobičnog mesta.
Razlog za ovakvu vrstu usluge je zapravo vrlo plemenit. Osnivač restorana Širo Oguni zapošljava isključivo osobe sa demencijom.
Oguni je, kako kaže, otvorio ovaj restoran da promeni percepciju o starenju, ali i da utiče na razvijanju empatije i prihvatanja onih koji imaju demenciju. Osim toga, na ovaj način pokušava da pokaže kako ljudi mogu biti ljubazni jedni prema drugima, bez obzira na određene nedostatke.
Ideja za njegov projekat pala mu je na pamet kada su mu poslužili knedlu umesto pljeskavice dok je bio u poseti u domu za stare.
Prvo je hteo da vrati knedlu, ali onda je shvatio da se nalazi u drugom svetu, sa različitim nivoima funkcionalnosti.
Zapitao se, zašto ne prihvatiti ono što je dobio kao vrstu poštovanja poteškoća sa kojima su se ljudi oko njega suočili, kao čin ljubaznosti i poniznosti?
4,6 miliona ljudi u Japanu pati od demencije
Dok je Japan jedna od zemalja sa najvećim životnim vekom, procenat njegove populacije koja pati od bolesti poput Alchajmerove bolesti je među najvišima na svetu, 2,3%, ili oko 4,6 miliona ljudi.
Dva od tri Japanca pogođena demencijom žive kod kuće i imaju tendenciju da se izoluju, što pogoršava stanje i pogoršava posledice kognitivne bolesti.
Restoran pogrešnih narudžbina ne samo da pomaže ovim ljudima dajući im poverenje i podršku da se angažuju sa mušterijama, već takođe pomaže da se promeni način razmišljanja javnosti u vezi sa demencijom i onima koji žive sa njom.
Oguni kaže da mnogi nisu informisani o realnosti života onih koji se suočavaju sa demencijom i skloni su da potcenjuju to koliko su sposobni ljudi koji žive sa tim stanjem.
Od osnivanja restorana 2017. godine, iskustvo rada u njemu pruža zaposlenima osećaj nezavisnosti i ispunjenosti, dok su posetioci oduševljeni i inspirisani (ponekad ganuti do suza) iskustvom sa osobljem.
Samo 37% porudžbina u Restoranu pogrešnih porudžbina je zapravo netačno, a kada jesu, to je razlog za smeh i slavlje.
Kincugi koncept
Duh restorana pogrešnih narudžbina govori o japanskom konceptu kincugi, u kojem se polomljena grnčarija popravlja zlatom.
Umesto da ostavi slomljeni komad kakav jeste, kincugi to slavi pokazujući da je komad popravljen i da još uvek može biti lep.
Filozofski gledano, kincugi slavi istoriju predmeta tako što vešto naglašava njegove nesavršenosti umesto da ih tretira kao razlog da se odbaci.
Popravka postaje deo dela; umesto da sakrije oštećenje, ono je naglašeno da bi se pokazalo da je predmet bio voljen i da se u njemu živelo.
Ova filozofija se dobro odnosi na sam život: svi imamo nesavršenosti i ožiljke, ali ako priznamo ove nesavršenosti kao deo našeg iskustva umesto da pokušavamo da ih sakrijemo ili se pretvaramo da ih nema, onda postaju deo naše priče, a ne definišu nas u potpunosti.
„Demencija nije ono što osoba jeste, već samo deo onoga što jeste“, piše Oguni na veb sajtu restorana.
„Promena neće doći od njih, ona mora doći od društva. Negovanjem tolerancije gotovo sve se može rešiti.
Tokio je inače pun neobičnih restorana i kafića, a takav je i kafić u kom vam neće dopustiti da izađete ako niste završili planirani posao.
