Sveti Trifun, praznik u slavu jednog od Hristovih velikomučenika koji je postradao za hrišćansku veru obeležava se 14. februrara.
Ovaj dan se takođe proslavlja i kao Dan ljubavi i vina, dok ga mnogi obeležavaju kao komercijalni praznik Dan zaljubljenih.
Ovaj svetitelj je rođen kao siromah u selu Kampsadi u Frigiji i u detinjstvu je čuvao guske.
Još kao dečak bio je jako pobožan i mogao je da isceljuje bolesti na ljudima i stoci i izgoni zle duhove.
Ćerka cara Gordijana
U „Ohridskom prologu” navedeno je da „u to vreme zavlada Rimskim carstvom car Gordijan, čija ćerka Gordijana siđe s uma, i time baci svoga oca u veliku žalost.
Svi lekari ne mogahu ludoj Gordijani ništa pomoći. Tada zli duh iz lude devojke progovori i reče da njega niko ne može isterati osim Trifuna.
Posle mnogih Trifuna iz carstva bude i ovaj mladi Trifun pozvat po Božjem Promislu. On bi doveden u Rim gde isceli carevu ćerku.
Car mu podari mnoge darove, koje Trifun pri povratku sve razdeli siromasima.”
Car Dekije ga baci na muke
Nakon ovoga Trifun je nastavio da čuva guske i moli se Bogu. Međutim, kada na presto dođe hristoborni car Dekije, Trifun je bio bačen na muke.
„No on podnese sva mučenja s radošću velikom, govoreći: ’O kad bih se mogao udostojiti, da ognjem i mukama skončam za ime Isusa Hrista Gospoda i Boga moga!’ Sve muke ništa mu ne naškodiše, i mučitelji ga osudiše najzad na posečenje mačem. Pred smrt Trifun se pomoli Bogu i predade dušu svoju Tvorcu svome 250. godine.”
Šta se desilo sa moštima
Ne zna se kada, ali mošti Svetog Trifuna su iz Kampsade prenete u Carigrad, a odatle je glava Svetog Trifuna odneta u Kotor u Crkvu Svetog Trifuna.
Sveti Trifun se veoma poštuje u Boki Kotorskoj, Dubrovniku, Šumadiji, Popovom polju, Bariju i u gradovima juga Italije.
Petar Prvi Petrović Njegoš dobio je česticu moštiju svetog Trifuna od svog prijatelja kotorskog biskupa koji je bio rodom iz Kotora. Godine 1803. poklonio ju je jednoj crkvi u Moskvi, koja je posvećena ovom svecu.
Verovanja i običaji
Svetog Trifuna slave mnogobrojni esnafi, vinogradari i mehandžije. Na ovaj dan vinogradari izlaze u vinograd da orežu barem jedan čokot vinove loze i poliju ga vinom, jer se veruje da će grožđe tako dobro roditi.
Takođe, veruje se da ako na Svetog Trifuna pada kiša, rodiće uspešno šljiva i biće rodna godina. Ukoliko dan bude vedar, godina će biti sušna i nerodna.
Jedno od verovanja u narodu je, da sa Svetim Trifunom stiže proleće, priroda se budi, kao i najuzvišenije osećanje ‒ ljubav.
Prema drugom verovanju, Sveti Trifun je čuvar bilja i štiti ga raznih štetočina, pa mu se ljudi obično mole da sačuva njive i vinograde od skakavaca, gusenica i drugih insekata
U selima Šumadije Sveti Trifun se slavi kao zavetan dan, jer smatra se da on štiti sela od grada i poplave, a u Popovom polju niko ne radi teže poslove na ovaj dan.
Ko je bio Sveti Valentin?
Sveti Valentin, pandan Svetom Trifunu, bio je episkop i mučenik, koji je živeo u 3. veku.
Pogubljen je 269. godine odsecanjem glave, za vreme vladavine rimskog cara Klaudija II. Car Julije I je u 4. veku nad njegovim grobom podigao baziliku, a u 15. veku je ovaj svetac povezan sa praznikom zaljubljenih – Danom zaljubljenih, što se održalo do danas.
Sve do 1969. godine Rimokatolička crkva slavila je 14. februar kao Dan Svetog Valentina.
Ali, taj datum je izbrisan iz katoličkog kalendara zbog želje za smanjenjem broja svetih dana kod onih svetaca kod kojih nije bilo istorijskih činjenica povezanosti određenog dana i sveca.
Ipak, i kod pravoslavaca i kod rimokatolika postalo je i ostalo popularno obeležavanje Dana zaljubljenih, što se dovodi u vezu i sa „bujanjem“ potrošačkog društva.
Veruje se da se tog dana u svetu proda najmanje deset miliona proizvoda, koji se smatraju simbolom ljubavi, kao što su poruke za Dan zaljubljenih, cveće, parfemi i ostali pokloni za Dan zaljubljenih.
