Tržište nekretnina u drugom kvartalu zabeležilo je pad od 13 odsto. Stambeni krediti su sve skuplji, a vlasnici stanova previše cene svoje nekretnine.
Tržište nekretnina miruje jer su, prema svemu sudeći, i prodavci i kupci na letnjoj pauzi.
Što se cena tiče – i dalje se drže.
– Prodavci ovog momenta imaju filozofiju da svoje nekretnine cene otprilike 10 odsto ispod vrednosti novogradnje. Po sistemu meni toliko treba. Ako kupiš stan u starogradnji, onda ti treba 20-30 odsto za opremanje, odnosno za renoviranje. Tako dobiješ otprilike skuplji stan nego da se kupi u novogradnji. Oni koji su prodali stan sada traže drugi stan i rokovi ih pritiskaju – kaže za RTS agent za nekretnine Milan Nešković.
Dok ne stignu podaci za treći kvartal, a već je izvesno da će biti lošiji nego prethodni, statistika Republičkog geodetskog zavoda pokazuje da je vrednost tržišta nekretnina u drugom kvartalu ove godine iznosila 1,7 milijardi evra. To je pad od 13 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
U Novom Sadu je sklopljeno čak 38,8 odsto ugovora manje, dok je u Beogradu zabeležen pad od 20 odsto.
– Mi sada u Beogradu imamo i ekstraluksuzne stanove, čija cena po kvadratu ide od 6.000 do 10.000 evra. I uvek se nađu kupci, ali kažem, to nije ceo Beograd – ističe agentkinja za nekretnine Kaća Lazarević.
Samo 16 odsto stanova kupljeno je na kredit.
– Što se tiče stambenog kreditiranja, tu je već situacija malo komplikovanija. Stambeni krediti su poskupeli, skoro 100 odsto i više. Došlo je do toga da ekonomska situacija kod nas, a i u svetu, utiče na to i samim tim prodavci, govorimo o starim stanovima, nemaju osećaj da je ekonomska kriza i da je čak ceo svet u krizi – navodi Nešković.
Promene na tržištu, vlasnici stanova jedva spuste cenu
Zanimljivo je da je u Beogradu čak 86 odsto prodatih nekretnina neuknjiženo. Osim u prigradskim naseljima, u prestonici nije moguće kupiti stan za manje od 2.000 evra po kvadratnom metru. U centralnim gradskim opštinama najniža cena je 2.500 evra.
– Uglavnom ljudi koji prodaju oglašavaju po nerealno visokim cenama, neshvatajući da se tržište apsolutno promenilo. Pričamo sa njima i utičemo na to da, ukoliko žele da prodaju, ta korekcija mora da bude i te kako odrađena. Ta korekcija ide od pet, 10, 20 i 30 odsto niže s obzirom na to koliku cenu su oni koji prodaju želeli da oglase – rekla je Lazarević.
Ove godine izdato je znatno manje dozvola za izgradnju. To će na ponudu uticati za godinu, dve. Manja ponuda po pravilu utiče na rast cena, a s druge strane, kad su cene visoke, manje je kupaca koji mogu da obezbede potrebna sredstva.
Kada je reč o kirijama, one su pale posle dramatičnog skoka zbog dolaska Rusa i Ukrajinaca, ali se nisu vratile na prethodni nivo.
