Najsiromašniji kralj na svetu zove se Julio I i živi u Boliviji. On je prvi kralj kojeg je priznala i vlada Bolivije.
Međutim, njegova kraljevina se svodi tek na oronulu kućicu i na polje na kojem uzgaja koku, piše Deutsche Welle.
Kralj već kasni. Sunce je već izašlo, a on mora na svoje polje pre nego što vrućina postane nesnosna.
Treba ubrati lišće koke, kao što to Julio Pinedo, tačnije Julio I, čini svakog dana od kako zna za sebe u svom pedesetogodišnjem životu.
Njegova rezidencija se nalazi u Mururati, usred bolivijskih yungas – visinskih prašuma koji se prostiru na obroncima Anda.
Selo broji jedva 400 duša, a zemljanom stazom, sa vrećom preko ramena, kralj se pešice penje uz brdo. Sve miriše na koku i ona tu svuda raste.
U Boliviji je lokalnim stanovnicima dopušteno žvakanje njenog lišća pa je tako dozvoljen uzgoj koke na ukupno 12 hiljada hektara.
Koliko polja koke zaista ima, to nije pametno pitati. Takvi znatiželjnici lako mogu nestati u yungasu jer je organizovani kriminal i tamo pustio svoje pipke.
Ali takvi znatiželjnici retko zalaze u Mururatu. Teško se može zamisliti tužnije i jadnije mesto.
Tu leži i objašnjenje kralja Julia I i njegovog pravog kraljevskog porekla. Skoro svi u tom selu su potomci robova iz Afrike.
Prvi su došli već u 16. veku i morali su raditi u rudnicima srebra u Potosiju.
Mnogi su umrli u tom rudniku, a preživele su pokupili bogati zemljoposednici da rade na njihovim imanjima u tom delu Bolivije.
Zarobljeni princ
1820., sa jednim od poslednjih brodova koji su dovozili robove u tu zemlju, među uhvaćenim Afrikancima je bio i princ Uchicho.
Kraljevstvo njegovog oca se prostiralo u današnjem Senegalu, a kako je tačno dospeo u ropstvo, to je zaboravljeno.
Možda su ga uhvatili belci, možda je zarobljen u nekoj borbi sa susednim plemenima.
Mnoga plemena Afrike svoje zarobljenike iz ratova koje su vodili prodavali su belim trgovcima robova. Ponekad su i vodili ratove samo zbog toga.
Kako se još uvek priča među potomcima tih robova, kad se jednom princ Uchicho prao u reci golog gornjeg dela tela, drugi robovi su primetili tetovaže koje su svedočile da je to član kraljevske porodice njihove bivše domovine.
Zato su dobrovoljno odlučili da svakog dana rade pola sata duže kako i njihov kralj ne bi morao raditi kao rob.
Po toj priči, stari kralj u Africi nije imao drugih sinova osim Uchicha.
Zato je 1832. kad je osetio da mu se približava kraj, svom sinu u Novom svetu poslao i krunu njihovog kraljevstva i kraljevski ogrtač.
Uchicho je za prezime uzeo prezime njegovog gazde, Pinedo.
Njegova dinastija se nastavljala s kolena na koleno sve do kralja Bonifacia koji je umro 1954.
U Boliviji danas živi nešto preko 23 hiljade potomaka tih robova, uglavnom iz Senegala.
Njihov život ni danas nije lak jer su ih prezirali i belci i domaće, indogeno stanovništvo.
Doduše mnogi su se oženili sa čolitama, potomkinjama drevnih stanovnika Anda. Međutim, i danas se u Boliviji oseća netrpeljivost među pripadnicima indogenog stanovništva i bivših robova.
Uzgred, u toj zemlji je ropstvo trajalo praktično sve do revolucije u Boliviji 1952.
Tek dve godine kasnije, 1954. je tako i poslednji rob pušten na slobodu. I najčešće, u siromaštvo.
Kralj crnog stanovništva Bolivije
Upravo zbog te netrpeljivosti, predsednik Bolivije Evo Morales je odlučio i simboličnim gestom priznati prava stanovnika Bolivije poreklom iz Afrike.
Tako 3. decembra 2007. Julio nije stigao na svoje polje koke, nego je morao u La Paz.
Da objasnimo: kralj Bonifacio je imao samo ćerke i po običaju kakav je vladao u mnogim monarhijama (u kneževini Monako je on još uvek na snazi), samo muški potomak može biti kralj.
Julio je najstariji među unucima kralja Bonifacia tako da mu je na svečanosti priređenoj u glavnom gradu Bolivije, predsednik Morales lično stavio krunu na glavu i priznao ga za kralja građana Bolivije afričkog porekla.
Plaketa tog priznanja još uvek visi u rezidenciji Julija I u Mururati:
– Priznajemo gospodina Julia Pineda, rođenog u Mururati, opština Croico, pokrajina Severni Yungas, kao kralja Afrobolivijaca.
Doduše, na zelenoj kućici kralja na uglu ulice ne vise nikakve zastave niti je obešen bilo kakav natpis. Osim natpisa “Tu se prodaje sladoled”.
Jer na dvoru pre svega vlada supruga Julia, kraljica Angelica i u prizemlju je mala prodavanica.
Može se kupiti luk, svuda vise banane, tri paketa jaja stoje pored stare vage, ima ulja i lokalnog osvežavajućeg napitka Cola Quina.
Upravo tamo, na zidu sa kojeg već pada malter, visi i predsedničko priznanje kralja Julia I.
Diskriminacija i netrpeljivost
Kraljici Angelici je u posetu stigla njena sestra, Kleofe Pinedo.
Ona se žali da se još uvek ništa nije promenilo i da su ovi potomci robova još uvek diskrimisani u Boliviji:
– Ne primamo nikakvu pomoć od države, sve dobijaju Indosi, Ajmare i Kečue.
Jedina oznaka kraljevstva je “kraljevska palata”, kućica pored crkve gdje kraljica Angelica obično svakog poslijepodneva ide malo počistiti prašinu.
Na palati su razbijeni prozori, a hrpica cigala stoji pred vratima.
Unutra je samo jedan jeftin i istrošen sto i šest stolica na koje bolje da ne sedaju malo punije osobe. Ali takvih u tom siromašnom selu ionako nema.
Jedino su na zidovima fotografije krunisanja Julija I i natpisi o istoriji kraljevstva.
Tu se ponekad okupljaju predstavnici Afrobolivijaca, ali palata uglavnom zjapi prazna.
Oko pet sati posle podne kraljica se vraća kući i počinje pripremati večeru za kraljevsku porodicu: guli krumpire za supicu i televizor je upaljen.
Oko pola osam se i najsiromašniji kralj na svetu vraća kući sa polja. Jedva se pozdravljaju i gotovo bez reči jedu posnu supu.
Koje probleme ima njegovo kraljevstvo? Julio odmahuje rukom, baš ga briga za monarhiju.
Dovoljna mu je muka što je cena koke trenutno tako niska. Previše ga ima na tržištu.
Za jednu libru, oko pola kilograma može dobiti jedva 12 bolivianosa, dakle oko evro i po.
Koji su mu ciljevi? I tu se jedino može sjetiti kako njihovo selo hitno treba ambulantu.
“Možda drugi put”
Kralj Julio i kraljica Angelika opet nemaju muških potomaka, ali su i službeno usvojili sina Angelikine sestre, Ronalda.
21 mu je godina i službeno je prestolonaslednik. On ima više ambicija i želi da se potomci robova udruže, da neguju svoje tradicije i običaje i da se tako onda lakše izbore za državnu pomoć.
Često odlazi u tri sata udaljenu Mururatu gde također ima mnogo Afrobolivijaca.
Sanja o tome da jednog dana poseti Senegal. Teoretski će on postati i kralj tamošnjeg dela plemena, ali to ga ne zanima. Želi samo da vidi njihovu staru domovinu.
Kralja Julia više ne zanima ni spoljna, ni domaća politika. Pitamo ga, da li hoće da pokaže svoju krunu:
– Mrzovoljno odgovara. Danas, ne. Negde je gore u ormaru. Možda sledeći put.
Generalno, najsiromašniji kralj na svetu samo želi da ga puste na miru da obrađuje svoje polje koke. Kao i njegov otac i otac njegovog oca.
- Baka zbog šverca kokaina 10 godina čeka izvršenje smrtne kazne u jednom od najgorih zatvora na svetu
