Muškarac koji je sa ocem živeo u potpunoj izolaciji u šumama Vijetnama 41 godinu nije ni slutio da žene postoje. Dobio je nadimak “pravi Tarzan”.
Ho Van Lang je pobegao iz civilizacije na kraju Vijetnamskog rata 1972. godine kada je američka bomba ubila njegovu majku i dvoje braće i sestara.
Lang se sa ocem nastanio duboko u džungli u okrugu Tai Tra u provinciji Kuang Ngai.
Za četiri decenije videli su samo petoro ljudi – i svaki put bežali od njih.
Dvojac je u potpunosti živeo od divljine, jeo med, voće i šumska stvorenja, gradio skloništa i brinuo se za sebe.
Godine 2015, Alvaro Cerezo, fotograf, pratio je ovu neobičnu porodicu.
Oni su “spaseni” iz izolacije i odvedeni u lokalno selo.
Otac je zadržao neke od svojih jezičkih veština, dok je Lang mogao da govori samo nekoliko reči lokalnog kor jezika.
Nisu verovali da je rat gotov
Serezo je za nevs.com.au rekao da je Langov otac imao „duboku fobiju od povratka u civilizaciju jer nije verovao da je rat u Vijetnamu gotov“.
– Uvek su pobegli kada bi videli ljude iz daljine. Još je neverovatnije to što Lang danas, uprkos tome što je u stanju da razlikuje muškarce i žene, još uvek ne zna suštinsku razliku između njih.
Langov brat Tri ga je opisao kao „bebu u telu čoveka“, sa vrlo malo razumevanja „mnogih osnovnih društvenih koncepata“.
– Lang je proveo ceo svoj život u džungli. Dakle, njegov mozak je kao mozak bebe. On ne zna razliku između dobrog i lošeg. Ako bih zamolio Langa da nekoga ubode nožem, on bi to uradio bez razmišljanja i ta osoba bi mogla umreti. Lang je samo dete.
Smrt posle 8 godina u civilizaciji
Lang se polako navikavao na život u civilizaciji. Pokušao je da živi životom običnog čoveka, ali nije dugo izdržao.
Umro je 2021 godine od kancera, osam godina nakon što su on i njegov otac stigli iz daleke džungle. Imao je 52 godine.
– Nije mi se dopalo da ga vidim kako živi u civilizaciji. Uvek sam bio zabrinut da on i njegovo telo neće moći da podnesu tako drastičnu promenu.
Proveo je ceo svoj život živeći u džungli, a zatim je došao da živi u ’civilizovanom svetu‘ gde je počeo da jede prerađenu hranu, a ponekad čak i da pije alkohol.
Bio je divno ljudsko biće, zaboraviti ga je nemoguće, nedostajaće mi svaki dan – rekao je tada Cerezo koji je 2017. napisao knjigu o svom prijatelju.
