Prva evropska civilizacija, Minojska, smatra se prvom naprednom civilizacijom u Evropi. Ova kultura potiče iz bronzanog doba, a cvetala je na ostrvu Krit u 3. i 2. milenijumu pre nove ere.
Minojci su za sobom ostavili značajna umetnička dela, građevinske komplekse, bili su vešti trgovci i imali su svoje linearno A pismo.
Koje su karakteristike civilizacije?
Civilizacija podrazumeva složeno ljudsko društvo, koje obično čine različiti gradovi, sa određenim karakteristikama kulturnog i tehnološkog razvoja, piše portal Sve o arheologiji.
Karakteristike civilizacije su veliki centri stanovništva, monumentalna arhitektura i jedinstveni umetnički stilovi, zajedničke strategije komunikacije, sistemi upravljanja teritorijama, složena podela rada i podela ljudi na društvene i ekonomske klase.
Takođe da bi se neka kultura smatrala civilizacijom ona je trebala da razvije i sistem pisanja.
Da bi se dalje civilizacija razvijala ona se širi trgovinom, sukobima i istraživanjem.
Uglavnom su to ključni elementi da bi civilizacija rasla i ostala stablina duži vremenski period.
Međutim, nakon nekog vremena mnoge civlizacije propadnu ili iščeznu.
Iako postoji više razloga za to, istoričari uglavnom navode tri obrasca: unutrašnje promene, pritisak koji dolazi spolja i prirodne nepogode.
Pad civilizacija nikada nije rezultat jednog događaja.
Britanski arheolog Sir Artur Evans početkom 20. veka nazvao je Minojsku kulturu prema legendarnom grčkom kralju Minosu. Minos je u grčkoj mitologiji bio povezan sa lavirintom, koji je identifikovan sa lokalitetom u Knososu.
Prva evropska civilizacija dostigla je svoj vrhunac oko 1600. godine pre nove ere. U ovom periodu se grade velike palate.
Bila je izuztna po svojim velikim gradovima i palatama, proširenoj trgovini širom Levanta i po jedinstvenom sistemu pisanja.
Arheolozi su pronalazili i pečate kojima se pečatila dokumentacija. Minojci su poznati i po živopisnom slikarstvu pronađenim na zidovima palata.
Među najpoznatijim motivima minojske umetnosti su zmija, simbol boginje, i bik.
Scene skakanja bikova pronađen su na kultnim vazama, a imale su versku ili magijsku osnovu. Važan simbol za Minojce bila je dvoglava sekira.
Iako se dosta toga saznalo o Minojcima na osnovu arheoloških istraživanja, malo je tragova o njihovom poreklu.
Poreklo Minojaca
Naučnici su pokušali da saznaju nešto više o poreklu Minojaca na Kritu.
Bavili su se pitanjem porekla analizom mitohondrijalne DNK na osnovu skeletnih ostatka sa Krita datovanih oko 4.400-3.700. godina pne.
Tim istraživača je uporedio mtDNK i sa modernom populacijom. Nalazi sugerišu da su ljudi iz minojske civilizacije proizašli iz neolitske populacije predaka koja je stigla u region pre oko 9.000 godina.
Drevni minojski uzorci mtDNK delili su najveći procenat haplotipova i sa drevnim i sa modernim evropskim populacijama.
Autori su u radu napisali da su njihovi podaci kompatibilni sa hipotezom o autohtonom razvoju minojske civilizacije od strane potomaka neolitskih doseljenika ostrva.
Prva evropska civilizacija imala je linearno A pismo
Linearno A pismo, ispisano na glinenim pločicama, koje su koristili Minojci nije dešifrovano. Zapravo nijedan kompletan tekst pisan linearnim A nikada nije dešifrovan.
Tekstovi pisani linearnim A na glinenim pločicama su pronađeni širom ostrva Krit, kao i na Kiteri, Kei, Teri i Melosu na Egejskom moru i na grčkom kopnu.
Upoređivanjem sa linearnim B iz mikenske kulture, naučnici su pokušali da razumeju čemu su ovi natpisi služili.
Verovatno da je pismo korišćeno za vođenje evidencija i administracije i u ritualnim i religioznim obredima.
Većina primeraka linearnog A pisma nalazi se na glinenim tablicama. Neki drugi primeri su pronađeni na grnčariji, glinenim pečatima, privescima i ispisani na građevinama.
Oko 1450. Minojska civilizacija je propala. Postoje dokazi o uništenju u vidu požara.
Dugo vremena se mislilo da je glavni uzrok vulkanska eksplozija na Teri, praćena cunamije okončala ovu veliku civilizaciju.
Kao što je to slučaj sa Akrotirijem. Međutim, nema dokaza da je vulkanska erupcija previše uticala na život ljudi na Kritu, odnosno da ih je uništila.
Novo istraživanje sugeriše da je vrlo moguće da je Minojce preuzela druga civilizacija i da su ih možda napali Mikenjani.
Arheolozi veruju da su se minojska i mikenska civilizacija postepeno spojile, a onda je mikenska civilizacija postala dominantna.
