Austrija je početkom decembra izabrana za najsrećniju zemlju u Evropskoj uniji, dok je Beč nedavno proglašen za najbolji grad za život u Evropi u 2023.
Vladimir Marković godinama živi u Salcburgu i za portal Nova.rs je opisao kako izgleda njegov život u Austirji.
– Ja sam počeo da studiram u Beogradu, Muzičku akademiju, ali još onda sam video da tu od muzike neću leba da se najedem. I onda sam ovde došao i položio prijemni na Mocart Univerzitetu, završio fakultet, posle sam bio u Berlinu na postdiplomi, u Švedskoj na magistraturi tri godine… Ali ovde sam dobio najviše poslova i najbliže mi je Srbiji, tako da sam ostao – kaže Vlada Marković, koji u Salcburgu živi već 20 godina, piše Nova.rs.
Austrija je upravo proglašena za najsrećniju zemlju Evrope u 2023.
– Nije toliko dobar život ovde, nego je meni sticajem okolnosti tako ispalo. Pošto ovde imam najviše posla i najviše slobodnog vremena, to je onaj balans kojem se teži. A što si stariji, to slobodno vreme itekako znači – objašnjava.
Vladimir u Salcburgu živi od muzike.
Radi kao profesor u dve škole u Nemačkoj, ima svoj gudački kvartet, više različitih projekata koji nisu vezani za klasiku, a na Mozart Dinner Concert večerima nastupa nekoliko puta mesečno.
Inače, otkriva nam da niko iz postave koja je te večeri nastupala, uključujući vokalne soliste – nije Austrijanac.
Kaže i da ima mnogo „naših“ po Austriji, mada se više bave nekim poslovima van svetlosti reflektora.
– Podzemnim radovima – kanalizacija, održavanje, vodovod, instalacije. To je baš dobro plaćeno ovde. Osim toga rade i kao vozači taksija, autobusa, u ugostiteljstvu. Bauštela, kako ovde kažu, to je sve bivša Juga. Ima naših i previše po Austriji, mada ja nisam baš mnogo u kontaktu s njima – priznaje.
Sa svojim beogradskim prijateljima jeste. Mnogi su uspešni muzičari, pa često i sarađuju, sreću se na turnejama… U Beograd dolazi relativno često, kaže, otprilike na mesec i po dana.
– Imamo direktan let odavde triput nedeljno, karta je van sezone 130 evra povratna, u sezoni 200 – upućen je.
Na pitanje gde je život skuplji, odgovara ličnim primerom.
– Pa, ja svoj stan u Beogradu izdajem za 450 evra, a ovde živim u iznajmljenoj garsonjeri za 160 evra mesečno, gotovo u centru grada. Doduše, tu sam već dugo i nisu mi podizali kiriju – kaže Vladimir, ali dodaje i da to baš i nije pravilo.
Plus, naravno, cena života značajno raste ako želiš da živiš, a ne „preživljavaš“.
