Mohamed Aziz (72) je prodavac knjiga u Rabatu, Maroku. On svaki dan provede čitajući knjige šest do osam sati.
Pročitavši preko 5.000 knjiga na francuskom, arapskom i engleskom jeziku, Aziz je najstariji prodavac knjiga u Rabatu.
Vrata njegove knjižare otvena su 1967. Pre toga je Aziz nekoliko godina knjige prodavao ispod jednog drveta.
Kada ne čita, Aziz šeta po četvrtima Rabata u potrazi za prodavačima knjiga kod kojih pronalazi književno blago koje kasnije prodaje u svojoj knjižari.
Zašto je odlučio da otvori knjižaru u zemlji u kojoj čitanje nije uobičajeno?
Aziz je ostao bez roditelja sa 6 godina. Kao siroče, morao je da zarađuje za život i da pokuša da završi srednju školu, ali to nije bilo moguće.
Kada je imao 15 godina napustio je školu jer nije mogao da finansira školovanje, a nije mogao ni da računa na pomoć porodice koja je preuzela brigu o njemu nakon smrti roditelja.
Ta činjenica je stvorila užasnu frustraciju koja ga je navela da živi okružen knjigama.
– Tako se vraćam svom detinjstvu – kaže Aziz.
Nedostak pristupa knjigama u detinjstvu doveo je do toga da je Aziz, kada je morao da odluči od čega će živeti, rešio da nikada više ne bude odvojen od knjiga ni na sekund.
Kako sam kaže, treba mu samo par jastuka i knjiga da bi bio srećan.
Na pitanje o ostavljanju svojih knjiga bez nadzora, gde bi ih potencijalno neko mogao ukrasti, odgovorio je da oni koji ne znaju da čitaju ne kradu knjige, a oni koji znaju da čitaju, nisu lopovi.