Narod plemena Gurung iz Nepala vekovima je skupljao med sa himalajskih litica, rizikujući svoje živote u drevnoj tradiciji koja se prenosi kroz mnoge generacije.
Ali sada je trodnevni lov na med, koji se dešava dva puta svake godine, ugrožen zbog brzog opadanja populacije pčela, komercijalizacije meda i turizma.
Malo pisanih tragova
Narod Gurung, koji se naziva i Tamu, je autohtono pleme koje živi u planinskim dolinama Nepala.
Istorija Gurunga je zamagljena zbog nedostatka pisanih tragova iz prošlosti.
Međutim, veruje se da je etnička grupa Gurung migrirala sa Tibeta u 6. veku nove ere u centralni region.
U decembru 2013, fotograf Endrju Njui proveo je dve nedelje živeći sa ovim plemenom u zabačenom selu na vrhu brda u okrugu Kaski u centralnom Nepalu.
On im se tada pridružio se trodnevnom jesenjem lovu na med dokumentujući opanosti i veštine vezane za ovu tradiciju.
“Stotinama godina, veštine potrebne za praktikovanje ove drevne i svete tradicije prenosile su se kroz generacije, ali sada broj pčela i tradicionalnih lovaca na med brzo opada kao rezultat povećanih komercijalnih interesa i klimatskih promena”, napisao je Njui.
Ceremonija žrtvovanja
Pre nego što počne sakupljanje meda, lovci na med, poznati kao kuiče, moraju da izvrše ceremoniju kako bi umirili bogove litica.
Ovo uključuje žrtvovanje ovce, nuđenje cveća, voća i pirinča i molitvu bogovima litica da osiguraju bezbednost sakupljača.
Zaštita bogova svakako je potrebna jer se lovci na med penju po liticama i oslanjaju se samo na stare ručno rađene merdevine od užeta koje su koristili i njihovi preci.
Lovci na med koriste dim da isteraju hiljade besnih Apis Laborioze, najveće medonosne pčele na svetu, iz svojih gnezda.
Dugi štapovi zvani tango, sa srpom na jednom kraju, koriste se za odsecanje saća sa lica litice.
Koristeći drugi štap za vođenje korpe koja visi pored njega, lovac na med hvata saće dok pada pre nego što se korpa spusti na zemlju.
Do desetak ljudi pomaže lovcu dok skuplja med.
Nakon tročasovnog putovanja nazad do sela noseći oko 20 kg meda, “ulov” se deli među meštanima i jedna od prvih upotreba je za šoljicu čaja od meda.
Umetnost koja umire
Sakupljanje meda u Nepalu ugrožava nekoliko stvari:
- smanjenje broja medonosnih pčela usled klimatskih promena;
- sve manji broj lovaca na med, jer sve više mladih u plemenu nerado uči zanat;
- rastuća medicinska reputacija himalajskog meda, što je dovelo do toga da je vlada otvorila prava berbe meda za ugovarače umesto domorodačkim plemenima, tako da se med može izvoziti i prodavati ljudima u drugim nacijama;
- sve veća komercijalizacija i ponuda „tura lova na med” turistima, što dovodi do iscrpljivanja resursa za tradicionalne lovce na med.
Tečno zlato antičkog sveta
Sakupljanje meda je jedna od najstarijih ljudskih aktivnosti zabeleženih i još uvek je praktikuju autohtona društva u delovima Afrike, Azije, Australije i Južne Amerike.
Neki od najranijih dokaza sakupljanja meda iz divljih kolonija potiču iz slika na stenama, koji datiraju pre 8.000 godina i pronađeni su u pećinama Aranja u Valensiji, Španija.
