Kada pomislimo na neke od naših omiljenih pisaca prvo što nam na pamet pada jesu njihova dela, ali veliki broj njih dugo se nosio se ličnim problemima koji su značajno uticali i na njihov rad.
Bili su kreativni geniji. Iz patnje i depresije stvarali su čuda – pisali su lične ispovesti teških, mračnih i neponovljivih dubina.
Ovih sedam čuvenih pisaca patilo je od anksioznosti, bipolarnog poremećaja, šizofrenije ili nekog drugog mentalnog poremećaja.
Neki od njih izvršili su i samoubistvo.
Lav Tolstoj
“Rat i mir” i “Ana Karenjina” se smatraju remek delima ruske književnosti. Tolstoj je napisao knjigu koja istražuje njegovu sklonost ka depresiji pod nazivom “Ispovest”.
Kada je stigao do srednjih godina, Tolstojeva depresija se pogoršala. Postao je preterano zabrinut svojim uspehom i počeo je da daje svoje lične stvari, piše Ekspres.
Kasnije je bio kritičan prema sebi što nije imao hrabrosti da počini samoubistvo.
Ernest Hemingvej
Hemingvej je poznat kao briljantan autor dela “Starac i more” za koji je dobio Nobelovu nagradu.
On je rekao da je patio od depresije, bipolarnog poremećaja, imao je granične i narcističke osobine ličnosti, a kasnije je patio od psihoze.
Njegovu maničnu stranu dokazuju neka rizična ponašanja, kao što su ubijanje životinja u divljini i izbegavanje metaka dok je radio kao ratni dopisnik.
I njegovi rođaci patili su od depresije, a mnogi od njih su počinili samoubistvo.
Ubio se puškom 1961. godine.
Filip K. Dik
Dik je jedan od najpoznatijih pisaca SF-a prošlog veka.
Filmovi kao što su Blade Runner, The Minoriti Report i Total Recall su samo tri od desetine genijalnih priča koje su urađene po njegovim romanima i kratkim pričana.
Kao tinejdžer, Dika su mučile vrtoglavice. Kako je rastao, davao je znakove šizofrenije, uključujući na kraju i vizuelne i slušne halucinacije.
Bio je hospitalizovan, ali je nekako uspeo da nastavi da piše.
Franc Kafka
Kafka je istraživao egzistencijalne ideje o životu. “Proces” i “Metamorfoza” su dve njegove poznate priče. Kafka je bio usamljenik i genije, koji je patio od socijalne anksioznosti i depresije.
Radio je u mraku u osiguravajućem društvu u Pragu, gde je primetio kako je život prožet besmislenom birokratijom.
Smatralo se da je njegova depresija rezultat toga što je samo nekoliko njegovih radova objavljeno za života.
Takođe je patio od migrene, čireva i nesanice izazvanog stresom.
Virdžinija Vulf
“Gospođa Dalovej” i “Ka svetioniku” su neki od najpoznatijih dela inspirativne Virdžinije Vulf.
U dvadesetim godinama je bila sklona nervnim slomovima. Verovalo se da je do toga dovelo seksualno zlostavljanje od strane njenog brata u detinjstvu.
Nakon što je završila poslednji roman, Volfova je postala ozbiljno depresivna.
Gubitak njenog doma u Londonu tokom Drugog svetskog rata doprinio je tome. Godine 1941. napunila je džepove kamenjem i ušla u reku.
Utopila se u blizini svoje kuće.
Silvija Plat
Smrt je bila ponavljajuća tema u pesmama Platove. Ponekad je smrt značila “i ponovno rođenje”, ponekad je pisala o “smrti kao kraju”.
Njene pesme nose naslove kao što su “Mrtvorođenče” i “Dva pogleda na lešinu”.
Plat je bila poznatapo svojim promenama raspoloženja, i impulsivnom ponašanju. Još dok je studirala, nekoliko puta je pokušala samoubistvo.
Izvršila je samoubistvo 1963. tako što je stavila glavu u peć.
Ezra Pound
T. S. Eliot je napisao da je Pound bio pesnik koji je najodgovorniji za revoluciju dvadesetog veka u poeziji.
Pound je bio briljantan pesnik i otvoreni kritičar američke politike tokom Drugog svetskog rata. Bio je smešten u ludnicu, nakon što je 1945. uhapšen zbog izdaje.
Tokom njegovog 13-godišnjeg boravka, smatralo se da ima narcisoidni poremećaj ličnosti.
Kasnije tokom života, dijagnostifikovana mu je i šizofrenija.
