Na današnji dan 1932. godine rođen je Miroslav Mika Antić. Pesnik, pisac, novinar, boem i tvorac nekih od najlepših stihova na srpskom jeziku.
Miroslav Mika Antić studirao je slavistiku – češki i ruski jezik, na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Posle studija, radio je kao novinar u listu “Dnevnik”. Bio je glavni urednik revije za džez i zabavnu muziku “Ritam”, i dečjeg časopisa “Neven Čika Jova Zmaj”.
Dobitnik je brojnih nagrada, između ostalih, “Nevenove”, “Sterijinog pozorišta” i “Zlatne arene” za filmski scenario.
Neka od najznačajnijih Antićevih dela su “Ispričano za proljeća”, “Plavo nebo”, “Roždestvo tvoje”, “Koncert za 1001 bubanj”, “Garavi sokak”, kao i knjiga za decu “Plavi čuperak”, “Šašava knjiga” i “Poslednja bajka”.
Režirao je filmove “Doručak sa đavolom”, “Sveti pesak”, “Široko je lišće”, “Strašan lav”.
Miroslav Antić umro je u junu 1986. godine posle duže bolesti.
Poslednju želju napisao je na ceduljici uoči smrti:
– Kad me budu iznosili, neka pročitaju ‘Besmrtnu pesmu’. A kad me pokopaju, neka Janika Balaž ili Tugomir odsvira Pirav manga korkoro. Niko ne sme da mi drži govor – pisalo je.
BESMRTNA PESMA
Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
onda će u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavici magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si uopšte ponekad
mislio šta znači živeti?
Ako ti jave: umro sam
evo šta će biti.
Hiljadu šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.
I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.
A ja ću za to vreme
leteti visoko…
Visoko.
Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava
može da bude sutra
koren breze
il’ trava?
Ako ti jave: umro sam,
ne veruj
to ne umem.
Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
I zato: ne budi tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i čudno drag.
Noću,
kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim
kad vidiš neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim, i živim.
