Frida Kalo jedna je od najpoznatijih umetnica 20. veka. Njena životna priča postala je popularna skoro podjednako kao i njena umetnost.
Biografija umetnice bila je tema velikog broja knjiga, a film o Fridi nagrađen je Oskarom.
Autentični stil, prepoznatljive obrve i brak sa slikarom Dijegom Riverom, čovekom koji je 21 godinu stariji od nje, jednostavno su doprineli intrigi koju je izazvala njena umetnost.
Same slike Fride Kalo su duboko lične, prepune simbolike koja pripoveda priču o njenom životu.
Ali čak i sa njenom ogromnom popularnošću, možda još uvek postoji nekoliko iznenađujućih stvari koje ne znate o ovoj slavnoj umetnici.
Saznajte nešto više o jednoj od najvažnijih žena umetnosti.
Puno ime: Magdalena Karmen Frida Kalo i Kalderon
Rođena: 6. jul 1907 (Kojoakan, Meksiko Siti, Meksiko)
Umrla: 13. jul 1954 (Kojoakan, Meksiko Siti, Meksiko)
Značajno umetničko delo: Dve Fride
Pokret: Nadrealizam, magični realizam
1. Bila je evropskog i meksičkog porekla
Veliki deo umetnosti Fride Kalo istražuje njeno mešovito poreklo.
Njen otac, Karl Vilhelm Kalo Kaufman (poznat i kao Giljermo Kalo) emigrirao je u Meksiko iz Nemačke nakon što je napustio univerzitet zbog epilepsije.
Njena majka Matilde Kalderon Gonzalez bila je španskog i starosedelačkog porekla.
2. Frida Kalo je volela autoportrete
U opusu umetnice 55 od 143 slike su autoportreti. To je možda i razumljivo kada se zna da je mnogo vremena provela sama oporavljajući se od raznih zdravstvenih problema.
Njen introspektivni rad je dodatno upečatljiv korišćenjem autoportreta da izrazi svoje unutrašnje borbe i psihičku i mentalnu patnju.
3. Lagala o svojim godinama, ali iz dobrog razloga
Sa 6 godina, Kalo je obolela od dečije paralize.
Ne samo da je zbog toga njena desna noga bila kraća i tanja od leve, što je uspevala da prikrije uz pomoć dugih suknji, već ju je ta činjenica dugo vremena držala van škole.
Nakon što se pridružila elitnoj Nacionalnoj pripremnoj školi 1922. godine, postala je uronjena u indigenizam, novi kulturni i politički pokret nastao pod uticajem Meksičke revolucije u prvim decenijama 20. veka.
Dakle, da bi pokazala svoju posvećenost meksičkoj kulturi, i prikrila činjenicu da je starija, slagala je da je mlađa tri godine.
Do kraja života Kalo je govorila da je rođena 7. jula 1910. godine kada je počela Meksička revolucija.
4. Frida Kalo je htela da bude lekar
Kao dete, Frida je maštala da bude lekar, dok joj je umetnost bila sporedni hobi koji je negovao njen otac, koji je bio fotograf.
Taj san se završio sa 18 godina kada su Kalo i njen tadašnji dečko bili učesnici užasne nesreće.
Drveni autobus kojim su putovali sudario se sa tramvajem. Gvozdeni rukohvat probio je karlicu Fride Kalo.
Skoro smrtonosne povrede držale su Kalo u bolnici mesecima. U to vreme je njen otac napravio poseban štafelaj koji joj je omogućio da slika u krevetu.
Nesreća je dovela do toga da je Kalo živela u hroničnim bolovima i često je morala na operacije kako bi zalečila povrede.
5. Radila je kao učiteljica
Kada je Kalo bila u srednjim 30-im, postala je nastavnica u Nacionalnoj školi za slikarstvo, vajanje i graviranje “La Esmeralda”. Na svojim časovima posebnu pažnju pridavala je negovanju meksičke kulture i narodne umetnosti.
Kada je njeno zdravlje postalo previše krhko, držala je časove u Plavoj kući (La Casa Azul) a njena četiri najbliža učenika postala su poznata kao „Los Fridos“.
Čak su napravili nekoliko murala sa Kalo.
6. Izlazak u svet mode
Na internetu se šuška da se Frida pojavila na naslovnoj strani magazina Vog Pariz 1939, ali u stvarnosti, njeno prvo pojavljivanje u časopisu bilo je 1937.
U izdanju američkog Voga iz oktobra 1937, Kalo se pojavila u članku pod nazivom “Dame Meksika”.
Toni Frisel ju je fotografisao pored biljke agave i bila je predstavljena samo u časopisu, a ne na naslovnoj strani.
Naslovnica Voga iz 1939. je koristila ikonski portret Kalo koji je snimio fotograf Nikolas Murej, sa kojim je imala dugogodišnju vezu.
U stvarnosti, umetnica se pojavila na naslovnoj strani Voga mnogo godina posle njene smrti.
U izdanju Vog Meksiko iz novembra 2012. korišćena je Murejeva fotografija, pa je tako Kalo postala devojka sa naslovne strane skoro 60 godina posle smrti.
7. Završila u zatvoru zbog ubistva
Frida i njen suprug Dijego Rivera bili su i politički aktivisti i dugogodišnji članovi Meksičke komunističke partije.
Godine 1937. su zatražili od meksičke vlade da odobri azil bivšem vođi Sovjetskog Saveza Lavu Trockom.
Trocki i njegova žena živeli su u rezidenciji umetničkog para, Plavoj kući, nekoliko godina, a Trocki je čak imao kratku aferu sa Fridom.
Smatralo se da je ova afera bila Fridina osveta za Riverinu aferu sa njenom mlađom sestrom Kristinom.
Nakon političkog sukoba sa Riverom, Trocki se odselio iz Plave kuće.
Godine 1940. Trocki je ubijen, a Kalo je, zajedno sa svojom sestrom, nakratko zatvorena kao osumnjičena, da bi bila puštena posle dva dana.
Posle smrti Trockog, Frida ga se odriče i postaje staljinista, nazivajući Maovu Kinu „novom nadom socijalista“.
8. Frida Kalo je na svoju samostalnu izložbu stigla kolima Hitne pomoći
Fridino zdravlje je nastavilo je da se pogoršava i poslednjih godina svog života provela je u bolnici i van nje.
Uglavnom je bila vezana za Plavu kuću i koristila je invalidska kolica i štake za kretanje.
Uprkos tome, njen umetnički rad bio je na ceni i ona je nastavila da slika.
Aprila 1953. otvorena je njena prva samostalna izložba u Meksiku u Galeriji savremene umetnosti.
U to vreme, Kalo je bila na odmoru u krevetu po nalogu lekara i nije se očekivalo da prisustvuje izložbi.
Ipak, ona se pobrinula da bude tu. Stigla je kolima Hitne pomoći i naredila da joj se krevet premesti u Galeriju.
Dovezena je na nosilima do kreveta, gde je mogla da uživa u otvaranju.
Samo nekoliko meseci kasnije, njena desna noga je amputirana u kolenu zbog gangrene, a sledeće godine pronađena je mrtva u 47. godini.
Za uzrok smrti zvanično je proglašena plućna embolija, ali nikada nije obavljena obdukcija.
Njen poslednji crtež bio je crni anđeo, praćen rečima:
„Radosno čekam izlaz — i nadam se da se više nikada neću vratiti — Frida.”
9. Njena umetnost postavlja rekorde
Godine 1939, kada je Luvr nabavio njenu sliku Okvir, Frida je postala prva meksička umetnica 20. veka čije je delo ušlo u veliku međunarodnu kolekciju.
Autoportret iz 1938. je sada izložen u Centru Pompidu u Parizu kao deo Nacionalnog muzeja moderne umetnosti.
Ali to nije jedini rekord koji je Frida oborila.
Njena prva slika na aukciji, Drvo nade čvrsto stoji (1944) prodata je za samo 19.000 dolara u Sotbiju 1977. Nakon toga vrednost njenih dela samo je nastavila da raste.
Do 1984. njen rad je proglašen delom meksičkog nacionalnog kulturnog nasleđa, zbog čega se njene slike retko mogu naći na međunarodnim aukcijama.
Godine 1990. ona je bila prva latinoamerička umetnica čiji rad je prodat na aukciji za više od milion dolara. U pitanju je delo “Dijego i ja” koje je prodato za 1,4 miliona dolara.
Nedavno je ista slika ponovo prodata na Sotbijevoj aukciji 2021. godine za neverovatnih 34,9 miliona dolara, što je čini najskupljim delom latinoameričke umetnosti, piše My modern met.
Ova dostignuća su još više zapanjujuća kada se zna da se tokom svog života uglavnom nazivala „suprugom Dijega Rivere“, a ne kao samostalna umetnica.
10. Feministička, Čikano i LGBT ikona
Fridino mesto u popularnoj kulturi počelo je da raste 1970-ih, kada su naučnici počeli da dovode u pitanje isključivanje ženskih, nezapadnih umetnica iz istorijskih knjiga.
Otvorenost prema se*sualnosti, bila je bise*sualna, učinila ju je važnom figurom u LGBT zajednici.
Njen žestoki ponos na svoje meksičke korene doneo joj kultni status kod Čikanosa. Termin “Čikano” koristi se pre svega u SAD za imenovanje Meksikoamerikanaca.
Termin „Fridamanija“ je korišćen da opiše ovaj fenomen, pri čemu je romantizam njenog života skoro zasenio istorijske činjenice.
– Frida iz 21. veka je zvezda, komercijalni objekat sa klubovima obožavalaca i proizvodima sa njenim likom, otelotvorenje nada i težnji skoro religiozne grupe sledbenika – navodi istoričarka umetnosti Orijana Badeli u svom eseju za katalog Tejt Moderna Frida Kalo.
– Ova divlja, hibridna Frida, mešavina tragičnog boema, Device od Gvadalupea, revolucionarne junakinje i Selme Hajek, toliko je zavladala maštom javnosti da ima tendenciju da zamagli istorijske činjenice o Fridi.
