Sava Šumanović rođen je 22. januara 1896. godine u Vinkovcima. Od četvrte godine je živeo u Šidu. Još kao mladi dečak pokazuje interesovanje za umetnost.
Pa uporedo sa pohađanjem Realne gimnazije u Zemunu, kreće i na privatne časove kod Isidora Junga, koji ga uvodi u impresionističko slikarstvo i pokazuje mu radove Sezana i Van Goga.
Savin otac je imao ambicije da njegov sin postane advokat, međutim, Sava 1918. godine završava Višu školu za umjetnost i obrt u Zagrebu.
Samo dve godine kasnije odlazi u Pariz, gde je učio kod kubiste Andrea Lota i družio se sa Rastkom Petrovićem, Modiljanijem, Maksom Žakobom i drugim umetnicima.
– Ako vam kažem da je tom njegovom krugu u Parizu pripadao i Pikaso, to dovoljno govori.
Sava Šumanović prati sve tokove, i ne samo da prati, već ih na neki način inicira snagom vlastitog talenta – kaže za BBC na srpskom istoričarka umestno Ljubica Miljković.
Tokom svog drugog boravka u Parizu, naslikao je „Doručak na travi“ (1927), koji je naišao na odlične kritike, a nešto kasnije iste godine za sedam dana i noći završio je „Pijanu lađu“, monumentalno remek-delo inspirisano istoimenom Remboovom pesmom i Žerikoovom slikom “Splav Meduza”.
Istoričar Ristović u toj slici „gde se ne zna ko je kapetan ili su svi kapetani”, a brod se prevrće čas na jednu, čas na drugu stranu, tumači kao predviđanje fašizma koji će svet uskoro gurnuti u katastrofu, navodi se u radu Stevana Kostića.
Učestvovao je u oslikavanju kultne kafane La Coupole, 1927 u Parizu.
Povodom izložbe njegovih dela koja se nalaze u ovom lokalu, 2019. u Parizu, modni časopis Vog svrstao ju je među pet najznačajnijih te godine u glavnom gradu Francuske.
Nervni slom
Pozitivne i negativne kritike Savinog stvaralaštava uslovile su da njegovo mentalno zdravlje veoma oslabi. Nakon povratka iz Pariza u Šid 1928. godine, Sava doživljava nervni slom.
U martu 1930. zauvek je napustio Pariz zbog nesporazuma sa žirijem i ponovnog pogoršanja zdravlja i vraća se u Beograd gde se sledeće dve godine lečio.
Bolnica je potpuno uništena u bombardovanju za vreme Drugog svetskog rata, te nije sačuvana dokumentacija o lečenju.
Šumanović o tom periodu govori kako je bio „teško duševno bolestan”, jer se borio sa samim sobom i „ružnim, žalosnim i ogavnim životom”.
Ali i u tom teškom periodu ima snage da slika akvarele.
View this post on Instagram
Dve godine kasnije definitivno se vratio u Šid. Živeo je povučeno, ali je intenzivno slikao, mahom pejzaže i aktove. Radio je na ciklusima kupačica i beračica grožđa.
Stil “kako znam i umem”
U svom stvaralaštvu prošao je kroz različite faze, od kubizma, preko klasicizma i kolorizma da bi u poslednjoj deceniji razvio osoben stil koji odlikuju svetle boje i lirska atmosfera. Lično je svoj stil nazivao “kako znam i umem”.
„Originalnost pod svaku cenu nisam hteo imati, jer ta mi se gadila, kao suviše jeftina i prosta i dobra za Pariz, neg’ sam hteo originalnost istinsku i ozbiljnu.”
Poslednja samostalna izložba u Beogradu 1939. imala je odlične kritike, posetu i otkup, što mu je donelo veliki uspeh i ugled jednog od najznačajnijih slikara srpskog slikarstva.
Tragičan kraj
Za vreme Drugog svetskog rata Šid je ušao u sastav Nezavisne Države Hrvatske, ćirilica je bila zabranjeno pismo, pa je Šumanović, iz protesta, umesto potpisa, stavljao samo godinu nastanka.
Tog 28. avgusta njega su sa još 150 Srba iz Šida uhapsile ustaše. Kad su došli po njega, “zamolio je da se spremi, okupao se, uzeo stvari, poljubio majku u ruku i otišao zauvek, ne znajući za šta ga terete”, kaže istoričar umetnosti Gordana Krstić-Faj.
Svi su odvedeni u Sremsku Mitrovicu, gde su mučeni i streljani dva dana kasnije.
U tom trenutku na njegovom štafelaju sušila se slika “Beračice”.
– Teror je bio konstantan i pogađao je sve, predstavnike elite političke ekonomske, sveštenike, učitelje, bez obzira na njihovo političko opredeljenje.
– Sava Šumanović predstavlja jednu vrstu simbola u celom tom strašnom pokolju za vreme ustaške strahovlade u Sremu – kaže istoričar Milan Ristović za BBC.
Najveći broj njegovih dela, više od 400, čuva se u Galeriji slika “Sava Šumanović” u Šidu, dok se u Galeriji Matice Srpske nalazi oko 50 radova.
Izvor: Blic
