Abul Bajandar, zvani „Čovek drvo“, pati od izuzetnog i retkog poremećaja. On se do sada podvrgao velikom broju operacija kako bi se vratio normalnom životu. Danas, uz čvrstu odlučnost i stručnost medicinskih stručnjaka, doživeo je veliki i značajan trenutak – ponovo može da drži svoju ćerku u naručju.
Sindrom čoveka drveta
Iako nije zarazno, ovo nasledno stanje nema trajni lek, a operacije pružaju samo privremeno olakšanje.
Abul nije jedini koji se suočava sa ovim izazovima. I drugi ljudi širom sveta se takođe bore sa ovim sindromom.
Sindrom izaziva kožne izrasline slične bradavicama koje izgledaju slično kori drveta.
U početku male, ove izrasline mogu značajno da narastu, uzrokujući značajnu invalidnost.
Abul se od malih nogu bori sa bolešču
Problemi ovog čoveka počeli su tokom adolescencije. Male bradavice pojavile su se na njegovom telu kada je ima 13 ili 14 godina.
Nažalost, kako je odrastao, stanje se brzo pogoršavalo, šireći se na različite delove tela.
Abul je eksperimentisao sa raznim tradicionalnim lekovima, ali nijedan nije pružio olakšanje.
Takođe je tražio pomoć od više lekara u potrazi za lekom, ali, nažalost, nisu mogli da ponude rešenje.
– Bio sam ponižen i nisam želeo da izlazim u društvo – rekao je on.
Trenutak koji je dugo čekao
Nakon niza od 16 operacija izvedenih u bolnici Daka Medical College u Daki, Bangladeš, Abul Bajandar je konačno postigao svoj cilj – napokon je mogao ponovo da zagrli svoju ćerku.
Ove operacije su imale za cilj uklanjanje izraslina nalik na koru sa njegovih ruku i stopala.
Bajandar nije krio sreću koju oseća družeći se sa svojim ćerkama, ističući želju da živi normalno:
– Ako se oporavim od ovoga, želim ponovo da radim, da napravim mali biznis da pomognem ćerkama u školovanju i da im pružim dobar život.
U teškoj borbi sa sindromom čoveka drveta, osim u ćerkama, on pronalazi snagu u stalnoj podršci svoje žene i majke. Njihovo prisustvo nudi mu utehu i motivaciju.
– Kada se moja ćerka rodila, ponovo mi je donela nadu u život. Nisam želeo da je ostavim kao siroče. Osećao sam da moram da živim za nju.
Ne gubi nadu
Uprkos obeshrabrujućem povratku njegovog stanja, Abul Bajandar ne gubi nadu i ostaje optimista.
– Moj jedini san je da se oporavim od ove situacije i da živim zdrav život. Želim da verujem da postoji lek za ovu bolest – poručuje Abul, prenosi Bright side.
