Leonid Rogozov bio je ruski hirurg koji će ostati upamćen kao čovek koji je na Antarktiku sam sebi operisao slepo crevo.
U februaru 1961. godine, Rogozov je bio član ekspedicije od 12 ljudi koja je poslata na Antarktik da izgradi novu bazu.
Rezultat njihovog rada je bila Novolazarevska stanica koja je počela sa radom do sredine februara 1961. godine
Jedini lekar u timu
U aprilu iste godine Rogozov se razboleo. Slabost, mučnina, povišena temperatura i bol u desnoj ilijačnoj regiji. Rogozov je odmah dijagnostifikovao akutnu upalu slepog creva.
Leonid Rogozov je ujedno bio jedini lekar u timu i zato je postojala samo jedna stvar koju je mogao da uradi – morao je sam sebe da operiše.
Usred pustog Antarktika, bilo je nemoguće odleteti zbog zime, a putovanje morem trajalo bi više od mesec dana.
Rogozov je bio zatočen u bazi.
Da je slepo crevo puklo, mogao je da umre, zbog čega je morao da pokuša da uradi nešto što niko pre njega nije uradio.
Asistenti sa ogledalom
Dvojica muškaraca iz ekspedicije postala su za ovu priliku asistenti i dodavali Rogozovu alat.
Pored toga, imajte u vidu da nije postojala opšta anestezija.
Isprva, Rogozov je koristio ogledalo, ali obrnuti prikaz samo je otežao dodatno stvari, zbog čega je na kraju radio na osnovu dodira.
Evo kako je Rogozov to opisao svojim rečima.
– Krvarenje je bilo obilno, ali nisam žurio… Otvarajući peritoneum povredio sam slepo crevo i morao sam da ga zašijem. Bio sam sve slabiji i slabiji, počelo je da mi se vrti uglavi. Na svakih četiri do pet minuta, zastajao sam da se odmorim 20-25 sekundi. Konačno – evo je prokleta izraslina! Sa zaprepašćenjem sam primetio crnu mrlju na njenoj osnovi. To znači da bi samo dan kasnije pukla… Srce mi je zastalo i vidno sam usporio, dok su mi ruke bile poput gume. Pa dobro, pomislio sam, završiće se loše svakako, tako da mi je preostalo jedino da ga uklonim.
Rogozovljevo kockanje se isplatilo i on je preživeo.
Nakon operacije došlo je do postepenog oporavka. Telesna temperatura se vratila u normalu nakon pet dana, a šavovi su uklonjeni sedmog dana nakon operacije.
Nastavio je sa svojim uobičajenim dužnostima nakon samo dve nedelje.
“Samooperacija” je dospela u žižu sovjetske javnosti u to vreme, tako da je iste godine nagrađen Ordenom rada s Crvenom zastavom.
Postavši nacionalni heroj, Rogozov je čak upoređivan sa Gagarinom, koji je skoro u isto vreme napravio svoj čuveni let.
Rogozov je umro 21. septembra 2000. godine u Sankt Peterburgu od raka pluća u svojoj 66. godini.
Nije prvi
Rogozov nije prvi koji je izvršio ovakvu operaciju.
Godine 1921. američki hirurg dr Evan O’Nil Kejn izveo je eksperiment tokom kojeg je isekao svoje slepo crevo i zašio samog sebe.
Razlika između njegovog i slučaja ruskog hirurga bila je u tome što sovjetski lekar nije bio u udobnoj operacionoj sali okružen timom profesionalnih hirurga spremnih da mu pomognu ako nešto pođe po zlu.
Nije to učinio radi nauke, već da bi ostao živ.
