Šta jedu Japanci pa žive tako dugo? Sigurno ste se i sami ponekad zapitali ovo. U zemlji izlazećeg sunca ishrana čini važan segment života. Upravo je u kuhinji tajna njihove dugovečnosti, ali i vitke linije. Japan je jedna od zemalja u kojoj ima najmanje gojaznih ljudi.
Borba s prekomernom težinom svakodnevica je mnogih ljudi. I dok neki samo žele skinuti par kilograma koje su dobili preko praznika ili doterati liniju prije leta, milioni ljudi bore se s ozbiljnim viškom nakupljenim tokom godina koji predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik.
Međutim, postoje zemlje u kojima se na proleće ne pretražuju brze dijete. Jedna od njih je Japan u kojem je samo 3 posto stanovništva gojazno.
Evo što jedu u zemlji u kojoj debljina gotovo da ne postoji i koja je japanska tajna vitke figure!
Broj gojaznih u svetu se utrostručio u zadnjih 50 godina
Kad je nečija telesna težina viša od onog što se smatra zdravim za visinu te osobe, govorimo o gojaznosti.
Gojaznost je povezana s mnogim zdravstvenim komplikacijama i bolestima, poput dijabetesa, bolesti srca, određenih vrsta raka i moždanog udara, piše Putni kofer.
Uz to, gojaznost je vodeći uzrok smrti koji se može sprečiti.
U zadnjih 50 godina broj gojaznih osoba u svetu se utrostručio. 1975. godine prekomernu težinu imalo je 13 posto ljudi, a danas je taj broj narastao na čak 39 posto.
Prihvaćeni pokazatelj je indeks telesne mase, zdravo je ako iznos 18,5 do 25
Metoda koja se najčešće koristi za određivanje gojaznosti je BMI, odnosno indeks telesne mase.
Broj je to koji se dobija tako da se težina osobe podeli s visinom u metrima na kvadrat.
Primera radi, osoba visoka 1,70 metara koja ima 60 kilograma ima BMI indeks 20,8, što je zdrava telesna težina.
BMI ispod 18,5 znači pothranjenost, više od 25 prekomernu telesnu težinu, a preko 30 kreću tri nivoa gojaznosti.
Indeks telesne mase nije, dakako, savršena mera i ima mnoge manjkavosti, pa se danas posmatra i odnos visine i širine struka.
Ipak, učinkovit je kao opšti pokazatelj primenjiv na većinu populacije.
U Japanu je prosećan BMI indeks 21,8, a u SAD čak 36,2
Među zemljama s najmanjim prosečnim indeksom telesne mase ističe se Japan. Zemlja u kojoj je stanovništvo među najzdravijim na svetu. Zemlja koja ima najveći broj stogodišnjaka, a očekivani životni vek Japanaca među najvišima je na planeti.
Prosečni BMI u Japanu je 21,8, manji imaju samo stanovnici nekoliko afričkih zemalja.
Najveći problem s gojaznošću imaju ostrva u Južnom Pacifiku, a nezavidni prosečni BMI imaju i stanovnici SAD-a, čak 36,2.
Japanski recept za vitkost – puno riže, supe i povrća, malo mesa i masnoće
Šta, dakle, Japance čini toliko zdravima, vitkima i dugovečnima?
Tajna je svakako u njihovoj ishrani, punoj ribe i plodova mora, s malo mesa i masnoća.
Porcije u Japanu značajno su skromnije od onih u zapadnim zemljama poput SAD-a i Evrope, a jedu i puno manje obrađenog šećera i gotove hrane.
Crveno meso gotovo uopšte ne konzumiraju, zbog čega nemaju puno problema s kardiovaskularnim bolestima. U kulturi im je kretanje i stil života koji podrazumeva fizičku i društvenu aktivnost sve do kasne dobi.
Umesto miso supe skuvajte i jedite domaću supu sa povrćem
Ako želite i sami uvesti neke običaje iz japanske kuhinje u svoju svakodnevicu, ne morate jesti sirovu ribu i naučiti motati suši.
Japanska tradicionalna kuhinja, koja se naziva washoku, sastoji se od malih obroka jednostavne, sveže i sezonske hrane.
Glavna je namirnica riža, jednostavna, hranjiva žitarica koja može biti samostalan obrok ili prilog glavnom jelu.
Uz to Japanci jedu puno miso supe, ali ako se ne želite petljati s egzotičnim receptima, vi uvedite tanjir tople, bogate supe sa povrćem u svakodnevnu prehranu i učinak će biti sličan.
Kuvano, pečeno, dinstano i fermentirano povrće važan je deo jelovnika
Osim što jedu puno supe, riže i ribe, a malo mesa i masnoća, Japanci jedu uz svoje obroke puno povrća.
Povrće može biti u obliku salate, kako smo mi navikli, može biti kuvano, pečeno ili dinstano kao prilog ili samostalni obrok. U zemlji izlazećeg sunca jedu i puno fermentiranog povrća.
Kad i jedu meso, u Japanu ono ne čini glavni deo obroka, već je dodatak povrću i riži koji zauzimaju najveći dio tanjira.
Ključ svega – umerene porcije, bez industrijske hrane
Ono što je verojatno najvažnije, stanovnici Japana jedu umerene porcije.
Čak ih često i serviraju u manjim tanjirima i posudama. Uz to, retko jedu gotovu, industrijsku i prerađenu hranu punu konzervansa i šećera.
Umesto kafe, piju čaj, najčešće zeleni, oko čijeg je ispijanja stvorena cela ceremonija.
Možda je preteško, i prerazličito od naših običaja, uvesti u svoju prehranu baš sve japanske navike.
Ali deo nezdravih zameniti zdravijima, poput konzumacije više povrća i supe, a manje masnog mesa, možda se isplati pokušati.
Rezultati će biti vidljivi ne samo na vagi, već i na sledećem lekarskom pregledu.
