Kako je Google dobio ime? Čuveni pretraživač danas je deo naše svakodnevice, ali mnogi i dalje ne znaju šta zapravo znači Google.
„Malo je imena danas tako sveprisutno kao Google. Termin Google nije samo naziv kompanije. To je glagol koji je sinonim za pretragu veba. Evo kako je do toga došlo. Veb je počeo da se širi 1995. Ljudi su shvatili da su nam potrebni načini da traži“, piše Stiven Von-Nikols za ZDNet povodom 25 godina Gugla.
Tekst povodom 25. rođendana Google-a, u kojem Von-Nikols iznosi hronologiju događaja i razvoja Google-a, prenosimo u celosti.
Pretraživači ranih devedesetih
Već sam bio iskusan u traženju, počeo sam da koristim pretka Interneta ARPANET. Naši alati za pretragu su bili užasni.
Ipak, u poređenju sa onim što smo imali, bili su fantastični.
Pre nego što sam se okrenuo pisanju, završio sam postdiplomske studije koristeći prve onlajn sisteme baza podataka, kao što su NASA RECON, Dialog i OCLC, za istraživanje.
Zatim, kako je Internet sazrevao, mogao se pretraživati pomoću onlajn programa kao što su Archie, Gopher i Vide Area Information Server (VAIS).
Međutim, kada se pojavio veb, ljudi su želeli bolje alate koji su lakši za korišćenje.
Prvi od njih koji je stekao popularnost nije bio pretraživač kao takav, već Internet imenik.
Danas ga poznajete kao Yahoo. Prvi pravi pretraživač, koji je kombinovao analizu veb stranica, indeksiranje i pretraživanje, bio je opskurni akademski JumpStation 1993. godine.
Svi su koristili AltaVista
JumpStation su pratili brojni drugi pretraživači ovim redosledom: Infoseek, VebCravler i Licos.
Onda se pojavila AltaVista krajem 1995. i sve se promenilo. AltaVista je bio prvi dominantan pretraživač.
AltaVista, sa svojim jednostavnim interfejsom za pretragu koji bi svaki savremeni Google korisnik prepoznao na prvi pogled, donela je revoluciju u pretrazi.
Odjednom ste mogli da pronađete bilo šta što želite na vebu, a da niste znali gde se nalazi ili niste bili majstor Bulovih izraza.
Tokom njegovog kratkog procvata od 1996. do 1997, svi su koristili AltaVista.
Njegov vlasnik DEC je čak ponudio i druge Internet usluge, kao što je lokalna verzija AltaViste za nečiji računar ili server i usluga e-pošte.
Zvuči kao bilo koja druga velika kompanija za pretragu koju poznajete?
Pa zašto danas ne bismo rekli: „Upravo sam ga proverio na AltaVisti i mislim da nije pravi čovek za nas“.
Google nije bio mnogo bolji od prvog dana.
Međutim, AltaVista je osuđena na propast zbog lošeg upravljanja i stalnih promena vlasništva – pet vlasnika za pet godina.
To je bilo loše za AltaVista i dobro za dva studenta Univerziteta Stenford, Larija Pejdža i Sergeja Brina.
Upoznali su se 1995. i u početku se nisu dobro slagali.
Sledeće godine, međutim, otkrili su da imaju zajedničke interese i počeli su da rade u svojim spavaonicama na veb pretraživaču čudnog imena Backrub.
Kako je “Google” dobio ime
Na sreću, svoj projekat su preimenovali u Google. Ime je izvedeno od reči “gugol”. Gugol je naziv za broj u kome jedan prati 100 nula.
Promena imena nije bila dovoljna da Google postane popularan.
Pravi trik je bio kada su osmislili novi metod organizovanja i rangiranja ogromne količine informacija na svetskoj mreži.
U to vreme, pretraživači su rangirali veb stranice na osnovu broja pojavljivanja termina za pretragu na stranici.
Međutim, Pejdž i Brin su verovali da je ovaj metod bio pogrešan jer nije dao najrelevantnije rezultate.
Umesto toga, revolucionarna ideja dvojca bio je algoritam pod nazivom „PageRank“.
Nazvan po Lariju Pejdžu, PageRank je radio na jednostavnom, ali revolucionarnom principu: važnost veb stranice mogla bi se odrediti brojem veza koje upućuju na nju.
Drugim rečima, stranica se smatrala vrednom ako su mnoge druge stranice bile povezane, posebno ako su se te stranice koje povezuju same smatrale važnim.
Prvo napisan na Javi i Pithon-u i koji radi na Sun Ultras i Intel Pentium računarima koji koriste Linux, PageRank se pokazao kao odlična stvar.
Umesto da samo broji ključne reči, on je procenio kvalitet i relevantnost veb stranica. Ovaj pristup je dao preciznije i korisnije rezultate pretrage.
Ovo je usmerilo Google ka dominaciji nad drugim pretraživačima tog vremena.
Prva pretraga
Googleova prva pretraga, ona koja je pokazala razliku između njega i AltaViste, bila je za tadašnjeg predsednika Univerziteta Stenford Gerharda Kaspera.
Ključno poboljšanje?
AltaVista je pokazala rezultate za dobroćudnog crtanog lika Kaspera, dok je Gugl odmah pronašao akademskog vođu.
Prepoznajući potencijal njihovog stvaranja, Pejdž i Brin su tražili investitore i u avgustu 1998. dobili su početnu investiciju od 100.000 dolara od suosnivača Sun-a Endija Behtolshajma.
Ovom investicijom su iznajmili garažu u predgrađu Menlo Parka u Kaliforniji, u vlasništvu njihove prijateljice i uskoro zaposlene broj 16, Suzan Vojcicki.
4. septembra 1998. rođen je Google.
Međutim, prvo su Pejdž i Brin krenuli u Burning Man.
Tada, kao i sada, to je radila tehnološka industrija. Da bi ljudi znali šta nameravaju, uključili su čuveni lik Burning Man u svoj logo.
Napravljen je prvi Google Doodle. Danas Google poseduje više od polovine čuvenog festivala.
Brzo se proširio glas da novi pretraživač daje vrhunske rezultate.
Kao što je Vaughan-Nichols napisao u decembru 1998. za PC Magazine: „Google ima neverovatnu sposobnost da proizvede izuzetno relevantne rezultate“.
Tri miliona upita
Do kraja 1999. Google je obrađivao više od tri miliona upita za pretragu dnevno.
Sa svojim jednostavnim interfejsom, brzim pretragama i relevantnim rezultatima, Google je brzo postao pretraživač broj jedan za korisnike interneta širom sveta.
Ništa drugo nije moglo da se takmiči. AltaVista se borila do 2010. godine, ali je prestala da bude relevantna mnogo pre toga.
Ironično, još jedan od ranih giganata pretrage, Ekcite, mogao je da kupi Google po povoljnoj ceni od 750.000 dolara 1999. godine.
Međutim, izvršni direktor Ekcite-a Džordž Bel odbio je Pejdžovu i Brinovu ponudu. Moglo bi se reći da je to najveći neuspeh preuzimanja tehnologije svih vremena.
Naravno, tek 2000. Google je pretvorio pretragu u zlato prodajući oglašavanje zasnovano na ključnim rečima.
Dok su njegovi konkurenti posustajali i padali sa balonom dot com-a, Google je zarađivao.
Takođe je bio na dobrom putu da se afirmiše u popularnoj kulturi.
Iste godine u televizijskoj seriji “Bafi, ubica vampira”, Vilou pita Bafi: „Da li ste je već tražili na Google-u?“
Do 2006. reč „Google” je ušla u Oksfordski rečnik engleskog jezika.
Rast kompanije i njene ambicije
Ali Google se nije zaustavio na pretrazi i reklamiranju. Kako je kompanija rasla, tako su rasle i njene ambicije.
Google je predstavio niz inovativnih proizvoda i usluga. Među njima je bio i Gmail 2004. godine, a 2005. Google je preuzeo Google mape i operativni sistem Android.
Sve ovo je dodatno ojačalo položaj Googlea na čelu tehnološke revolucije.
Godine 2004. Google je izašao na berzu u jednoj od najiščekivanijih inicijalnih javnih ponuda u istoriji tehnologije.
Ovaj potez je ojačao njenu finansijsku poziciju i označio tranziciju od startapa do velikog korporativnog igrača.
Danas Google pod novim imenom Alphabet ima tržišnu kapitalizaciju od preko 1,7 biliona dolara.
Da ste kupili akcije Google-a u vrednosti od 1.000 dolara kada su izašle na berzu 19. avgusta 2004., danas bi vredele više od milion dolara.
Problemi i skandali
Nisu sve vesti bile dobre.
Google je imao svoj deo problema i skandala.
„Ne budi zao“, njegov moto za IPO, koji je takođe bio u korporativnom kodeksu ponašanja, ovih dana zvuči više ironično nego aspirativno.
Kako se širila, kompanija se borila sa pitanjima privatnosti, prikupljanja podataka i antimonopolskih pitanja.
Kritičari su tvrdili da Google ogroman domet i uticaj predstavljaju potencijalnu pretnju privatnosti korisnika i tržišne konkurencije.
Sa porastom generativne veštačke inteligencije, posebno iz Majkrosofta i OpenAI-ovog ChatGPT-a, neki ljudi veruju da bi Google konačno mogao biti svrgnut sa prestola kao kralj brda pretrage.
Međutim, od jula 2023. godine, Google i dalje dominira tržištem pretraživanja desktopa sa 83,49% tržišnog udela, prema istraživačkoj firmi Statista.
Bing, koji pokreće veštačka inteligencija, drži 9,19% globalnog tržišta pretrage i raste, ali Google-u ne preti opasnost da izgubi svoj rang.
Google sada ima 25 godina i očekujem da će nastaviti da radi narednih 25 godina. Hteli to ili ne, Google je veliki deo naših života, zaključuje Von-Nikols.
