Danas se slavi Veliki petak po julijanskom kalendaru. Hrišćani ovim praznikom obeležavaju dan kada je Isus Hrist razapet na časni krst i umro za spasenje sveta.
Prema hrišćanskom predanju, Hrist je u noći između Velikog četvrtka i Velikog petka mučen.
Pontije Pilat, rimski prokurator Judeje, prvo je odbio da ga osudi jer nije pronašao za šta je kriv.
Kada je uoči jevrejskog praznika Pashe trebalo da jedan zatvorenik dobije pomilovanje, narod je između Hrista i razbojnika Varave izabrao ovog drugog.
Hristu je stavljen trnov venac na glavu i on je nosio na svojim plećima teški krst na brdo Golgota, gde je sa još dvojicom razbojnika razapet.
Nakon svog mučenja i ponižavanja, on je poslao poruku svojim dželatima: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta rade“.
Veliki petak se smatra najtužnijim danom u hrišćanstvu. Na ovaj dan se posti, a običaj je da se izbegava preterana fizička aktivnost, slavlje i poroci.
Većina pravoslavaca u našoj zemlji na Veliki petak praktikuje farbanje jaja, mada u nekim delovima zemlje, to se radi i na Veliki četvrtak.
Od Velikog četvrtka do Vaskrsa (nedelje), ne zvone crkvena zvona jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.
U pravoslavnim hramovima se iznosi Plaštanica.
U pitanju je platno na kojem je prikazano Hristovo polaganje u grob. Ono se postavlja ispred oltara, gde mu vernici prilaze i celivaju ga.
Na Veliki petak se ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova jevanđelja o događajima dana Stradanja.
Vaskrs, dan kada je Isus Hrist vaskrsnuo, ove godine se u našoj zemlji slavi u nedelju, 5. maja.