Dugino selo na Tajvanu jedno je od najneobičnijih mesta na svetu. Svojim izgledom privlači veliki broj turista, ali sam nastanak ovog sela nije bio tako šaren i veseo.
Svaka kuća je malo umetničko delo. Fasade jarkih boja, ofarbane do najsitnijih detalja, stapaju se sa šarenim prozorima, vratima, pa čak i sa zemljom. Ovaj neverovatan prizor nalazi se na Tajvanu, a nezvanično ime po kome je mesto postalo poznato je Dugino selo.
Prepuna prelepih murala i grafita, ova lokacija u gradskom području Tajčunga postala je jedna od najvećih atrakcija u zemlji.
Priča o nastanku sela je fascinantna oda viziji jednog čoveka koji nije želeo da odustane kada su svi oko njega odustali od naselja, piše Putni kofer.
“Deda Duga” počeo da oslikava kuće kako bi selo spasio od rušenja
Naselje je nekada bilo namensko vojno selo, nastalo sa ciljem da se obezbedi smeštaj za vojnike tokom rata protiv Kine 1940-ih i 1950-ih godina.
Takva su sela postojala po celom ostrvu, a neka od njih su vremenom postala trajni domovi za vojnike i njihove porodice.
Vremenom su kuće dotrajale, a investitori u građevinarstvu su navalili na lokaciju. Počeli su da kupuju kuće i zemlju, što su mnogi meštani sela prihvatili. Ali ne i Huang Jung-Fu, danas poznat kao “deda duga”, koji je počeo da farba kuće da bi ih spasio od rušenja.
Najčešći motivi su ptice, ljudi i životinje, a umetnik je koristio samo jake boje
Vremenom je počelo masovno iseljavanje žitelja sela koje je nekada imalo čak 1.200 domova. Ostalo je samo 11 kuća i Huang je počeo da ih farba, s jedne strane da skrati vreme jer je ostao bez prijatelja i komšija, ali i da ulepša selo i tako ga, možda, zaštiti od bagera.
Prvo umetničko delo koje je napravio bila je ptica u njegovoj kući, a vremenom je sve preostale kuće ofarbao jarkim bojama.
Njegovi najčešći motivi su ptice, životinje i ljudi, na pozadini svetlih nijansi žute, crvene, zelene…
Huang Iung-Fu je rođen 1924. godine, bio je vojnik, ali je njegov umetnički talenat bio poznat još iz mladosti.
Lokalni studenti otkrili Dugino selo i pokrenuli inicijativu za spasavanje
Huangov rad su otkrili studenti sa lokalnog univerziteta. Bili su potpuno oduševljeni i krenuli su u akciju spasavanja sela.
Vlasti su se složile da selo treba sačuvati i pretvoriti u kulturno obeležje. Jačanjem društvenih mreža i pojavom Instagrama to im je pošlo za rukom.
Skoro nijedan putnik ne prolazi kroz ovu zemlju a da ne stane da snimi selfi okružen živopisnim svetom Huanga.
Od 2010. godine Hunagovo selo je prava atrakcija, proglašeno je za javni park i nikome više nije ni padalo na pamet da ga sruši.
Međutim, danas nije u svom izvornom obliku zbog incidenta koji se dogodio 2022. godine.
Tokom renoviranja uništeni neki od originalnih radova
U vreme kada je Tajvan bio zatvoren za turiste zbog pandemije korona virusa, najavljeno je da će selo biti temeljno obnovljeno. Zidovi su morali da se ojačaju i poveća bezbednost posetilaca.
Međutim, video je otkrio da su tokom radova uništeni neki od Huangovih originalnih murala, što je izazvalo ogromnu reakciju javnosti, ali i samog umetnika, koji sada ima skoro sto godina.
View this post on Instagram
Za pustoš je okrivljen Vei Pi-Džen, koji je preuzeo upravljanje selom kada se Huang odrekao položaja zbog starosti.
U policiju je privedeno ukupno 14 osoba. Sam Huang je reagovao, rekavši lokalnim medijima da mu je uništeno životno delo.
Optuženi su, pak, tvrdili da nisu prikrivali njegova originalna dela.
Dugino selo je otvoreno za posete, ulaz besplatan
Posle nekoliko odlaganja, selo je konačno ponovo otvoreno za javnost u junu 2023.
Prema izveštajima medija, restaurirano je tako da izgleda skoro identično, ali su neka Huangova dela popravljena nakon vandalizma.
View this post on Instagram
Ulaz u selo se ne naplaćuje, ali se može ostaviti donacija. Među oslikanim zgradama nalaze se i dve suvenirnice, a tu su i štandovi za hranu i piće.
Iako je selo malo, a obilazak ne traje duže od dvadeset minuta, posetioci tamo provode mnogo više vremena, fotografišući se, ispijajući kafu i uživajući u živopisnom pejzažu.
Pre pandemije, Dugino selo je posećivalo oko milion ljudi godišnje.
