Mobilni operateteri u Srbiji neprijatno su iznenadili svoje korisnike i podigli cene. Mts i Yettel povećali su cene od 1. marta, a A1 je najavio poskupljenje usluga od 1. aprila.
Za korisnike usluga prve dve kompanije, rok za raskid ugovora, ukoliko korisnici ne žele da plaćaju više, istekao je upravo 1. marta, pošto su krajem januara obavestili korisnike, iako mnogi to obaveštenje nisu videli.
Neki korisnici mts su iznenađeni, a neki tvrde da su dobili SMS.
Korisnici Yettel-a se žale da nisu ni primetili obaveštenje koje je sitnim slovima odštampano na prošlomesečnim računima.
Korisnici usluga A1 imaju 30 dana na raspolaganju da raskinu ugovore bez naknade, ako ne pristaju na poskupljenje.
Međutim, ovo simultano poskupljenje sva tri operatora u kratkom roku čini pravo potrošača da raskinu ugovor bez naknade, ukoliko se ne slažu sa novom cenom, koje im garantuje Zakon o elektronskim komunikacijama – besmislenim, piše Danas.
Naime, u teoriji, ako potrošaču ne odgovara promena cene koju ima u ugovoru, on bi mogao za poskupljenje da kazni kompaniju odlaskom kod drugog opratora.
Ali kada sva tri poskupe, šta onda?
Jovan Ristić iz Udruženja potrošača Efektiva ocenjuje da ovakvo ponašanje operatora ukazuje da naše telekomunikaciono tržište nije pravo tržište.
– Nema validnih razloga za poskupljenje. Oni se pozivaju na inflaciju, ali nama inflacija pada, država se svim silama trudi da je obori. Posebno nema validnih razloga da se ta poskupljenja dese istovremeno. Mislim da bi Komisija za zaštitu konkurencije trebalo da se pozabavi ovime. Ovo je simulacija tržišta – napominje on za Danas.
Ističe i da je ovo razlog zašto treba imati i četvrtog mobilnog operatora.
Ristić ističe i da neki operatori imaju praksu odugovlačenja kada korisnik hoće da raskine ugovor.
– Govore ljudima kako treba kompanija da dozvoli da se ugovor raskine, da mora da se čeka na to. Građani treba da znaju da raskid ugovora nastaje u trenutku kada potrošač izjavi raskid.
Nema šta kompanija da odobrava. Jedino može da se za raskid plaća naknada štete i u tom slučaju treba operatori da predoče korisnicima koliko će to da ih košta, pa oni da odluče da li hoće ili neće da raskidaju.
Pošto ljudi uglavnom idu u poslovnice, pa im tamo govore kako ne mogu odmah da raskinu ugovor, najbolje da pošalju poštom zahtev za raskidom ugovora – savetuje Ristić.
On kaže da kada je donet Zakon o elektronskim komunikacijama, to je rađeno netransparentno, na sve načine se pokušala izbeći javna rasprava i kao rezultat nijedno udruženje potrošača nije učestvovalo u njegovoj izradi.
– U avgustu 2021. godine održana je ta javna rasprava koja je trajala jedan dan. Nigde nije bilo poziva za nju, a to znam jer sam tražio tu informaciju. Na kraju su tu učestvovali samo predstavnici operatora.
Da jeste bio neko, sigurno bi se pobunio protiv toga da kreditni biro registruje obaveze prema telekomunikacionim kompanijama, što je prošlo u zakon – napominje on.
Ristić ističe da treba mobilnim operatorima zabraniti da menjaju uslove ugovora na određeno.
– Ovako, ako mogu ugovor na određeno da menjaju, kakva je razlika između ugovora na određeno i neodređeno – pita se on uz napomenu da ovakva istovremena poskupljenja obesmišljavaju pravo potrošača da raskine ugovor.
