Hikikomori su ljudi koji su dobrovoljno pristali na izolaciju od spoljašnjeg sveta. Oni žive sami u svojim stanovima.
Skoro 1,5 miliona ljudi u Japanu potpuno se povuklo iz društva i život provode samo unutar svojih domova. Napolje izlaze samo radi kupovine namirnica. Ekstremni slučajevi ne napuštaju ni spavaću sobu, navodi Si-En-En (CNN).
Za te ljude usvojen je japanski izraz “hikikomori”, odnosno ”zatvoreni”.
Definija hikikimorija
Japansko ministarstvo zdravlja, rada i socijalnog staranja, koje je dosta dugo ignorisalo problem hikikomorija, ovaj poremećaj ponašanja je 2003. godine definisalo kao:
Izbegavanje učešća u društvu, uključujući i izbegavanje škole, obaveznog obrazovanja, učešća u radu kao radna snaga na redovnim i honorarnim poslovima i izbegavanje druženja sa drugim osobama van kuće; ili generalno gledano, neprekidni boravak u svojoj kući u trajanju od šest meseci ili više, uz neprekidnu brigu porodice o njima.
Lični život takvih osoba karakteriše:
- povučen način života ili samoizolacija u sopstvenoj kući-stanu
- gubitak interesovanja i želje za školom i radom (prvi znaci izostajanja iz škole ili izolacija mogu se pojaviti u uzrastu od 12 godina)
- trajanjem poremećaja duže od šest meseci
- ponekad manifestnim agresivnim ponašanjem prema najbližim osobama, okolini pa i terapeutu, ukoliko oni ne prihvataju ili im ne pomažu u povučenenom ili samoizolacionom načinu života
- prisustvo predisponirajućih faktora koji prethode poremećaju npr; ružni događaji u školi, kao što su zlostavljanje od strane nastavnika ili đaka, neuspeh na ispitima ili učenju, prekinuta ljubavna romansa itd
Brojni faktori utiču na izolaciju
Prema istraživanju japanske Agencije za decu i porodicu, oko 2 odsto ljudi starosti između 15 i 64 godine identifikuje se kao hikikomori, uz porast onih koji su stari između 15 i 39 godina, piše Drugacije.com.
Navodi se da su uobičajeni razlozi za samoizolaciju iz društva trudnoća, gubitak posla, bolest, penzionisanje ili loši međuljudski odnosi.
Međutim, poslednjih godina glavni razlog je virus kovid-19. Petina ispitanika u istraživanju navelo je pandemiju kao najznačajniji razlog njihovog povučenog načina života.
U Japanu, kao i mnogim drugim azijskim zemljama, sve do 2022. važila su stroga ograničenja zbog pandemije virusa kovid-19. Tek od prošlog oktobra otvorene su granice za inostrane posetioce.
CNN navodi mišljenja stručnjaka koji kažu da izraz hikikomori potiče od psiholoških problema kao što su depresija i anksioznost.
Pored toga, društveni faktori, poput japanskih patrijarhalnih društvenih obrazaca i zahtevne kulture rada, igraju snažnu ulogu.
Kako hikikomori reaguju na povratak u normalan život?
Japansko iskustvo pokazuje da je najveći broj mladih hikikomorija u stanju da se bezbedno vrati u zajednicu.
Oni koji jako drugo ostanu kod kuće razvijaju poremećaje ponašanja i moraju biti pod stalnim nadzorom lekara do potpune resocijalizacije.
Neki hikikomori postaju vrlo agresivni i počinju da napadaju ljude. Socijalizacija takvih osoba mora da se obavlja u zatvoru.
Ne treba zaboraviti i one hikikomore koje na kraju, svoj životni put kao hikikomori, završe samoubistvom.