Narges Mohamadi, iranska aktivistkinja, ovogodišnja je dobitnica Nobelove nagrade za mir.
Ona je nagradu dobila za odlučnu borbu protiv represije nad ženama u Iranu i aktivizam u oblasti ljudskih prava.
– Narges Mohamadi je žena, aktivistkinja za ljudska prava i borkinja za pravdu. Ovogodišnjom nagradom, takođe, odajemo priznanje stotinama hiljada ljudi koji su demonstrirali protiv politika teokratskog režima koji sprovodi diskriminaciju i represiju, targetirajući žene – saopšteno je iz Komiteta za dobijanje Nobelove nagrade, preneli su svetski mediji objašnjenje odluke da ovog puta laureat bude žena koja je decenijama izuzetno aktivna u borbi za ljudska prava u Iranu.
BREAKING NEWS
The Norwegian Nobel Committee has decided to award the 2023 #NobelPeacePrize to Narges Mohammadi for her fight against the oppression of women in Iran and her fight to promote human rights and freedom for all.#NobelPrize pic.twitter.com/2fyzoYkHyf— The Nobel Prize (@NobelPrize) October 6, 2023
Sin pamti doručak i jaja koja mu je majka pripremila
Narges Mohamadi je žena koja je hapšena od 1998. godine i koja je izabrala da bude aktivistkinja i da se bori za svetsku pravdu.
Njen sin, šesnaestogodišnji Ali se živo seća kada je poslednji put video majku kod kuće.
Napravila je njemu i njegovoj sestri bliznakinji Kijani jaja za doručak, rekla im da vredno uče, pozdravila se i poslala ih u školu. Kada su se vratili, nje nije bilo.
Borba za pravdu koštala ju je gotovo svega.
Zatvorenik je veći deo vremena za poslednje dve decenije. Hapšena je 13 puta i osuđena na ukupno 31 godinu zatvora zbog toga što je bila glas bezglasnih, za njenu nepopustljivu kampanju protiv smrtne kazne i samice.
Trenutno, kako prenosi Si- En- En, služi kaznu od 10 godina i 9 meseci, optužena za radnje protiv nacionalne bezbednosti i propagandu protiv države.
Osuđena je i na 154 udarca bičem, za koje grupe za ljudska prava smatraju da do sada nije izrečena, kao i na zabranu putovanja i drugih.
Ali čak ni najmračnije ćelije ozloglašenog zatvora Evin u Teheranu nisu slomile njen moćni glas, prenosi Magazin Politika.
Na audio snimku iz Evina čuje se kako skandira „žena, život, sloboda”. Reč je o sloganu ustanka izazvanog prošle godine smrću 22-godišnjeg Mahse Jhina Aminija u pritvoru moralne policije zemlje.
Uhapšena je jer je, navodno, nosila maramu kako ne treba.
– Ovaj period je bio i ostaje doba najvećih protesta u ovom zatvoru – rekla je za Si- En- En u pisanim odgovorima gde se navodi i da je ponašanje vlade još jednom „podiglo zabrinutost”.
I ovog puta odgovarala je novinarima iako dobro zna cenu javnog govora.
U avgustu je osuđena na još godinu dana zatvora zbog kontinuiranog aktivizma u zatvoru nakon što je dala intervju za medije i izjavu o se*sualnim napadima u zatvoru.
Bez obzira na sve, ona je nepokolebljiva.
View this post on Instagram
„Sistematsko” zlostavljanje žena u pritvoru
U svom pismu i odgovorima Mohamadi opisuje incidente se*sualnog nasilja nad njom i drugim zatvorenicama u različitim objektima koji datiraju još od 1999. godine.
Političke zatvorenike i žene koje se drže pod krivičnim prijavama napale su snage bezbednosti, zatvorske vlasti i medicinsko osoblje.
Prema njenim rečima, se*sualno nasilje nad zatvorenicima je „značajno poraslo” od protesta koji su zahvatili Iran prošle godine, što ju je navelo da opisuje zlostavljanje kao sada „sistematsko”.
Izgubila oko protestujući u Iranu
– Žrtve su ispričale svoje priče na sastancima koje su imali sa zvaničnicima koji su dolazili u zatvor radi inspekcije – piše dobitnica Nobelove nagrade za mir za 2023. godinu.
Ona dalje piše da su ona i još jedna zatvorenica posetile zatvorski „karantin” pod izgovorom da nose hranu i da su tamo videli mladu ženu sa modricama na stomaku, rukama, nogama i butinama.
Iranska vlada je negirala široko rasprostranjene optužbe o se*sualnim napadima na pritvorenike, uključujući i dubinsku istragu Si- En- En prošle godine, nazivajući ih „lažnim“ i „neosnovanim“.
18 meseci ne razgovara sa porodicom
Zbog odbijanja da bude ućutkana iza rešetaka, Narges Mohamadi je poslednjih 18 meseci zabranjeno da direktno razgovara sa svojim mužem i decom.
– Kada je vaša žena i najbliža osoba u zatvoru, svaki dan se budite zabrinuti da biste mogli čuti loše vesti – rekao je njen suprug Tagi Rahmani za Si-En-En u nedavnom intervjuu u Francuskoj gde živi u azilu sa svojom decom.
Rahmani i grupe za ljudska prava izrazile su zabrinutost za zdravlje svoje supruge, jer je prošle godine imala srčani udar i tešku operaciju.
Rahmani, koji je i sam bio politički zatvorenik ukupno 14 godina, upoznao je suprugu kada je pohađala njegove časove savremene istorije 1995. godine, a ljubav je krunisana rođenjem dece kojoj je on poslednjih osam godina i otac i majka.
– Zaista sam ponosan na svoju mamu. Nije uvek bila sa nama, ali kad god je bila, dobro se brinula o nama. Bila je dobra mama i još uvek je. Sada sam prihvatio ovakav život. Svaka patnja koju moram da izdržim nije bitna – rekao je njen sin Ali za Si- En- En dok ćerka Kiana kaže da joj majka nedostaje i želi je pored sebe.
“Odabrala sam da ne vidim svoju decu i budem glas potlačenih”
– Trenutak kada sam se oprostila od Alija i Kijane nije bio drugačiji od vremena kada sam zamalo umrla u Evinovom dvorištu sa drvoredom – piše Narges za Si-En- En, ne precizirajući kada je to bilo, dodajući:
– Noge su mi gorele, ali srce mi je gorelo. Poslala sam maslačak na nebo, a ruke, noge i detinja lica moje dece su prolazile kroz moje oči i suze su padale kao prolećna kiša.
Ako pogledam zatvor iz prozora svog srca, bila sam više stranac svojoj ćerki i sinu nego bilo kom strancu i propustila sam najbolje godine svog i njihovog života i ono što je prošlo nikada se neće vratiti.
Ali sigurna sam da svet bez slobode, jednakosti i mira nije vredan življenja, pa čak ni gledanja. Odabrala sam da ne vidim svoju decu ili čak da čujem njihove glasove i da budem glas potlačenih ljudi, žena i dece, svoje zemlje – kaže ona u intervjuu koji prenosi Si- En- En.
View this post on Instagram
