Najbogatije selo na svetu intrigira svetsku javnost od trenutka kada su prvi put pojavile informacije o toj neobičnoj zajednici.
Sigurno postoji izvestan broj ljudi koji bi rado menjali sve što imaju za život u zlatnom kavezu.
Međutim, da li je zaista vredno toga? Kao odgovor može poslužiti priča o najbogatijem selu u Kini, koje je bukvalno sinonim za zlatni kavez.
Naime, svaki stanovnik ovog sela uživa neviđeno bogatstvo, ali za to plaća veliku cenu. Nemerljivu u novcu.
Dakle, reč je o selu Huaksi, koje je pored urbanističkog planiranja i privrede koja ne staje ni na trenutak, poznato i po visokom životnom standardu koji iskače u odnosu na ostatak Kine.
View this post on Instagram
Najbolja kombinacija komunizma i kapitalizma?
Selo Huaki u okrugu Jiangiin, provincija Jiangsu, svedočanstvo je neverovatnog ekonomskog rasta Kine poslednjih decenija.
Ovo selo ističe se kao svetlucava oaza usred okolnog poljoprivrednog zemljišta, sa svojim netaknutim bulevarima sa drvećem, identičnim vilama sa crvenim krovovima i savršeno negovanim travnjacima.
Prosperitet sela ogleda se u tome što svaka porodica ima bar jedan automobil. Osim toga, svaka kuća je procenjena na neverovatnih 150 hiljada dolara, a sve to obezbeđuje zajednica.
Ali ovde se bogatstvo ne meri samo materijalnim imanjem. To je i zadružno društvo, gde svi zajedno rade i dele plodove svog rada.
Dok šetate ulicama, čućete zvukove ljudi koji se bave svojim svakodnevnim poslovima, kao i isprekidano blejanje zvučnika na seoskom trgu, koji pozivaju ljude da dođu i vide čudo koje je Huaksi.
I zaista, teško je ne biti impresioniran onim što vidite, piše Jutarnji.
Od uređenih bašta do blistavih automobila parkiranih ispred svake kuće, jasno je da je ovo selo koje se ponosi svojim izgledom i načinom života.
Čini se da čak i lokalna preduzeća odražavaju taj stav, sa naprednom industrijom specijalne hrane, suvenira i druge robe koja služi posetiocima, pišu nuelarchitects.
Ukratko, selo Huaki je jedinstven primer kineskog uspona do statusa ekonomske supersile i svedočanstvo moći zajednice i napornog rada.
Zlatni kavez koji nikad ne napušta
Meštani ne govore o svom bogatstvu i to se smatra tajnom, pristup medijima je prilično ograničen.
Ljudi koji ovde žive bukvalno nikada ne napuštaju selo, jer ako to urade, gube sve što su stekli.
Svaki od 2.000 stanovnika, koji ovde zvanično žive, ima više od 143.000 dolara na svom bankovnom računu i živi u identičnim vilama.
Većina stanovnika radi sedam dana u nedelji, pa se postavlja pitanje gde i kada građani mogu da potroše sav taj novac.
China’s #richest #village reported by foreign media: #Huaxi Village. pic.twitter.com/8EmO5DsoRM
— DragonTV🚀䒕雅official (@ShanghaiEye) June 7, 2017
Misterija koja traje decenijama
Ovo selo je do kraja devedesetih bilo samo jedno od siromašnih kineskih sela, sa oko 600 stanovnika.
Tada je visoki partijski zvaničnik Vu Renbao smislio plan da donese prosperitet selu, osnovao je nekoliko kompanija i pretvorio siromašne u bogate.
Mediji su se za Huaksi zainteresovali 2004. godine, kada je objavljeno da stanovnik sela u proseku zarađuje skoro 18 hiljada dolara godišnje.
To je znatno više nego što se može zaraditi u drugim kineskim provincijama.
Da bi pokazali snagu sela, vlasti su 2011. godine izgradile fascinantan neboder od 72 sprata. Na njegovu izgradnju utrošeno je 430 miliona dolara.
Visina nebodera je 328 metara, što ga čini, na primer, četiri metra višim od Ajfelove kule. U prizemlju se nalazi statua bika vredna 30 miliona funti, napravljena od čistog zlata.
Za prevoz žitelja koristi se helikopter, pa stanovnici okolnih mesta do sela mogu da stignu za desetak minuta.
Tu je i veliki tematski park sa replikama poznatih građevina, kao što su Kineski zid i Zabranjeni grad.
Takođe, klubovi i barovi ne postoje. Baš zato se mnogi opravdano pitaju kakav je zapravo život u ovom prebogatom, misterioznom selu.
Turizam u Huaksiju je veoma popularan jer mnoge zanima kakav je život u komunističkoj utopiji.
S druge strane, mnogi posetioci navode da u Huaksiju ne možete pronaći restorane i prodavnice kakve biste očekivali u bogatom gradu i da gotovo da nema gde da se potroši novac.
