Fugeraj u Augzburgu, u Nemačkoj, predstavlja najstariji svetski projekat socijalnog stanovanja.
U ovom naselju stanovnici koji se suočavaju sa finansijskim poteškoćama imaju mogućnost za pristupačno stanovanje i to više od 500 godina!
Uz godišnju kiriju manju od 100 evra, Fugeraj nudi sigurnost stanovanja za oko 150 ljudi, podstičući osećaj zajednice i podrške među svojim stanovnicima.
Uslovi za stanovanje
Ko ovde želi da živi mora da ispunjava par uslova. Njih je 1521. utvrdio bogati trgovac Jakob Fuger iz Augzburga, piše Dojče vele.
U „kućama za siromašne“ smeštani su nadničari ili zanatlije koji su malo zarađivali. Oni su morali biti časni i truditi se oko zaposlenja.
Prosjaci nisu imali nikakve šanse – za njih su, smatrao je Jakob Fuger, nadležni grad i crkva.
Osim toga, stanari su morali da potiču iz Augzburga, da budu katolici i da se triput dnevno mole za spas duše trgovca Fugera.
Zauzvrat je od stanara zahtevao godišnju stanarinu od jednog rajnskog guldena – to je odgovaralo otprilike sedmičnoj plati jednog zanatlije.
Što se tiče iznosa stanarine, ništa se nije promenilo već 500 godina.
Danas se jednom godišnje mora platiti simboličnih 88 centi. I dalje svi stanari moraju biti katolici – a da li se stvarno triput dnevno mole za dušu osnivača naselja, to je teško proveriti.
Fugeraj i stanari danas
Noel Gvobadia (27) živi u Fugerovom naselju od tinejdžerskih dana.
Njegova samohrana majka se s njim i njegovim mlađim bratom doselila u Fugeraj jer nije mogla da zaradi dovoljno za izdržavanje dece i sebe.
– Većina ljudi koji su ovde živeli bili su prilično stari – priseća se Gvobadia.
– Brinuo sam kako će to izgledati. Tim pre što smo bili prva porodica migrantskih korena u naselju.
Ali, njegovi strahovi su bili neopravdani.
Osnovni koncept naselja podstiče dobrosusedske odnose.
– Mora se samo međusobno razgovarati – kaže Noel Gvobadia.
– Svi smo sedeli u vrtu pivnice, onda jedan drugome pomogne recimo kod podešavanja televizora – i nakon kratkog vremena kao da je čovek stekao novu porodicu.
Bake i dede iz naselja Fugeraj već odavno su postali dobri prijatelji s kojima zbija šale, popije pivo i od kojih se čuje poneki dobar savet.
Kad se Noel s 20 godina odselio iz majčinog stana, ostao je veran naselju. Sad tamo ima mali apartman samo za sebe, piše Telegraf.
– To me oslobodilo velikoga straha od potrage za stanom na tržištu – kaže on.
– Zahvaljujući niskoj stanarini, od ono malo novca što sam zarađivao za vreme strukovnog obrazovanja mogao sam dobro da živi, i potpuno se koncentrišem na planove za budućnost.
Važan osećaj zajedništva
Ilona Barber (71) već šest godina živi u naselju. Ona se prijavila jer njena mala penzija nije bila dovoljna za pokrivanje troškova.
– Na Badnje veče sam dobila vest da ću ovde dobiti stan – priča ona.
– To je za mene bio božićni poklon.
Od tada ona s dva psa, dve mačke i šest ptica živi na 55 kvadratnih metara – i već odavno je važan oslonac u naselju.
Ako nije upravo angažovana da od turista na ulazu u Fugeraj naplaćuje naknadu za posetu naselju – što je jedan od izvora prihoda socijalnog naselja – onda za susede obavlja neke male poslove ili ide na ćaskanje ili gledanje filmova koje organizuju stanari.
– Cenim solidarnost, zajedništvo koje ovde vlada – kaže ona.
– I naravno činjenicu da ne moram da razmišljam o svakom feningu koji trošim.
Za stanovnike se brinu dve socijalne radnice.
Doris Hercog je odgovorna za proveru zahteva za stanovanjem u naselju, za posredovanje u slučaju spora između suseda, a pomaže i u rešavanju problema s birokratijom.
– Kontaktiram zdravstvena osiguranja i bolnice, često stanare pratim kad moraju u neku državnu ustanovu ili kad je potrebno obezbediti osnovnu socijalnu pomoć – kaže ona.
Zauzvrat se očekuje da se stanari naselja sami angažuju gde je potrebno – na radovima u vrtu ili ako je potreban noćni čuvar.
Jer, svakoga dana tačno u 22 sata zaključavaju se ulazna vrata „sela u gradu“.
Svaki stanar koji nakon toga želi da uđe u naselje, mora noćnom čuvaru da plati 50 centi.
Pogled u budućnost
Jakob Fuger je povelju o osnivanju naselja potpisa u avgustu 1521. Za ono vreme je bilo neobično što siromašnima hoće da pomogne veletrgovac, koji je bogatstvo stekao pre svega vađenjem ruda.
U to vreme su deca siromašnih roditelja oduzimana, a roditelji slati u radni logor. Odatle najčešće nije bilo povratka.
– Jakob Fuger je omogućio ljudima da porodica ostane na okupu – kaže Astrid Gabler, portparolka Fondacije Fuger.
– On je bio uveren da će tako lakše ponovo stati na sopstvene noge.
Od osnivanja je Fugerovo naselje stalno raslo. Građeni su novi stanovi, a u Drugom svetskom ratu je izgrađen bunker za slučaj vazdušnih napada.
U međuvremenu postoji i dućan sa suvenirima i muzej za brojne turiste.
Bit socijalnog naselja koje slavi 500. rođendan je takozvani „Fugerov kod“ – „kao uzor za buduća socijalna naselja po celom svetu“.
– Jakob Fuger je ovde stvorio model. Želimo da u budućnosti svuda u svetu nastanu ovakva socijalna naselja.
Pri tom naravno valja voditi računa o lokalnim uslovima, naglašava ona.
To što stanari Fugerovog naselja moraju biti katolici odražava tadašnje vreme i okolinu, kaže Gabler.
Ali, kaže, moguća su i sekularna socijalna naselja ili ona u kojima žive pripadnici drugih vera „sve dok slede humanističke ideale“.
Fondacija je još uvek je u rukama porodice Fuger. Stanar Noel Gvobadia je svestan duge istorije četvrti.
– Bio sam najmlađi stanar koji je sam živeo u jednom stanu najstarijeg socijalnog naselja na svetu – kaže on uz osmeh.
– Zar to nije kul, sa 27 godina sam deo priče duge 500 godina.
