Nastavljeno uništavanje prirode širom planete do sredine ovog veka rezultiraće velikim šokovima u snabdevanju hranom i pitkom vodom, nestankom jedinstvenih vrsta i gubitkom pejzaža koji su ključni za ljudsku kulturu i slobodno vreme, upozoravaju naučnici.
Ako čovečanstvo ne ispuni svoje obaveze da se uhvati u koštac sa pet glavnih pokretača gubitka prirode, kritični prirodni sistemi bi mogli da propadnu do 2050. godine, baš kao što se predviđa da će ljudska populacija dostići vrhunac.
Gardijan je kontaktirao vodeće naučnike, autohtone lidere i ekologe širom sveta o posledicama neaktivnosti na gubitak biodiverziteta do sredine ovog veka.
Uprkos milionima biljnih i životinjskih vrsta koje su u opasnosti od izumiranja i suočavaju se sa požarima, poplavama i ekstremnim vremenskim uslovima pogoršanim klimatskom krizom, očuvanje prirode je sve više deo kulturnih ratova koji besne u mnogim zemljama i podstiču protivljenje mnogim politikama očuvanja životne sredine.
Beskrajno uništavanje ekosistema
Nepreduzimanje mera do sredine veka moglo bi da rezultira nestankom, brzim širenjem invazivnih vrsta (koje često donose nove bolesti), masovnim zagađenjem plastikom, opadanjem ribljih populacija i nestankom šuma, upozoravaju stručnjaci sa svih kontinenata.
Prema Crvenoj listi IUCN-a, više od četvrtine svih biljnih i životinjskih vrsta koje su detaljno procenjene radi očuvanja su u opasnosti od izumiranja.
– Ispunjava me bolom gledati beskrajno uništavanje prirodnih ekosistema u mom rodnom Brazilu. Od amazonskih i atlantskih prašuma do grmova Cerrada, drveća koje je dom bezbroj insekata i orhideja, tla punog gljiva i mikroorganizama, i zemljišta naseljenog od strane jaguara i tukana milenijumima brzo nestaju. Pokretači gubitka biodiverziteta su stvarni i svi mogu da ih vide. Nauka nudi moćna rešenja, ali vreme ističe – rekao je Aleksandar Antoneli, naučni direktor Kraljevske botaničke bašte u Kju, prenosi Index.
Kako bi se suprotstavili potencijalnom gubitku, istraživanja pokazuju da čovečanstvo mora da radi na obnavljanju prirode širom planete, usvoji ekološki prihvatljivije poljoprivredne prakse, smanji potrošnju mesa, zaustavi širenje invazivnih vrsta i dramatično smanji upotrebu fosilnih goriva.
Na samitu o biodiverzitetu Cop15 prošlog decembra, vlade su se složile oko 23 cilja, uključujući obnavljanje 30% degradiranih kopnenih, vodenih, obalnih i morskih ekosistema planete.
Do sada vlade nisu uspele da ispune ni jedan od svojih samonametnutih ciljeva za gubitak prirode, a stručnjaci kažu da se to mora hitno promeniti.
Sandra Mirna Diaz, argentinska biološkinja koja je kopredsedavala Procenom stanja planete Programa UN za životnu sredinu za 2019. godinu, rekla je:
– Tokom proteklih 50 godina, najznačajniji pokretač gubitka biodiverziteta bila je promena korišćenja zemljišta. Ako se ovi trendovi nastave u u narednim decenijama zdravlje zemljišta će se verovatno dodatno pogoršati zbog erozije intenzivnim godišnjim usevama i zagađenja biocidima i zaslanjivanja. Proporcije prirode u direktnom kontaktu sa širom javnošću će nastaviti da se smanjuju.
Iskrčene šume
Tokom proteklih 10.000 godina, ljudi su iskrčili oko trećine svih šuma da bi napravili mesto za poljoprivredna zemljišta, procenjuju istraživači, uništavajući ključne ekosisteme poput tropskih prašuma, koje su među najraznovrsnijim na planeti.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da su u opasnosti i jedinstveni sušni predeli.
Ema Arčer, profesorka geografije i nauka o životnoj sredini na Univerzitetu u Pretoriji, kaže:
– Pejzaž Karua u Južnoj Africi se menja, oblikovan promenom poljoprivrednih sistema, povećanim ulaganjem u rudarstvo i obnovljivu energiju i klimatskim promenama. Ako ne budemo bolji razumeli i pozabili se načinom na koji ovi različiti faktori utiču na ovaj dragoceni pejzaž biodiverziteta – uključujući jedan od najraznovrsnijih pustinjskih ekosistema na svetu – rezultati će biti ozbiljni.
Posledice promene korišćenja zemljišta često su međusobno povezane sa drugim pokretačima gubitka biodiverziteta, upozorava Kristijan Huliao, iz brazilske amazonske autohtone populacije Pankararu:
Ako ne preduzmemo neophodne mere za očuvanje biodiverziteta, budućnost sveta i naših ljudi može biti opisan jednom rečju – pustinja.
Amazon bi mogao da postane pustinja
– Brazilska Amazonija, u kojoj žive moji ljudi, postaće pustinja ako globalni ekonomski sistem nastavi da daje prednost eksploataciji i profitu u odnosu na zdravlje naše planete i ljudi. Ako odmah ne preokrenemo trenutna dešavanja, to će biti kraj našeg znanja, prakse i tradicije od kojih zavise životinje, biljke i klima – kaže Hulijao za Gardijan.
U oktobru je ekspertska procena UN-a upozorila da su invazivne vrste postale problem vredan više milijardi dolara, za koji se očekuje da će se pogoršati ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere.
Najmanje 3.500 štetnih invazivnih vrsta je zabeleženo širom sveta, koje se šire putem ljudskih putovanja i trgovine i igraju sve veću ulogu u prirodnim katastrofama kao što su smrtonosni požari na Havajima u avgustu.
Anibal Paušard, profesor šumarstva na Univerzitetu u Konsepsionu, koji je pomogao u sprovođenju ekspertske procene UN, rekao je da će Čile do 2050. godine „izgubiti svoju ekološku jedinstvenost i da će biti manje pogodan za prirodu i ljude“ ako se ništa ne preduzme.
Otprilike četvrtina biodiverziteta Čilea ne može se naći nigde drugde na Zemlji zahvaljujući prirodnim barijerama kao što su pustinja Atakama, Andi i Tihi okean.
Broj invazivnih vrsta mogao bi se udvostručiti
Invazivne vrste su postale pretnja tome, rekao je Paušard:
– Prekomerno invazivne vanzemaljske vrste će zameniti jedinstvene lokalne ekosisteme, uzrokujući izumiranje nekih domaćih vrsta, posebno onih endemskih za Čile, dok će druge biti znatno smanjene.
Hano Seebens iz Senckenberg Centra za biodiverzitet i klimatska istraživanja u Frankfurtu rekao je da bi zbog zagrevanja klime i širenja invazivnih vrsta životinje koje prenose bolesti mogle da stignu do novih ekosistema u Evropi:
Nastavak zagrevanja usled klimatskih promena omogućiće vrstama koje prenose bolesti kao što je tigrasti komarac, da se šire po Evropi.
Ako se ništa ne promeni, rekao je Seebens, očekuje se da će se broj invazivnih vrsta u Evropi udvostručiti do 2050. godine.
U Severnoj Americi, bez pojačanih mera biološke bezbednosti, invazivne vrste će ugroziti ljudsko zdravlje, domaći biodiverzitet i ekonomiju, upozorio je profesor Piter Stoet, koji je više od četiri godine kopredsedavao procenom invazivnih vrsta UN.
– Invazivne trave će nastaviti da doprinose paljenju i šumskim požarima; obalne invazije će dodatno ugroziti ribarstvo; klimatske promene će verovatno proširiti opseg zebrastih dagnji i drugih napadača na Velikim jezerima na severu, a posebna je zabrinutost zbog ranjivosti Arktika u uopšte. Ceo ovaj ekosistem će se promeniti bez intenziviranja napora kontrole – objasnio je Stoet.
„Sve veći deo stanovništva biće odvojen od prirode, fizički i psihički“
Istraživači procenjuju da bi ljudima trebalo 1,7% planete Zemlje da bi održali trenutnu stopu potrošnje.
Sa više resursa potrebnih za prelazak na zelenu energiju, stručnjaci kažu da rudarske kompanije moraju pronaći nove metode eksploatacije koje minimiziraju štetu po prirodu.
Dr Čarls Barber, viši savetnik za biodiverzitet u Institutu za svetske resurse (VRI), rekao je za Gardijan:
– Bum rudarstva u cilju prelaska na zelenu energiju odvešće rudare u poslednja utočišta biodiverziteta u narednih 25 godina. Ti minerali će biti iskopani. Da bismo izbegli katastrofu biodiverziteta, moramo da razvijemo načine rudarenja koji su daleko drugačiji od ekološki i društveno destruktivnih metoda današnjice.
Unai Paskual iz Baskijskog centra za klimatske promjene rekao je da će rast stanovništva i urbanizacija dovesti do daljeg pritiska na resurse ako se njima ne upravlja na pravi način, dodajući da bi pravilno upravljanje trebalo da osigura da postoji prostor za prirodu u urbanim područjima.
– Više od dve trećine projektovane populacije od 10 milijardi ljudi živeće u gradovima do 2050. To će povećati energetske potrebe za upravljanje rastućom složenošću urbanog metabolizma. Gradovi će takođe povećati potražnju za eksploatacijom prirodnih resursa, sa strašni rizici po zdravlje ekosistema. Sav veći deo stanovništva biće odvojen od prirode, fizički i psihički – rekao je Paskual.
– Ako sada ne budemo delovali efikasno na zaštiti i poboljšanju urbanog biodiverziteta –dodao je Paskual – verovatno ćemo videti još veću ljudsku patnju, posebno među najugroženijim urbanim stanovnicima sveta.
Kolaps ribarstva
Posle decenija prekomernog izlova ključnih vrsta za ljudsku ishranu, nekoliko stručnjaka ukazuje na propast ribarstva kao pretnju, posebno imajući u vidu rizike od globalnog zagrevanja.
Dr Žan-Mark Fromentin iz ustanove za zaštitu mora UMR Marbec ističe:
– Bez odlučne akcije, produktivnost okeana, a samim tim i ulov ribe u svetu, naglo će pasti zbog zagrevanja morske vode i zakiseljavanja uzrokovanog klimatskim promenama. Ovaj pad će biti posebno ozbiljno u tropskim okeanima, gde je divlja riba neophodna za bezbednost hrane lokalnih priobalnih zajednica.
Surangel Vhips Jr., predsednik pacifičke države Palau i kopredsedavajući Visokog panela za održivu okeansku ekonomiju, rekao je da svet može da uči iz običaja njegove zemlje:
Tradicija Palaua, održiva praksa zaustavljanja ribolova radi obnavljanja zaliha, hranila je naše generacije. Globalna saradnja je ključna. Mere održivosti unutar naše ekskluzivne ekonomske zone ne mogu garantovati sposobnost sveta da obezbedi hranu, vazduh i vodu.
Akumulacija plastike, hemikalija, pesticida i đubriva u prirodnim ekosistemima ističe se kao pretnja biodiverzitetu koja zahteva hitnu akciju, kažu stručnjaci.
Dr. Markus Eriksen, suosnivač Instituta 5 Gires, koji radi na smanjenju zagađenja plastikom, kaže da je akcija ključna da se izbegne preplavljivanje ključnih ekosistema sa više otpada.
– Kada smo objavili našu globalnu procenu mikroplastike u svetskim okeanima, u proseku 170 triliona čestica, takođe smo otkrili alarmantan i rastući trend. Ovaj broj bi se lako mogao učetvorostručiti do 2050. godine, verovatno premašivši kapacitet Zemljinih sistema da se nose sa ovim nivoom. zagađenja.
Eriksen je nastavio:
– Ovo ukazuje na važnost snažnog globalnog sporazuma UN-a o zagađenju plastikom, o kome se sada raspravlja. Ne možemo reciklirati svoj put da izađemo iz ovog nereda.
Pretnja za podzemne vode
Federiko Mađi sa Univerziteta u Sidneju je rekao:
– Oko tri miliona tona pesticida se svake godine koristi na svetskim usevima i poljima za suzbijanje neželjenih biljaka, gljivica i bakterija. Od ove količine primenjene na poljima, 82% se biološki razlaže na jednostavnije molekule koji trenutno nisu u potpunosti okarakterisani u pogledu njihovog uticaja na životnu sredinu i biodiverzitet. Od ostatka, 10% ostaje u zemljištu, dok se 8% ispere vodom.
Ostaci pesticida održavaju svoju osnovnu funkciju, rekao je Mađi, „smanjujući biodiverzitet gde god da se transportuju, smanjujući populacije kišnih glista, vodozemaca, oprašivača i mnogih drugih neciljanih organizama“.
Džejms Dalton, direktor IUCN-ovog Globalnog programa za vodu, rekao je da se uticaj ljudskog zagađenja vidi i pod zemljom, u podzemnim vodama u svetu:
Koristimo vodu i često je ne vraćamo tamo odakle je došla, što znači da ne dopunjavamo podzemne vode sa viškom vode koje smo izvadili i nismo iskoristili.
– Mi zagađujemo vodu koju koristimo, a deo tog zagađivača se vraća u zemlju. Ovo se onda polako infiltrira u naše buduće vodosnabdevanje – ponekad trajno. U SAD imaju zagađene podzemne vode koje se nikada ne mogu očistiti (misli Erin Brockovich) – kaže Dalton dodajući:
– Budućnost nosi teške izbore. Potrebna nam je daleko bolja regulacija korišćenja podzemnih voda; daleko stroža kontrola zagađivača i praćenje zagađivača; moramo da ostavimo neka područja planete bez razvoja zemljišta da bismo zaštitili vodne resurse.
Iako klimatske promene predstavljaju direktnu pretnju čovečanstvu, one takođe predstavljaju veliku pretnju delovima života na Zemlji, često na nepredviđene načine, upozoravaju istraživači. Henri Hakinen, postdoktorski saradnik na Institutu za zoologiju ZSL-a, objašnjava:
– Morske ptice u Evropi se već suočavaju sa mnogim problemima – invazivni grabežljivci, mešanje u ribolovnu opremu i ptičja influenca ozbiljno ugrožavaju njihovu populaciju, među mnogim drugim pretnjama. Ali sada se naša mora zagrevaju, i to izaziva veliku promenu u načinu na koji morski ekosistemi funkcionišu. Mnoge morske ptice se oslanjaju na ove hladnovodne vrste, posebno tokom sezone gnežđenja, a ako im nestane hrane, nestaće i morske ptice.
„Širom Afrike vidimo nadu za novi put“
Huan Lukas Restrepo, izvršni direktor Alijanse Bioversiti International, upozorio je da bi klimatska kriza mogla da predstavlja veliki izazov za buduće snabdevanje hranom u Južnoj Aziji:
– Klimatske promene će i dalje biti glavni pokretač promena u ekosistemima Južne Azije u narednim decenijama.
– Porast temperature, produžene suše i ekstremne klime već menjaju prirodna staništa u kojima rastu mnoge vrste useva, sa negativnim efektima na prinose i sigurnost hrane. Ovo je velika pretnja ekološkoj, socijalnoj i ekonomskoj održivosti u regionu. trend se nastavlja, ograničiće dostupnost hrane i povećati cene hrane, što će rezultirati sve većom neuhranjenošću – ističe Restrepo.
Suzan Čomba, direktorka vitalnih krajolika za Afriku u WRI, rekla je da bi upravljanje pretnjama koje klimatska kriza predstavlja Africi i njenim ekosistemima imalo međunarodne posledice:
– Svet ne može da reši krizu gladi, ili klimatsku krizu, bez Afrike. Danas suočavamo se sa savršenom olujom: skoro 60% obradive zemlje na kontinentu je degradirano. Preko 280 miliona Afrikanaca gladuje. Klimatske suše i cikloni brišu razvojne uspehe proteklih decenija. Ovo će naštetiti ekonomijama zemalja i desetkovati jedan od naših najvećih potrošača ugljenika, basen Konga.
Čomba zaključuje:
– Nada leži u 33 miliona malih farmera koji proizvode više od 70% hrane sa kontinenta i izvoze je. Od Nigera do Kenije, ovi farmeri prave velike korake, vraćajući degradirano zemljište u produktivne farme koje uzgajaju zdravu hranu, bogatu biološkom raznolikošću i glavni su potrošači ugljenika. Širom Afrike vidimo nadu za novi put.
