Godine 1963. dogodio se jedan od najkontroverznijih eksperimenata na životinjama u istoriji, koji je rezultirao smrću Tuska, 14-godišnjeg indijskog slona u zoološkom vrtu Oklahoma Sitija.
Tusku je tada ubrizgano 297 miligrama halucinogene droge LSD. Skoro 3.000 puta više od normalne ljudske rekreativne doze. To je i dalje najveća pojedinačna doza LSD-a koja je ikada primenjena.
Zli naučnik
Eksperiment su izvela dva psihijatra, dr Luis Džolion Vest i dr Čester M. Pirs, zajedno sa direktorom zoološkog vrta Vorenom Tomasom.
Dr Vest je, jednostavno rečeno, bio zao naučnik.
Bio je dokumentovani eksperimentator u Projektu MKUltra, ilegalnom programu eksperimentisanja na ljudima koji je osmislila CIA da identifikuje metode ispiranja mozga, psihičkog mučenja i prisiljavanja ljudi na priznanja tokom ispitivanja.
Ove metode su uključivale senzornu deprivaciju, hipnozu, izolaciju, sek*ualno zlostavljanje, prikriveno davanje psihoaktivnih droga i razne druge oblike torture.
Jedan od najpoznatijih eksperimenata koje je nadgledao dr Vest dogodio se 1959. godine, kada je Peter Trip, radio di-džej, pokušao da obori rekord da najduže da ostane budan.
Trip je ostao bez sna 8 dana i 9 sati, zbog čega se njegovo mentalno stanje privremeno pogoršalo u ono što su lekari označili kao „noćna psihoza“.
Eksperiment sa Tuskom
Dr Vest i dr Pirs pokušavali su da navedu Tuska u stanje poznato kao „must“, agresivan, hormonski talas tokom kojeg slonovi luče lepljivu tečnost (temporin) između očiju i ušiju.
Međutim, njihov eksperiment nije postigao ishod kojem su se nadali.
Pet minuta nakon injekcije, Tusk je jednom glasnom riknuo i pao.
Zatim je doživeo bolnu smrt, oči su mu se prevrnule i zatvorile, noge su mu se ukočile, ugrizao se za jezik, a disanje mu je postalo otežano.
Lekari su dali veliku dozu antipsihotika promazin hidrohlorida, pored doze barbiturata pentobarbital natrijuma, međutim ovi lekovi nisu bili efikasni u oživljavanju Tuska.
Nažalost, sat i četrdeset minuta nakon ubrizgavanja LSD-a, Tusk je umro.
Neki istraživači su verovali da je fatalna greška lekara bila povećanje doze proporcionalno Tuskovoj telesnoj težini umesto težine njegovog mozga, i ne uzimajući u obzir njegovu brzinu metabolizma.
Drugi su Tuskovu smrt pripisali kombinaciji lekova koje je dobio tokom napada.
Vest i Pirs su zaključili u svom istraživačkom radu:
– Izgleda da je slon veoma osetljiv na efekte LSD-a. Ovaj nalaz bi se mogao pokazati vrednim u radu na kontroli slonova u Africi – zaključio je Tomas, koji je hteo da ustanovi da li će ta droga slona dovesti u stanje privremenog ludila u kojem mužjaci slona postaju agresivni.
Nastavak rada sa CIA
U pokušaju da dokaže da sam LSD nije izazvao Tuskovu smrt, psihofarmakolog sa UCLA, Ronald K. Sigel, ponovio je eksperiment na dva slona.
Davao je ekvivalentne doze (u smislu miligrama LSD-a po kilogramu telesne težine), ali je mešao LSD u vodu za piće slonova umesto da ga ubrizgava.
Oba slona su preživela nepovređena, iako su pokazivali abnormalno ponašanje nekoliko sati.
Nakon eksperimenta na Tusku, dr Vest je nastavio svoj rad za CIA.
Kasnije iste godine, imenovan je za psihijatra Džeka Rubija, koji je ubio Li Harvija Osvalda dva dana nakon što je Osvald optužen za atentat na predsednika Džona F. Kenedija.
Vest je predložio da se Rubi ispita pod uticajem natrijum-tiopentala i hipnoze.
Dr Pirs je iza sebe ostavio brojne zlokobne eksperimente; postao je jedan od osnivača američkih crnih psihijatara i govorio o rasizmu u zemlji, skovao termin „mikroagresija“.
Da stvar bude još čudnija, postao je viši konsultant za popularnu dečiju TV emisiju “Ulica Sezam”.
