2.4 C
Novi Sad
21.11.2024.
NaslovnaKulturaNajmoćniji lek koji je čovečanstvo koristilo: Danas je Međunarodni dan maternjeg jezika

Najmoćniji lek koji je čovečanstvo koristilo: Danas je Međunarodni dan maternjeg jezika

Međunarodni dan maternjeg jezika obeležava se od 21. februara 1999. godine. Proklamovan je kao sećanje na studente koji su 21. februara 1952. godine ubijeni u Daki u Istočnom Pakistanu, (danas Bangladešu), jer su protestovali zbog toga što njihov maternji jezik nije proglašen za zvanični.

Članice organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) obeležavaju taj dan kako bi ukazale na značaj poštovanja osnovnog ljudskog prava, a to je ono koje nam obezbeđuje da možemo u svim prilikama da se koristimo svojim maternjim jezikom, a time i da negujemo jezičku kulturu zajednice kojoj pripadamo.

Istovremeneno članice UNESKA na ovaj dan promovišu multikulturalnost i višejezičnost kao bogatstvo određene teritorije, a ne bremenitost međusobnog nerazumevanja zbog jezičke barijere.

Zanimljivosti o jeziku

Jezik je fascinantan i specifičan aspekt naših života za koje naučnici veruju da su se razvili iz gestikulacije, mrmljanja i mumlanja.

Od samih primitivnih početaka jezici su se razvili u kompleksne sisteme razumevanja izgrađene na prostim osnovama. Kao takvi su se rađali i izumirali.

Veruje se da je najstariji pisani jezik nastao oko 4.500 godine pre nove ere.

Jezik sa najvećom abecedom na svetu pripada kambodžijskom službenom jeziku Kmer, ima 74 karaktera i samo 79% Kambodžana je u stanju da se služi njime. Sa druge strane, jezik sa najkraćom abecedom je rotokas i ima svega 12 karaktera.

Kada govorimo o jeziku sa najviše reči, u vođstvu je engleski jezik sa preko 250.000 reči. Što se tiče jezika sa najdužim rečima, ubedljivi pobednik je kao što možete da pretpostavite nemački jezik.

Tako je na primer jedna od najdužih reči na nemačkom bila do skoro rindfleischetikettierungsüberwachungsaufgabenübertragungsgesetz i znači zakon o dužnostima izaslanstva i nadgledanja za obeležavanje stoke i goveda.

Izbačena je iz upotrebe pa je vođstvo preuzela donaudampfschifffahrtsgesellschaftskapitaenswitwe, što znači udovica kapetana dunavske kompanije parnih brodova.

Najveći broj svetskih jezika se govori u Africi i Aziji. SAD nema svoj službeni jezik, a jezik kojim se stanovništvo najčešće koristi je engleski.

U svetu se govori oko 6.000 jezika, a prema prognozama lingvista, do kraja 21. veka više od polovine, čak i do dve trećine će odumreti.

Među njima najrasprostranjeniji jezici na svetu su kineski, engleski i španski i hindi.

U Evropi ima 225 autohtonih jezika, što je 3% svih jezika na svetu.

Preko 230 jezika se smatra izumrlim dok se za 2.400 jezika smatra da su u opasnosti od izumiranja.

Jezik se smatra izumrlim onog trenutka kada nestane i njegov poslednji govornik. Područja sa najviše ugroženih jezika su severna Australija, severna Amerika i Sibir.

Biblija je ubedljivo najprevođenija knjiga na svetu. Pretpostavlja se da je prevedena na preko 2.400 jezika. Nakon nje je, verovali ili ne, pripovetka Pinokio. Kada su pisci u pitanju, Agata Kristi nosi titulu najprevođenijeg autora.

Polovina svetske populacije govori dva ili više jezika.

Mnogi naučnici tvrde da znanje više stranih jezika može povećati Vašu moždanu funkciju. Takođe, rađena su brojna istraživanja o tome kako učenje jezika može usporiti pojavu i razvoj bolesti mozga i demenciju.

Dvojezičnost i učenje svakog narednog jezika proširuje svest o drugim kulturama. Postoji još dosta prednosti učenja jezika, kao što je pronalazak boljeg posla, veća plata, bolja konkurentnost kompanija sa dvojezičnim zaposlenim i drugo.

Onomatopeja nije ista u svim jezicima

Onomatopeja se razlikuje od jezika od jezika. Tako se na primer u srpskom za lajanje psa koristi „av“, a u engleskom „vuf“, „ruf“ ili „bark“, dok Indonežani koriste „guk“.

Sa druge strane, dok mi za groktanje praseta koristimo „grok“, Englezi koriste „oink“, Šveđani „nuf nuf“ a Japanci „Buu“. Na kraju, dok se u većini jezika za smeh koristi „ha ha“ u jezicima kao što je kazahstanski se koristi „kark kark“. Ovakvih primera je izuzetno mnogo.

Skoro svaki drugi par blizanca do svoje druge godine života razvija sopstveni jezik, koji samo oni razumeju i ovaj fenomen je poznat i pod nazivom kriptofazija.

Takođe, bebe koje od samog rođenja slušaju strane jezike svakodnevno, bar neki period, mnogo ih lakše savladavaju u budućnosti.

Postoji preko 200 izmišljenih jezika koji su stvoreni za potrebe filmske industrije, video igrice, knjige, televiziju uključujući samo 13 njih u Tolkinovim knjigama u koje spada i najpopularnije delo „Gospodar Prstenova“ kao i jezik naširoko poznat vernim fanovima Star Trek franšize, klinglonski.

Kineski kao najrasprostranjeniji jezik na svetu sadrži preko 50.000 znakova i samo za čitanje jednostavnih tekstova na kineskom potrebno Vam je da naučite bar 2.000 znakova.

Kineski jezik je jezik sa 4 tonova, što znači da mogu da jedan zvuk može da se izgovori na 4 načina sa različitim značenjima.

Zanimljivosti o srpskom jeziku

  • Svako slovo u srpskoj azbuci čita se onako kako se piše, što je retkost u modernim jezicima.
  • U srpskom postoji 7000 tirskih reči! Kasnije, otkriveno je da su neke od tih reči persijskog i arapskog porekla.
  • Isto tako, u srpskom postoji mnogo nemačkih, italijanskih, mađarskih pa čak i grčkih reči.
  • Za razliku od brojnih jezika, srpski ne prevodi klasične jezike (latinski i starogrčki), već ih prilagođava. Na primer, grčka reč atmos sphaira je u srpskom jeziku atmosfera.
  • Srpskim jezikom govori više od 12 miliona ljudi širom sveta.
  • Kao najduža reč u srpskom jeziku navodi se i reč – antisamoupravnosocijalistički, reč od 29 slova.
  • Neki jezici imaju padeže, a neki ne. Naš jezik ima sedam padeža, dok engleski jezik nema nijedan. Finski jezik ima oko 14-15 padeža, dok mađarski ima oko 18, sve zavisi od definicije.
  • Srpski jezik je jedini evropski jezik sa digrafijom, odnosno dva pisma u okviru jednog jezika.
  • Naš jezik pripada indo-evropskoj porodici jezika, koja je najbrojnija na svetu, a slovenskoj grupi jezika, koja je najbrojnija u Evropi. U Evropi se najčešće koriste tri grupe jezika, germanski, romanski i slovenski jezici.
  • Reč vampir je srpskog porekla i prihvaćena je u svim jezicima. U srpskom jeziku ne postoji ni jedna reč koja počinje slovom f a da nije preuzeta sa drugih jezika.

Citati o jeziku

“Jezik je hranitelj naroda. Dokle god živi jezik, dokle ga ljubimo i počitujemo, njim govorimo i pišemo, pročišćavamo ga, umnožavamo i ukrašavamo, dotle živi i narod, može se među sobom razumijevati i umno sajedinjavati, ne preliva se u drugi, ne propada.”

Vuk Stefanović Karadžić

“Čovek je jezik. Da bi čovek govorio, treba mu jezik. Da bi čovek pisao, treba mu jezik. Da bi čovek mislio, treba mu jezik. Da bi čovek ćutao, treba mu jezik”.

“Gde je ljudima zavičaj? Tamo gde drugi ljudi oko njih razumeju do kraja i do dna šta oni kažu, do poslednjeg spoljnog i unutrašnjeg trepeta jezičkog razumeju šta je onima drago i šta ih boli.”

Isidora Sekulić

“Vukov jezik, jezik seljaka i ovčara, živ i svež, miriše na njivu, na planinski vetar, na krv, znoj, na široke prostore života, sa svim što je u njemu dobro i zlo, lepo i ružno. To je apokrifni, izrazito svetovni jezik, osveštan mukom i gorkim iskustvima, sav ovozemaljski, čak i kad izražava naivnu fantastiku svoje detinje kosmogonije, neumitan kad pamti, podsmešljiv kad se spori, ciničan kad se poštuje, gibak, životan, ubedljiv uvek.”

Meša Selimović

” Jezik je, čedo moje, tvrđi od svakog bedema. Kada ti neprijatelj provali sve bedeme i tvrđave, ti ne očajavaj, nego gledaj i slušaj šta ti je sa jezikom. Ako je jezik ostao nedirnut, ne boj se. Pošalji uhode i trgovce neka duboko zađu po selima i gradovima i neka slušaju. Tamo gde odzvanja naša reč, gde se još glagolja i gde se još, kao stari zlatnik obrće naša reč, znaj, čedo moje, da je to još naša država bez obzira ko u njoj vlada. Carevi se smenjuju, države propadaju, a jezik i narod su ti koji ostaju, pa će se tako osvojeni deo zemlje i narod opet vratiti, kad tad vratiti, svojoj jezičkoj matici i svome matičnom narodu.”

“Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Reč se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu?”

“Znaj, čedo moje, da ti bitka između jezika ne traje dan dva, kao bitka među vojskama, niti godinu dve, kao rat među narodima, nego vek ili dva, a to je za jezik isto tako mala mera vremena kao za čoveka tren ili dva. Zato je, čedo moje, bolje izgubiti sve bitke i ratove nego izgubiti jezik. Posle izgubljene bitke i izgubljenih ratova ostaje narod. Posle izgubljenog jezika nema naroda.”

Stefan Nemanja

“Nemoj dozvoliti jeziku da grmi ako ti snaga šapuće.”

Seneka

“Jezik nije čoveku dat samo zato da bi mogao tražiti papuče ili još malo čaja. Jezikom čovek, svaki ponaosob, pokazuje dušu, besmrtnu sa svoje jedinstvenosti sadržane u načinu, više no u predmetu govora.”

Slobodan Selenić

“Čoveku treba otprilike 2 godine da nauči govoriti i otprilike 50 godina da nauči ćutati.”

Ernest Hemingvej

“Reči su, naravno, najmoćniji lek koji je čovečanstvo koristilo.”

Radjard Kipling

“Zapamtite: od svih rana, neizlečive su samo one koje zadaje jezik, pogled, podsmijeh i prezrenje.”

Onore De Balzak

“Govorim španski sa bogom, italijanski sa ženama, francuski sa muškarcima, i nemački sa mojim konjem.”

Karlo V

“Učiti drugi jezik je kao postati druga osoba.”

Haruki Murakami

“Živiš novi život za svaki novi jezik koji govoriš. Ako znaš samo jedan jezik, živiš samo jednom.”

Češka poslovica

“Drugačiji jezik je drugačija vizija života.”

Federiko Felini

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo, unesite Vaš komentar!
Molimo, unesite Vaše ime
Captcha verification failed!
CAPTCHA korisnički rezultat nije uspeo.Molimo Vas da nas kontaktirate!

Pratite nas

420FanovaLajkuj
469PratilacaZaprati
275PratilacaZaprati

Poslednje objavljeno