Noćas su samci krišom otvarali vrata svojih hladnih sobičaka, ne bi li ukrali malo toplote iz onog dela stana koji se greje.
Po mnogim beogradskim ustanovama, proradile su ostave na simsu, s one strane prozora.
Fasade najlepših zgrada ukrasile su bošče i najlonske kese, mleko, jogurt, pogačice i jetrene paštete.
Na dušanovačkoj pijaci biće otvorena prodavnica vrućeg crepa za sve bolesti leđa, krsta i zglobova.
Noćas je u jednoj bračnoj postelji dogovoreno: dužnost je oca da brine o prezimenu dece, o imenima će brinuti majka. Dakle, otac ono najvažnije – uopšte, a majka sve drugo, sitno i svakodnevno.
Onaj nevernik koji je obećao da će leći pod prvi voz koji prođe prugom Beograd – Bar, uputio je juče telegram nadležnima u kome moli za pomilovanje.
Bliži se praznik.
Neko će za praznik biti unapređen, pa će mu žena iz nižeg ranga zimskog kaputa, preći u viši rang – skupe bunde. Najlepše je na ženama pratiti kako im muževi napreduju u službi.
Ako imate preko 60 godina, nemate više prava da se žalite na roditelje, čak i ako su krivi.
Palata “Beograd” je kao kažiprst uperen u nebo.
Svojim izgledom i položajem ona daje odgovor na večita i sudbinska čovekova pitanja.
Ko je kriv? Gde je izlaz? Kome se žaliti? Ko će to znati? – odgovor vam daje kažiprst Palate “Beograd”.
Duško Radović
Beograde, dobro jutro
