16.2 C
Novi Sad
26.05.2024.
NaslovnaKulturaKnjiževnostJun Fose dobitnik Nobelove nagrade za književnost

Jun Fose dobitnik Nobelove nagrade za književnost

Jun Fose (64) ovogodišnji je dobitnik Nobelove nagrade za književnost.

Švedska akademija dodelila je Nobelovu nagradu za književnost norveškom piscu zbog njegovih “inovativnih predstava i proze koje daju glas onome što je neiskazivo”, saopšteno je danas.

– Jun Fose je fantastičan pisac na mnogo načina. Dodiruje vas duboko – kazao je Anders Olson, predsednik Nobelovog komiteta Švedske kraljevske akademije nakon što je saopšteno da je norveški autor laureat Nobelove nagrade za književnost.

– Kad jednom pročitate Fosea, ne možete se više nikad oporaviti. Uvlači vas u svoj svet i ne možete da pronađete „izlaz“ . Pitanja života i smrti, nesigurnosti, snova, sve ono što dira svakog čoveka, jesu teme koje preovlađiuju u njegovim delima i otuda univerzalni odjek njegovih dela širom sveta – istakao je Anders Olson predsednik Nobelovog komiteta.

Nagrada ga zatekla na biciklu

Jun Fose, rođen je u Haugesandu 1959. godine.

Drame i romani ovog romansijera, dramskog pisca, pripovedača, pesnika, esejiste, pisca za decu, prevođeni su na više od četrdeset svetskih jezika.

Drame Juna Fosea igrane su u više od 700 pozorišta širom sveta.

S obzirom na to da se smatra jednim od najvažnijih savremenih svetskih dramskih pisaca, i ne čudi što je ove godine bio, uoči današnjeg saopštavanja laureata Nobela, jedan od glavnih favorita na kladionicama, uz Kineskinju Džan Sue.

Objavio je petnaestak romana. Među najvažnijima su „Melanholija I“ (1995), „Melanholija II“ (1996), „Jutro i veče“ (2000), „To je Ales“ (2004), „Budnost“ (2007).

Kad su posredi njegovi fdramski komadi, izdvajaju se: „Ime“ (1995), „Dete“ (1996), „Majka i dete“ (1997), „Sin“ (1997), „Čovek s gitarom“ (1999), „Letnji dan“ (1999), „Jesenji san“ (1999), „Posetioci“ (2000), „Zima“ (2000), „Popodne“ (2000), „Devojka na sofi“ (2002), „Smrt pasa“ (2004), „San“ (2005), „Senke“ (2006), „Ja sam vetar“ (2007).

Živi u Bergenu.

Kada su ga članovi Nobelovog komiteta pozvali da mu saopšte da je ovogodišnji laureat -zatekli su ga u vožnji biciklom po selu, piše Nova.

Istorijat Nobelove nagrade za književnost

Prošle godine, Nobelova nagrada za književnost pripala je Francuskinji Ani Erno “za hrabrost i kliničku preciznost kojom razotkriva korene, otuđenja i kolektivna ograničenja ličnog sećanja”.

Nobelova nagrada za književnost dodeljuje se piscu iz bilo koje zemlje koji je, prema rečima iz testamenta Alfreda Nobela, stvorio „na polju književnosti najbolje delo idealističkih tendencija.“

Nagrada za književnost jedna je od pet nagrada utemeljenih oporukom Alfreda Nobela iz 1895.

Dodeljuje se od 1901. Važi za jednu od najvažnijih i najprestižnijih nagrada za književno stvaralaštvo.

Laureat prima zlatnu medalju, Nobelovu diplomu i novčanu nagradu koja od ove godine iznosi 11.000.000 švedskih kruna.

Od 1901. godine dodeljeno je 115 Nobelovih nagrada za književnost, od čega su četiri ravnomerno podeljene između dve osobe.

Do sada je 17 žena dobilo nagradu za književnost.

Najmlađi književni laureat ikada je Radjard Kipling. On je imao 41 godinu kada je dobio nagradu. Doris Lesing je najstariji laureat. Imala je 88 godina kada joj je dodeljena nagrada 2007. godine.

Akademija na meti kritika

Poslednjih godina, Švedska akademija izložena sve većim kritikama zbog izbora dobitnika.

Jedni kritičari ističu kako veliki broj uglednih autora nije dobio niti je ikada bio nominovan za Nobela. Drugi misle kako jedan broj uglednih dobitnika nagradu nije ni zaslužio.

Postojalo je i nekoliko kontroverzi i u vezi s političkim interesima, koje se tiču procesa nominacije i selekcije.

Svake godine pošalje se oko hiljadu zahteva, dok se vrati njih oko 220. Akademija mora predloge da dobije do 1. februara, posle čega ih proverava Nobelov komitet.

Nobelova nagrada za književnost dodeljuje se za životno delo, za celokupan autorov opus kao doprinos književnoj kulturi i istoriji.

Međutim, pojedine knjige laureata su, prema mišljenju Švedske akademije, toliko važne i uticajne, da je u obrazloženjima za dodeljivanje nagrade direktno navedeno zbog kojeg dela im se ona dodeljuje.

Dva dobitnika odbila nagradu

Do sada su samo dva dobitnika odbila Nobelovu nagradu za književnost.

Boris Pasternak je to uradio pod pritiskom sovjetskih vlasti 1958. godine, dok je Žan-Pol Sartr koji je odbijao sve nagrade, Nobela odbio 1964. godine.

Definitivno jedan od najpoznatijih pisaca u istoriji književnosti, Lav Tolstoj, bio je nominovan 16 puta. I nijednom nije dobio nagradu.

Horhe Luis Borhes, još jedan velikan književnosti, bio je nominovan samo 4 puta i nikad je nije osvojio.

Naš jedini nobelovac Ivo Andrić je Nobelovu nagradu za književnost dobio 1961. godine.

Tada su mu konkurencija bili, između ostalih: Oldos Haksli, Džon Stajnbek, Tolkin, Žan Pol Sartr, Mihail Šolohov, Pablo Neruda, Alberto Moravia, Robert Frost i Miroslav Krleža.

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo, unesite Vaš komentar!
Molimo, unesite Vaše ime
Captcha verification failed!
CAPTCHA korisnički rezultat nije uspeo.Molimo Vas da nas kontaktirate!

Pratite nas

419FanovaLajkuj
479PratilacaZaprati
275PratilacaZaprati

Poslednje objavljeno