Sveti Sava je bio srpski princ, monah, književnik i prvi arhiepiskop nezavisne Srpske pravoslavne crkve. U ovom tekstu saznajte sve o Svetom Savi.
Život Rastka Nemanjića
Podržavanjem nadležnosti patrijarha tadašnjeg Konstantinopolja, a današnjeg Istanbula, osigurao je privrženost srpskog hrišćanstva istočnjačkom.
Takođe je imao veliki uticaj na kulturno-umetnički razvoj Srbije, posebno na razvoj srpske srednjovekovne književnosti, pišući hronike o vladavini svoga oca.
Sve o Svetom Savi
Rođen je 1175. godine kao Rastko Nemanjić, najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje i Ane Nemanjić, kćerke carigradskog imperatora Romana.
Još kao dete je obožavao i redovno prisustvovao crkvenim službama, a ikone su ga posebno zanimale.
Kada mu je bilo 17 godina, upoznao je jednog monaha i s njim se ubrzo uputio ka manastiru Svetog Pantelejmona na Svetoj gori, napustivši očevu kuću. U tom manastiru se zamonašio 1192. godine kada je i dobio ime Sava.
Godine 1196. veliki župan Stefan Nemanja napušta svoje kraljevstvo – Rašku, i pridružuje se sinu u manastiru Studenica, gde postaje monah i dobija ime Simeon.
Iste godine i Rastkova majka Ana je napustila svoj dotadašnji život i zamonašila se, postavši Anastasija.
Osnivanje Hilandara
Dve godine kasnije, Sava i Simeon osnivaju manastir Hilandar na Svetoj gori. Simeon je preminuo 1199. godine, a samo nekoliko meseci kasnije proglašen je svetiteljem.
Početkom 13. veka Sava je postao đakon i sveštenik Hilandara, a zatim i arhimandrit u Solunu. Kada se 1207. godine vratio u Srbiju, sa sobom je poneo i mošti svog oca, svetog Simeona i tako se izmirio s ranije zavađenom braćom Stefanom i Vukanom.
U narednom periodu, tokom prvih decenija 13. veka, srpska država je doživela procvat pod vladavinom Nemanjića.
Naime, 1217. godine Savin najstariji brat, Stefan bio je krunisan i tako postao Stefan Prvovenčani, a 1219. godine ekumenski patrijarh je na dvoru Vizantijskog carstva, u Nikeji, Savu proglasio prvim srpskim arhiepiskopom.
Zahvaljujući Savi, Srpska pravoslavna crkva je postala autokefalna, tj. samostalna crkva koja ne zavisi od drugih crkava.
Sava je 1220. godine objavio prvi srpski Nomokanon, pravni zbornik koji obuhvata crkvene i građanske zakone koji se odnose na crkveno-pravnu problematiku.
Godinu dana kasnije, osnovao je zajedno sa Stefanom Prvovenčanim crkvenu skupštinu ili savet, koji je zastupao verovanja hrišćanske pravoslavne crkve.
U prilog moći arhiepiskopa Save govori i činjenica da je 1228. godine nekim čudom uskrsnuo svog preminulog brata Stefana, čije se mošti danas nalaze u manastiru Studenica.
Iste godine je Sava krunisao Radoslava, a 1234. godine i Vladislava – sinove svoga brata.
U manastiru Žiči, koji je izgradio Stefan Prvovenčani, Sava je 1234. godine svoju titulu arhiepiskopa predao svom učeniku Arseniju, i tako ga proglasio drugim srpskim arhiepiskopom.
Nakon toga, Sava kreće na put, sa željom da svoj život završi lutajući nekom nepoznatom zemljom.
Proputovao je Palestinu, Siriju, Persiju, Vavilon, Egipat i Anatoliju i u svakom od ovih predela obišao sveta mesta, razgovarao s velikim isposnicima i sakupljao mošti svetaca.
U Trnovu, prestonici Bugarskog kraljevstva, razboleo se i preminuo 27. januara 1236. godine, piše Edukacija.rs.
Posle nekoliko neuspelih pokušaja, kralju Vladislavu je napokon pošlo za rukom da prebaci mošti svetog Save u manastir Mileševa, negde oko 1237. godine.
Krajem 16. veka Turci Osmanlije su spalili Savine mošti na vračarskom nasipu u Beogradu, gde se danas nalazi jedna od najvećih pravoslavnih crkava na svetu, Hram Svetog Save.
Zaveštanje svetog Save je i dan danas prisutno u tradiciji pravoslavne crkve slovenskih naroda. On je najveći srpski prosvetitelj.
On je čovek koji je osnovao manastir Hilandar i koji je svojom čvrstom verom u Boga, verovao i u ljude, povezivao ih i osvetljavao im životne puteve.
Značajan je i kao pisac prvog srpskog Nomokanona, Žitija Svetog Simeona, Studeničkog i Hilandarskog tipika.
O njemu su napisane mnogobrojne pesme i narodne umotvorine.
Savindan
Savindan (ili Dan svetog Save) je praznik Srpske pravoslavne crkve koji se slavi 27. januara (14. januara po starom kalendaru), kojim se obeležava uspomena na Svetog Savu, srpskog prosvetitelja i prvog arhieposkopa srpskog.
Praznik Savindan je u crkvenom kalendaru upisan crvenim slovima: Sveti Sava, prvi arhiepiskop srpski.
Praznik Svetog Save je jedan od najvećih hramovnih i porodičnih praznika u srpskom narodu, svetkuju ga mnoge zanatlije.
Dan Svetog Save postao je i školska slava odlukom Sovjeta Knjažestva Srbskog 2. januara 1840. godine, na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja iz Kragujevca.
Praznik se proslavljao kao školska slava sve do 1945. godine, kada je ukinut odlukom vlasti.
Posle poluvekovne zabrane u komunističkom režimu, ponovo se nastavilo sa proslavljanjem svetog Save kao školskog patrona.
Poreklo praznika
Na ovaj dan, život Svetog Save se okončao i crkva je ustanovila da se ovog dana obeležava uspomena na život i delo svetog Save. Upokojio se u ponedeljak 14. januara 1236. godine, u gradu Trnovu u Bugarskoj.
Do procvata svetosavskog kulta je došlo stvaranjem nove srpske države. Još početkom XIX veka je nastala poznata Himna Svetom Savi, a zakonom iz 1840. godine njegov praznik postaje školska slava u Srbiji.
Narodni običaji i simbolika
Naročito revnosno Svetog Savu praznuju stočari iz raznih krajeva. Poput svetog Mrate i svetog Aranđela, sveti Sava se smatra vučjim pastirom.
Mnogi srpski narodni običaji oko Svetog Save vezani su za stoku i za strah od vukova. Pred Savindan se stoka nije smela puštati u šumu, iz straha od vukova, jer bi to za nju bilo pogubno.
Ovih dana ništa nije smelo da se radi. Britve nisu otvarane da bi vukovima čeljusti ostale sklopljene. A žene nisu smele ništa da boje u crveno da vukovi ne bi klali stoku.
Da bi umolili sveca da vukove okrene od njihovog stada, u mnogim krajevima se ovaj praznik proslavlja vrlo svečano i pre njega se postilo sedam dana.
Postoji mnogo srpskih narodnih verovanja vezanih za Savindan, među kojima i to da ako na Svetog Savu grmi, desiće se važni događaji u zemlji.
Molitva Svetom Savi vladike Nikolaja
Molitva Svetom Savi nastala je na putu za najjezivije mesto! Putujući za logor smrti Dahau, episkop Nikolaj Velimirović Žički tri nedelje je proveo u Beču.
Kao crkvenom verodostojniku bilo mu je dozvoljeno da posećuje crkvu u Beču nedeljom.
I dok su neprijatelji stražarili i marširali ispred crkve, na praznim listovima Jevanđelja Sveti Nikolaj je napisao ovu molitvu Svetome Savi:
“Svetitelju oče naš Savo, moli Boga za nas: da se srpski narod oboži, složi i umnoži. – Ti koji si angelski živeo, apostolski propovedao i mučenički se borio i stradao, čuj danas usklike male srpske dece u Otadžbini i po celom svetu koja ti s ljubavlju pevaju:
Sveti Sava Srbe voli,
Za Srbe se Bogu moli,
Srpskom rodu daje krila,
Srpsku decu blagosilja.
Pa kad čuješ danas ovakve usklike ljubavi dece srpske na obe hemisfere, isprosi u Hrista Boga milost da se svi Srbe obože, slože i umnože.
Tebi, duhovniče, koji si bio prvi ureditelj srpske crkve i ujedinitelj srpskoga naroda, mole Ti se danas sveštenici srpski, izmučeni i napaćeni, po razorenim hramovima i po spaljenim zadužbinama Tvojim, po opustošenim selima i opustelim gradovima: ne ostavi nas, oče naš duhovni, no umoli blagog Hrista, da nam oprosti nemar naš i nemoć našu te nas sve oboži, složi i umnoži.
Tebi koji si blagoslovio i krunisao prve kraljeve srpske u Žiči i koji si na hrišćanskom temelju utvrdio kraljevinu srpsku. Savo premudri, isprosi oproštaj i milost rodu Tvome, te da se oboži, složi i umnoži.
Tebi koji si se posle mnogotrudnog života upokojio pre 710 godina, mole se bezbrojne matere srpske nad svežim grobovima svojih sinova i kćeri: Savo Sveti, roditelju naš duhovni, moli Hrista milostivoga, da deca naša, pokošena pre vremena kao neuzrelo žito, budu tamo gde si Ti, u Nebesnoj velikoj Srbiji, u raju sladosti, gde se ne zna za bolest, muku i smrt, i da se preostatak Srba na zemlji oboži, složi i umnoži.”
“Sluga sviju i svakoga”
Ovako je još vladika Nikolaj govorio o Svetom Savi.
“Mladi kaluđer Sava čim je navukao na sebe crnu rizu predao se potpuno volji Božijoj i volji svojih starješina u Svetoj Gori. On je bio sluga sviju i svakoga.
Ponizniji od sviju i svakoga. Ponizniji od sviju, krotkiji od sviju, uslužniji od sviju. On je služio Rusima u Rusiku i Grcima u Vatopedu.
Najraniji ranilac, najpozniji legalac, najčudniji ćutljivac, poštnoša, kuvar, sobar, vrtar, drvar, ćumurdžija, furundžija, bolničar, ribar, ekonom, pojac, u crkvi, prepisivač knjiga.
Sve te službe prošao je knez Rastko Nemanjić bez roptanja: neću, ili ne mogu! Sinovi đumurdžija i furundžija stidjeli su se onih poslova, kojih se nije stidio sin velikoga cara Nemanje.
Sav mršav od posta, vazdan neispavan od bdenja i molitava, iskrvavljen od putovanja bosonog po oštrom kamenju i trnju svetogorskom, nikad sit, nikad odmoran, sluga sviju sluga, rob manjih od sebe, niži od sviju, pokoran svima, mučenik nad mučenicima – to je put koji vodi slavi; to je put koji je doveo do nečuvene i neviđene slave smernog kneza Rastka Nemanjića, gospodina i gospodskog sina.”
Sveti Sava pesme
Pesmaricu o Svetom Savi pripremila učiteljica Đurđica Stojković za portal Ispeci pa reci deci.
Himna Svetom Savi
Uskliknimo s ljubavlju
Svetitelju Savi
Srpske crkve i skole –
Svetiteljskoj glavi.
Tamo venci, tamo slava,
Gde nas srpski pastir Sava.
Pojte mu Srbi,
Pesmu i utrojte!
Blagodarna Srbijo,
Puna si ljubavi
Prema svome pastiru
Svetitelju Savi.
Celo Srpstvo slavi slavu
Svoga oca Svetog Savu
Pojte mu Srbi,
Pesmu i utrojte!
S neba salje blagoslov
Sveti otac Sava.
Sa svih strana svi Srbi
S mora i Dunava,
Nebu glave podignite
Savu tamo ugledajte:
Savu srpsku slavu,
Pred prestolom Tvorca!
Da se srpska sva srca
S tobom ujedine,
Sunce mira, ljubavi
Da nam svima sine;
Da zivimo svi u slozi,
Sveti Savo ti pomozi,
Pocuj glas svog roda
Srpskoga naroda!
Zdravo Sreme, Banate
I Srbijo Stara
Ravanice cuvaj nam
Telo Knez Lazara;
Crna Goro, sestro mila,
Zdravo i ti s nama bila,
Da slavimo slavu
Svetog Oca Savu.
Milesevo slavi se
Telom Svetog Save
Koga slave svi Srbi
S obe strane Save;
Sinan-pasa vatru pali
Telo Svetog Save spali,
Al’ ne spali slave,
Niti spomen Save.
Pet vekova Srbin je
u ropstvu camio,
Svetitelja Save
Ime je slavio.
Sveti Sava Srbe voli
I za njih se Bogu moli.
Pojte mu Srbi,
Pesmu i utrojte!
Sveti Sava
Rastao je dečak Rastko
hranila ga rujna zora,
on napusti dvore oca
a primi ga Sveta gora.
Sveti Sava rasu slova
kao ratar žita nova
da naraste znanje đaku
i uzvisi glavu svaku
Sveti Sava
Bio je dete od glave do pete,
zvao se kratko – Nemanjić Rastko.
Hteo je da uči, da znanje svije,
al` škole bilo nijedne nije.
Zato je ustao u ranu zoru
i pobegao na Svetu Goru.
Tu je u osami manastira
učio staze ljubavi, mira.
Post`o je mudra, učena glava,
svetitelj srpski – Sveti Sava.
Na Svetog Savu
Gde god ima srpsko dete
Venac slave danas plete,
Gde se srpski piše, zbori,
Tamo sveća danas gori.
Gde su srpske crkve, škole,
Danas Srpčad Boga mole
Da im pruži ruku svetu
Da dostignu željnu metu.
Slave deca svoju slavu
Carskog sina – Svetog Savu.
Lica su im puna milja,
Jer ih Svetac blagosilja.
Nemanjin sin
Kažeš, bio je prosvetitelj,
prvi književnik, prvi svetitelj,
jeste, ti si u pravu,
zato i slavimo Svetoga Savu.
Kažeš, bio je Nemanjin sin,
učen i smeran, plemenit i fin,
jeste, ti si u pravu,
zato i slavimo Svetoga Savu.
Kažeš, otvorio je zaključane dveri,
budio nadu, krotio zveri,
jeste, ti si u pravu,
zato i slavimo Svetoga Savu.
Kažeš, podizao je manastire svete,
srpski se rod njime diči,
ali je pre toga bio samo dete,
koje možda baš na tebe liči.
Pred ikonom Svetog Save
Na istoku zora plava
Prvim zrakom prosijava,
Iz kreveta ja ustadoh,
Pred ikonu divnu stadoh
Svetitelja Save,
Naše srpske slave.
Oj, ti srpski svetitelju!
Ispuni mi mladu želju:
Mržnju, zlobu, bedu, baci u prašinu,
Neka Srbe ljubav vodi,
Nek se sloga rodi.
Sveti Sava
Jutros me je probudila,
veleć moja majka draga:
“Ustaj kćeri moja, osviće nam
srpskog roda Sveti Sava”.
Ustala sam, obukla se,
pošla rado, evo, amo
da zajedno mili gosti,
Svetog Savu proslavimo.
Svaki Srbin danas peva:
“Uskliknimo s ljubavlju”
a njegova pesma leti,
u nebesa Svetom Savi.
Srpkinjica
– Srpkinjice sele, Srpkinjice mlada,
Gde si do sada bila? Kuda misliš sada?
– U igri, u polju provela sam leto,
Pa veselo sada u školu me eto.
Ah, kako je lepo,
kad bi mogo znati,
Ravnim poljem ići,
šareno cveće brati!
Moj najlepši venac,
što sam poljem brala,
Učitelju svome
baš jutros sam dala-
Tim najlepšim cvećem,
kao darom slave,
Da ukrasi ikonu svetitelja Save.
Svetosavsko blago
Od predaka svojih
kroz Svetoga Savu,
primili smo veru,
krst časni i slavu.
Kroz vekove mnoge
ovo divno blago
Srbinu je svakom
uvek bilo drago.
Ovo blago što su
nama dali preci
sačuvajmo dajmo
i mi svojoj deci.
Sveti Sava
Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira
Na kapiji zatvorenog svetogorskog manastira?
“Već je prošlo tavno veče i nema se ponoć hvata,
Sedi oci,kaludjeri otvorte mi teška vrata.
Svetlosti mi duša hoće,a odmora slabe noge,
Klonulo je moje telo,umorne su moje noge-
Al je krepka volja moja,što me noćas vama vodi,
Da posvetim život rodu,otadžbini i slobodi.
Prezreo sam carske dvore,carsku krunu i porfiru,
I sad evo svetlost tražim u skromnome manastiru.
Otvorte mi časni oci,manastirska teška vrata,
I primite carskog sina ko najmladjeg svoga brata….”
Zaškripaše teška vrata,a nad njima sova prnu
I s kreštanjem razvi krila i skloni se u noć crnu
A na pragu hrama svetog,gde se Božje ime slavi,
Sa buktinjom ,upaljenom, nastojnik se otac javi.
On buktinju gore diže,iznad svoje glave svete
I ugleda,čudeći se,bezazleno,boso dete.
Visoko mu bledo čelo,pomršene guste vlasi,
Ali čelo uzvišeno božanstvena mudrost krasi.
Za ruku ga starac uze,poljubi mu čelo bledo,
A kroz suze prošaputa:”Primamo te,milo čedo”.
Vekovi su prohujali od čudesne one noći-
Vekovi su prohujali i mnogi će jošte proći-
Al to dete jošte živi,jer njegova živi slava,
Jer to dete beše Rastko,sin Nemanjin,Sveti Sava.
Vreme rađa borce
Carevaše nekad neznanje i beda,
carevaše nekad – dok ne beše njega!
Ali vreme rađa junake,
borce i učenjake,
vreme rađa ljude prave,
ljude poput Svetog Save!
Vreme rađa hrabre borce,
da od vere dižu dvorce,
u dvorcima danas đaci slave,
i idu putem Svetog Save!
Carevaše nekad
neznanje i beda,
carevaše nekad
Danas slika bleda,
ko ne vidi, neka pogleda
ovu zlatnu decu,
đake prvog reda!
Želja Svetog Save
Dvadesetog ovog veka
Sveti Sava na nas čeka.
Sa visine on nas gleda,
Gde brat bratu mira ne da,
Pa se moli Višnjem Bogu
Da nam dade ljubav, slogu.
On poziva braću milu
Da čuvaju srpsko slavlje
I da drže pravoslavlje.
Da se srpski jezik širi,
Da se brat sa bratom miri,
Da se slavi srpska slava
To nam želi Sveti Sava.
Svetski čovek
Mnogo znade mali Rade:
Kako crnci kuće grade,
Kako mali majmun spava,
Kad se teli morska krava.
Gde kornjača leže mlade,
Šta Eskimi s ribom rade.
Samo slabo, mnogo slabo
ćirilicu Rade znade.
On govori strane reči,
Znanja mu je puna glava,
Samo nije baš siguran:
Ko to beše Sveti Sava?
Rade, Rade, srpski jade,
Bez korena ti si drvo,
Budi svetski, zašto ne bi,
ali srpski budi prvo!
Srpče o Svetom Savi
Sve što srpskim duhom diše,
Srpski zbori, srpski piše,
Pomen čini, slavu slavi,
Poje pesmu Svetom Savi.
Sveti Sava Srbe voli
Za Srbe se Bogu moli
Srpskom rodu daje krila
Srpsku decu blagosilja.
I Sava nas sve poziva,
Bliže Bogu nas doziva,
I nauci svetoj uči,
Božjem strahu da pouči.
Pamtićemo dok smo živi,
Svetog Save lik nam mili,
A blagoslov njegov sveti
Svako Srpče nek posveti.
Mladi Rastko
Sve imanje – u Nemanje,
i njegova kruna carska;
i još više a ne manje
nije vredno malog Rastka.
Videlo se od rođenja
da će steći Božju slavu;
i uz pomoć – proviđenja,
izrasti u – Svetog Savu.
Zavet
Na dan ovaj Svetog Save
kad ga Srbi svuda slave,
da Gospodu zavet damo,
da Mu tvrdo obećamo:
„Ići ćemo putem slave
starim putem Svetog Save,
živećemo mi u slozi!
O Gospode, ti pomozi!“
Srpska Slava
Danas širom belog sveta,
svugde gde se srpski zbori,
“Uskliknimo Svetom Savi”
pobožna se pesma ori.
Danas svaka srpska kuća,
uz molitve Bogu svete,
Svetom Savi sveću pali
i zelene vence plete.
Danas Srbi, svi i svuda,
slave jednu istu slavu:
proslavljaju svetitelja
svoga srpskog – Svetog Savu.
Na Svetoga Savu
Maleno sam đače, maleno mi znanje:
tek sam upoznao bukvar i čitanje,
ali već znam i ja za Svetoga Savu
i razumem lepo današnju proslavu.
Sveti Sava beše sin kraljevske krvi, veliki učitelj, prosvetitelj prvi;
On je otvarao prve crkve, škole
i učio Srbe da se Bogu mole.
Zato celo Srpstvo danas slavu slavi
i s ljubavlju kliče Svetitelju Savi.
Pozdrav
Srećna vam slava, Srbi čestiti
Svetoga Save koji vas štiti.
Danas se slavi Svetitelj Sava
Crkve i škole Vrhovna glava.
Slava je ovo značaja retka
Veliki Uskrs Velikog Petka.
Srbin je tlačen, Srbin je gino,
Sveti mu Sava okove skino.
Mnogo ti hvala, naš Sveti Savo,
Ponosna slavo, vrhovna glavo
Šta je sad Srpstvo sa sviju strana
Jednoga krova – jednoga stana.
I Tebi hvala, o, Bože pravde,
Što Svetoga Savu Srbima dade.
Podaj mu i sad čelične snage
I mnogo Tvoje pomoći blage.
Srećan vam praznik, deco i ljudi!
Srećna vam slava Srpčad i Srbi!
Izvor: ispeciparecideci
