6.8 C
Novi Sad
18.04.2024.
NaslovnaMagazinBizarnoMilanka i Steva proćerdali nasledstvo od 680.000 $, trošili nemilice na gluposti,...

Milanka i Steva proćerdali nasledstvo od 680.000 $, trošili nemilice na gluposti, miš im izgrickao 5.000 €

Da život nekad može da liči na TV seriju najbolji je primer priča koja stiže iz Šumadije. Nažalost, ova priča o nasledstvu i dolarima iz Amerike nema srećan kraj.

Milanka i Steva Dobrea živeli su veoma siromašno. Nadničili su za kilogram brašna. Sreća im se osmehnula kroz nasledstvo od 680.000 dolara, dobijeno od Milankinog strica Milisava Dimitrijevića, koji je radio u SAD.

Odjednom nisu znali šta će sa tolikim parama. Mogli su da priušte sve što su poželeli. Trošili su nemilice, kupovali i ono što im ne treba, davali u zajam…

Posle samo sedam godina ostali su bez ičega. Nadali su se da će im dužnici vratiti pozajmljeno, ali to se nije dogodilo.

Srećom, u Vukmanovcu su napravili novu kuću, u kojoj sada živi Steva.

Leti radi sezonske poslove, a zimi ga pomaže sin Aleksandar, zaposlen na farmi krava u Kolaru.

Milanka je preminula 2016.

– Svake večeri razmišljam kako smo mogli mnogo pametnije da iskoristimo nasledstvo. Da mi je sada samo deo tih para, uložio bih ih u nešto što bi mi obezbedilo sigurnost i lagodniji život. Novac mi je potpuno promenio život. Da ga nije bilo, bio bih ambiciozniji, opredelio bih se za unosniji posao, a ne za stolarski zanat, kojim se nikada nisam ni bavio – priča za “Novosti” Aleksandar Dobrea (34), koji je imao samo 12 godina kada je stiglo nasledstvo.

Kaže da su nemilice trošili i na hranu. Nikada nisu pitali koliko nešto košta. Kupovali su najkvalitetnije namirnice. Neretko su jeli u restoranima.

– Kupili bismo svinju, a meso stavili u zamrzivač. Iako ne bismo pojeli ni trećinu, kupovali bismo novu, jer smo strahovali da ne ostanemo bez hrane. Sada uviđam gde smo sve grešili – iskren je Aleksandar.

Ni sam ne može da shvati kako su za tako kratko vreme potrošili pravo bogatstvo.

U početku su podizali male iznose da bi kupili kućne aparate i jeli šta im se prohtelo. Onda su počeli da rasipaju novac.

Kupovali su garderobu i obuću, nosili bi ih veoma kratko, pa poklanjali, a potom kupovali nove stvari.

– Patike sam menjao na nedelju dana, a garderobu na dve-tri nedelje. Najviše sam potrošio na mobilne telefone. Menjao sam ih na nekoliko dana. Jednom sam kupio nov telefon. Vraćajući se kući, u izlogu sam ugledao jedan od samo tri modela koji su stigli u Srbiju. Majka nije želela da mi ga kupi. Kada sam došao kući, nov telefon sam bacio u toalet. Plakao sam. Mama mi je sutradan kupila telefon koji sam želeo – gorko se kajući, Aleksandar se seća situacija u kojima je postupao nepromišljeno.

Iako je imao priliku da se zaposli čim je završio stolarski zanat, odbio je posao, jer nije želeo da radi u firmi.

Odlučio se za farmu, jer voli životinje. Posao mu je naporan i rizičan, a kako kaže, najgore mu je što o kravama brine 24 sata, pa nema privatan život.

Dolari su porodici Dobrea stigli od Milankinog strica Milisava Dimitrijevića, koji je živeo u Kaliforniji i nije imao naslednike.

Rekao je da će sve što ima ostaviti njoj pod uslovom da se iz Bele Crkve, gde se udala, presele u Vukmanovac.

Poslušali su ga i preselili se u kuću koju im je poklonio Milankin drugi stric Svetislav, koji je, pak, radio u Nemačkoj.

– Deda Milisav se u Vukmanovac vratio 1998. Živeo je sa nama veoma skromno. Jeo je isto što i mi. Nije kupovao čak ni hleb. Verovatno je hteo da ispita da li bismo brinuli o njemu bez para. Iako je imao mnogo bogatije rođake, niko nije hteo da ga prihvati. Posle godinu kupio je stan u centru Jagodine. Povremeno smo ga posećivali. Preminuo je 1999, a nasledstvo smo dobili 2001. godine. Sve mi se čini kao da je neko “prodao” našu priču za scenario serije “Stižu dolari”, jer je identična sa onim što nam se dešavalo – navodi Aleksandar za pomenuti list.

Milisav je, inače, prodao kuću Amerikancu koji je mesečno trebalo da mu plaća 1.300 dolara narednih 30 godina.

Kada je novi vlasnik preminuo, država Kalifornija je kupila kuću i napravila starački dom.

Ponudili su da im isplate celokupan iznos.

– Deda Milisav je radio kao moler, pa nismo ni sanjali da će nasledstvo biti toliko, niti smo imali predstavu koliko je to novca. Tada nismo ni umeli da ga trošimo. Shvatili smo da smo bogati, jer su u banci imali poseban tretman prema nama. Trebalo je više da cenimo ono što je deda zaradio – kaje se Aleksandar.

Miš grickao 5.000 evra

Milanka i Steva pomalo su strahovali da neko može da ih opljačka, pa su tri puta nedeljno podizali manje svote novca.

Novac za kupovinu stana u Kragujevcu, 50.000 evra, ostavili su u koverti ispod Aleksandrovog uzglavlja.

On je čuo da noćima nešto šuška. Kada je podigao krevet, video je da je miš izgrickao pet hiljada evra. Srećom, u banci su im zamenili uništene novčanice.

Igrao fudbal

Aleksandar je počeo da igra fudbal kada je imao devet godina, a sa 15 je igrao profesionalno.

Promenio je mnogo klubova. Kao petnaestogodišnjak je igrao za FK Loćika, koji je bio u Prvoj ligi Srbije, a igrao je i za FK Velika Drenova, koji je bio u Srpskoj ligi.

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo, unesite Vaš komentar!
Molimo, unesite Vaše ime
Captcha verification failed!
CAPTCHA korisnički rezultat nije uspeo.Molimo Vas da nas kontaktirate!

Pratite nas

417FanovaLajkuj
485PratilacaZaprati
275PratilacaZaprati

Poslednje objavljeno