8.5 C
Novi Sad
21.02.2024.
NaslovnaMagazinLifestyleOvo su 5 jako loših posledica stresa na organizam

Ovo su 5 jako loših posledica stresa na organizam

Mnogi smatraju da je stres samo loša pojava, ali stvari nisu tako jednostavne jer je stres prirodna, ali i veoma dragocena telesna reakcija. U situaciji koju smatramo pretećom, naše telo se stavlja u stanje pripravnosti.

– Pokreće se reakcija u našem mozgu – objašnjava dr Ralf Šur, predsednik berlinske Fondacije za zdravstvenu pismenost, neprofitne organizacije čiji je cilj da omogući ljudima da donose zdravstvene odluke na osnovu informacija.

Signalni molekuli koji se nazivaju hormoni stresa, kao što su noradrenalin, adrenalin i kortizol, oslobađaju se u krvotok.

Energetske rezerve se puštaju u rad, a organizam postaje budniji i sposobniji da reaguje brže.

Takvo stanje, u kojem organizam bira da se bori, beži ili parališe, bilo je od vitalnog značaja za naše praistorijske pretke kada su se, na primer, iznenada suočili sa zveri.

Danas, susret sa divljim medvedom retko je okidač stresa.

U modernim vremenima, to su drugi, svakodnevni stresori, poput porodičnih ili finansijskih problema, zahtevnog šefa, stalnog stiskanja vremena ili senzornog preopterećenja u brzom, digitalno povezanom svetu.

Ovi pokretači izazivaju hronični stres i ostavljaju telu nedovoljnu priliku da se vrati u normalno, opušteno stanje, čime se stimulišu biohemijski procesi koji mogu dovesti do bolesti.

– Međutim, studije nisu nedvosmisleno pokazale direktnu vezu između stresa i specifičnih bolesti – kaže Suhr.

Ipak, različite bolesti su u korelaciji sa hroničnim stresom, jer potencijalno opterećuje naš imuni sistem i samim tim nas čini podložnijim infekcijama.

Pored toga, ljudi pod stresom često usvajaju nezdrave navike kao što su pušenje, nedovoljno sna ili proždrljiva konzumacija nezdrave hrane.

Kakav je uticaj stresa na određene sisteme tela?

1. Gastrointestinalni trakt

Stres može dovesti do probavne smetnje, čak i od hrane koju inače dobro podnosimo, a „to čini mnoge ljude sklonim dijareji“, otkriva psihijatar i naučnik za stres dr Mazda Adli, glavni lekar na berlinskoj klinici Flidner i šef Odeljenja za istraživanje afektivnih poremećaja u Univerzitetskoj bolnici Šarite.

Hronični stres takođe može učiniti creva sporim, smanjiti apetit, dovesti do žgaravice ili još gore, sindroma iritabilnog creva, kaže Adli.

2. Kardiovaskularni sistem

Akutni stres povećava broj otkucaja srca i krvni pritisak, a hronični stres može dovesti do zdravstvenih stanja kao što je hronično visok krvni pritisak.

– Moguće su i srčane aritmije – upozorava Adli.

Hronični stres je takođe faktor srčanog i moždanog udara, a rizik se povećava sa nezdravim navikama za kojima posežemo, kao što je pušenje.

3. Muskulatura

Stres može dovesti do napetosti mišića. Mišići vrata mogu postati stegnuti do te mere da otežavaju pomeranje vrata i glave, a javlja se i bol u leđima.

Sve ovo potencijalno dovodi do neravnomerne raspodele težine u mišićno-skeletnom sistemu sa bolnim posledicama kao što su lumbago ili hernija intervertebralnog diska.

4. Metabolizam

Smatra se da je stres mogući uzrok metaboličkih poremećaja kao što su dijabetes tipa 2 i visok holesterol.

– Pošto se oseća ugroženo, telo pod stresom stavlja u rad više zaliha energije, i šećera i masti – objašnjava Adli.

– Istovremeno, hormoni stresa podstiču insulinsku rezistenciju – povećavajući nivo šećera u krvi.

Štaviše, hormon stresa kortizol dovodi do toga da telo stalno dopunjuje svoje zalihe šećera i masti, što može dovesti do toga da bude dostupno više energije nego što je potrebno.

Dodatni šećer i masnoće mogu doprineti nagomilavanju štetnog sala na stomaku, ograničavanju protoka krvi, naprezanju krvnih sudova i pokretanju metaboličkih poremećaja.

5. Mentalno zdravlje

– Mozak, a samim tim i psiha, veoma je osetljiv na hronični stres – kaže Adli.

Stalno stanje budnosti dovodi do mentalnih bolesti, a „najpoznatija mentalna komplikacija stresa je depresija, upozorava Adli.

Pored toga, povećano oslobađanje kortizola u krvotok može negativno uticati na koncentraciju, a stalni stres može izazvati probleme sa pamćenjem.

Pošto je stres obično praćen anksioznošću, on takođe može izazvati anksioznost i napade panike na duži rok.

Dakle, ako mislite da ste pod hroničnim stresom, trebalo bi da promenite nešto. Dobar početak je da pravite redovne pauze za odmor tokom dana. To bi trebalo da uključuje kratke vežbe svesnosti, kao što je fokusiranje na disanje.

Redovna vežba takođe pomaže.

Da biste se trajno rešili stresa, važno je promeniti obrasce ponašanja i razmišljanja koji do njega dovode, a perfekcionizam je jedan od njih.

– Negovanje prijateljstava i bavljenje hobijima su korisni. Svi ovi napori ne samo da promovišu mentalnu relaksaciju i pozitivne emocije, već i direktno utišaju zvukove stalnog biološkog alarma našeg tela – zaključuje Adli.

Izvor: HINA

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo, unesite Vaš komentar!
Molimo, unesite Vaše ime
Captcha verification failed!
CAPTCHA korisnički rezultat nije uspeo.Molimo Vas da nas kontaktirate!

Pratite nas

419FanovaLajkuj
488PratilacaZaprati
275PratilacaZaprati

Poslednje objavljeno