Zamislite svet u kome ništa ne završava u đubretu. Umesto toga, sve se može reciklirati i ponovo koristiti, stvarajući proizvode kojima nikad ne istekne rok trajanja.
Prema nedavnom izveštaju Fondacije Circle Economy Foundation, samo 7,2% svih korišćenih materijala se vraća u privredu da bi se ponovo koristili i reciklirali bez stvaranja otpada.
Kompanija Krill Design sa sedištem u Milanu ima za cilj da ovo promeni stvaranjem proizvoda za nameštaj napravljenim od patentiranog biomaterijala nalik plastici po imenu rekrill, za koji kaže da je potpuno organski, biorazgradiv i da se može koristiti iznova i iznova.
Kompaniju su 2018. godine osnovala trojica arhitekata, od kojih su dvojica već pokrenula kompaniju za 3D štampanje.
Koristeći koru voća, semenke narandže i otpad od mlevene kafe prikupljene od preduzeća u Italiji, Krill proizvodi se mogu preraspodeliti istim preduzećima za upotrebu u njihovim kancelarijama, umesto nameštaja napravljenog od obične plastike.
Krilovi dizajni uključuju držače za knjige, stolice, satove, činije i lampu po imenu Ohmie, piše CNN.
– Posle tri ili četiri godine, svakako morate da promenite nameštaj – kaže Marko Di Majo, direktor u Krill-u.
– Ali da je recimo sav taj nameštaj napravljen od naših materijala, mogli bismo da ih vratimo, zgnječimo i odštampamo drugi nameštaj sa istim materijalom. Ako greškom bilo koji naš materijal završi u vodi, on je biorazgradiv i ne proizvodi mikroplastiku.
Četiri koraka
Svaki proizvod je napravljen kroz proces u četiri koraka.
Prvo, otpad od hrane se suši i drobi u vrlo fin prah.
Zatim, prah se kombinuje sa biorazgradivom plastičnom alternativom poznatom kao polihidroksibutirat (PHB), a otpad od voća čini PHB čvršćim.
Jedinjenje se zatim pretvara u filament i pomoću kalema se stavlja u 3D štampač.
Ohmie lampi je potrebno oko tri sata da se ištampa, ali vreme štampanja može da varira u zavisnosti od proizvoda.
– Postoji mnogo kompanija koje se bave dizajnom, a mi smo želeli da budemo drugačiji – kaže Di Maio.
Krill je sarađivao sa brojnim poznatim brendovima, uključujući kompaniju pića Sanpellegrino i hotelski lanac Four Seasons, a takođe je učestvovao u projektu Co.ffee Era sa opštinom Milano, koji ima za cilj da smanji otpad kafe koji se proizvodi u tri gradske četvrti.
Kroz ove projekte, Krill je dizajnirao hladnjake za vino, tacne, držače za piće i organizatore, svaki u bojama koje odgovaraju otpadu od hrane od kojeg su napravljeni, pri čemu kora pomorandže stvara svetlo narandžaste proizvode, a talog kafe stvara tamno braon proizvode.
– Pošto bi se inače mnogo otpada od hrane spalilo ili bacilo na deponiju, ponovnim korišćenjem kore od voća i taloga od kafe, svaki kilogram Rekrilla odgovara jednom kilogramu ugljen-dioksida koji je nadoknađen od proizvodnje plastike – kaže Di Maio.
On dodaje da je Rekrill čvrst kao drvo i da neće početi da se razgrađuje osim ako ga ne dodirne voda, bakterije ili kiselost.
A pošto je napravljen od organskih materijala, kada se Rekrill pokvari, bezbedno je za ribu i može se koristiti i za kućni kompost.
Ali uprkos svojim ekološkim prednostima, Di Maio priznaje da je Rekrill skup.
– Naš materijal košta verovatno šest puta više od obične plastike – kaže on.
– To je veoma težak i skup proces, tako da razumemo zašto mnoge kompanije to ne rade, ali smo rizikovali i bili smo uspešni.
Di Maio se nada da će za nekoliko godina, pošto je sve više potrošača i preduzeća prinuđeno da se suoči sa štetom koju neodrživa plastika nanosi planeti, Rekrill biti mnogo više korišćen.
Bioplastika danas
Dok bioplastika trenutno predstavlja manje od 1% od 390 miliona tona plastike proizvedene godišnje, to je segment koji se brzo razvija sa primenama u različitim sektorima, uključujući pakovanje hrane, tekstil i elektroniku.
Brojne druge kompanije inoviraju u ovoj oblasti, uključujući Polimateria sa sedištem u Velikoj Britaniji, koja tvrdi da je stvorila „prvu samouništavajuću plastiku na svetu“, koja se može razgraditi u supstancu nalik vosku koja se može u potpunosti biorazgraditi u zemljištu.
Džo Iles, voditelj kružnog dizajna u ekološkoj dobrotvornoj fondaciji Elen MekArtur, kaže da kada je reč o tvrdnjama da se bioplastika može kompostirati kod kuće, važno je napomenuti da bi bez pravih uslova, materijalima mogle biti potrebne godine da se razgrade.
Studija u Velikoj Britaniji iz 2022. pokazala je da se 60% proizvoda označenih kao plastika koja se može kompostirati ne razgrađuje u potpunosti u kućnom kompostu.
Iles dodaje da novi bioplastični materijali možda nisu pogodni za sve lokalne sisteme za reciklažu.
Uprkos ovim potencijalnim zabrinutostima, on kaže da je važno ohrabriti i pohvaliti preduzeća koja pokušavaju da stvore cirkularniju ekonomiju.
– Potrebni su nam ljudi za eksperimentisanje, a eksperimentisanje bi moglo da znači da ponekad malo pogrešimo, ali da idemo u dobrom pravcu – kaže Iles.
Krill trenutno eksperimentiše sa drugim otpadom od hrane, uključujući ljuske od jaja, paradajz i ostatke grožđa od vinarstva.
Ističu da svoj proizvodni proces žele da učine efikasnijim, jeftinijim i ekološki prihvatljivijim.
Na kraju, kompanija planira da proda Rekrill filament, tako da ljudi i preduzeća mogu da kreiraju proizvode koristeći sopstveni 3D štampač.
Takođe želi da razviju ubrizgavanje rastopljenog jedinjenja otpada od hrane i PHB u kalup umesto 3D štampanja, što bi moglo da smanji troškove i uštedi vreme.
– Stvarno verujemo da je ovo materijal budućnosti – kaže Di Maio.
– Malo po malo, korak po korak.