6.1 C
Novi Sad
20.04.2024.
NaslovnaMagazinLjudi ribe žive u čamcima, zovu ih morskim nomadima, a većinu vremena...

Ljudi ribe žive u čamcima, zovu ih morskim nomadima, a većinu vremena provode pod vodom (VIDEO)

Pleme Badžao iz Indonezije je grupa koja se razlikuje od bilo koje druge na Zemlji.

Naime, narod Badžao su prvi poznati ljudi koji su se genetski prilagodili ronjenju. Pleme, kako piše Unilad.com, živi amfibijskim životom, a sada je dokazano da ima i genetski sastav za to.

Narod Badžao živi kod obala Indonezije već više od 1.000 godina. Oni žive u čamcima i kolibama na vodi i veliki deo svojih života provode na moru.

Poznati su i kao “morski Romi”, prenosi Blic.

Veoma su vešti u ronjenju u dubokim vodama bez aparata i hvatanju ribe kopljima.

Naravno, snažni su plivači i poznati su po izvanrednom kapacitetu pluća. Pripadnici ovog plemena mogu da rone čak do 70 metara koristeći se samo parom tegova i drvenim naočarima.

– Oni rone više puta po osam sati dnevno, provode oko 60 odsto svog vremena pod vodom – rekla je BBC-u Melisa Ilardo sa Univerziteta Kembridž koja je proučavala pleme Badžao.

Ali, nisu samo njihove veštine te koje im pružaju prednosti u ronjenju.

Oni, u stvari, imaju jedinstvenu genetsku mutaciju – poznatu kao “gen morskih nomada” – koja takođe pomaže u njihovim sposobnostima ronjenja.

Ogromne slezine

Indonezijski “ljudi-ribe” imaju izuzetno velike slezine. Ovaj organ igra glavnu ulogu u ljudskom reagovanju na ronjenje i aktivira se kad je telo potopljeno u vodi.

Tokom te reakcije, slezina se skuplja kako bi ubrizgala crvena krvna zrnca sa kiseonikom u cirkulaciju, što može da poveća kiseonik u ljudskoj krvi za devet odsto.

Logično je, stoga, da veća slezina daje narodu Badžao genetsku prednost kad je reč o zadržavanju daha i plivanju pod vodom.

– Nema mnogo informacija o ljudskoj slezini u smislu fiziologije i genetike, ali znamo da foke koje rone u dubinama, poput Vedelove, imaju nesrazmerno velike slezine. Pomislila sam, ako selekcija deluje na foke da dobiju veće slezine, da bi to potencijalno moglo da uradi isto ljudima – rekla je Ilardo.

– Verujemo da u plemenu Badžao postoji adaptacija koja povećava nivo hormona štitne žlezde i samim tim veličinu njihove slezine. Kod miševa je pokazano da su tiroidni hormoni i veličina slezine povezani. Ako genetski izmenite miševe da imaju odsustvo tiroidnog hormona T4, njihova veličina slezine je drastično smanjena, ali ovaj efekat je zapravo reverzibilan sa injekcijom T4 – rekla je ona.

Tvrde da mogu izdržati pod vodom 13 minuta

S obzirom da narod Badžao ne roni takmičarski, teško je znati koliko tačno mogu da ostanu pod vodom. Ali, ljudi iz plemena tvrde da su bili pod morem čak 13 minuta.

Kako piše Unilad.com, njihov način života sada je, nažalost, ugrožen.

pleme-badzao-2

Nomadski stil života znači da mogu imati problema da dobiju državljanstvo, dok komercijalni ribolov uništava njihovo snabdevanje hranom.

Uprkos svemu, ovo neobično pleme živi je dokaz izvanredne prirodne selekcije.

Legenda o izgubljenom kraljevstvu

Postoji jedna legenda po kojoj je ovaj narod prvobitno živeo u kraljevstvu. Njihov kralj je imao ćerku koja je tokom oluje na moru nestala.

Po naređenju, celo kraljevstvo je pošlo da je traži a s obzirom da je nisu našli, odlučili su da se nikada više ne vrate na kopno jer nisu ispunili naređenje kralja i jer su smatrali da više nisu dostojni kopna.

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo, unesite Vaš komentar!
Molimo, unesite Vaše ime
Captcha verification failed!
CAPTCHA korisnički rezultat nije uspeo.Molimo Vas da nas kontaktirate!

Pratite nas

417FanovaLajkuj
485PratilacaZaprati
275PratilacaZaprati

Poslednje objavljeno