Život u Švedskoj za mnoge predstavlja san, a tu skandinavsku zemlju često percipiraju kao neku vrstu evropskog El Dorada. Da li je baš tako otkrio je Stefan Nešković.
Stefan Nešković (21) mladić iz Pančeva već nekoliko godina sa porodicom živi u Švedskoj, u gradiću Sodertelje blizu Štokholma. On i njegova porodica otišli su 2018. godine kada je njegov otac dobio ponudu za posao.
A kako je živeti, školovati se i raditi u Švedskoj, čija je hrana bolja, kakvi su ljudi na dalekom i hladnom severu, na sva ta pitanja, Stefan je dao odgovore.
Stefan se najpre osvrnuo na obrazovni sistem. Kako kaže jednom sedmično imaju i čas maternjeg jezika.
Postavlja se pitanje zašto su skandinavske zemlje uspešnije i naprednije od nas? Brojna su mišljenja da ključ tog uspeha leži u obrazovnom sistemu.
Obrazovni sistem u Švedskoj
Kako je u Srbiji pohađao elektrotehničku školu Stefanu je želja bila da i u Švedskoj nastavi u istom pravcu, ali je prvo morao da prođe određen period adaptacije kako bi se uklopio i naučio švedski jezik što traje godinu dana.
Nakon toga mogao je da počne da pohađa gimnaziju, kao i svaki prosečan Šveđanin.
Ono što je interesantno jeste da čak jednom sedmično imaju čas maternjeg jezika, u njegovom slučaju srpskog.
– Švedski obrazovni sistem dosta je rasterećeniji od našeg. Nema toliko stresa, mnogo je opuštenije. Znate ono kad strahujete da će vas profesor prozvati da odgovarate i da ćete dobiti lošu ocenu. To ovde nema. Ono što je zaista interesantno jeste to da imate priliku da svoj maternji jezik slušate jednom sedmično – kaže za Alo Stefan koji planira da ove godine upiše prestižni fakultet na Univezitetu u Stokholmu.
Pored mnogobrojnih pogodnosti kao što su besplatno srednje i visoko obrazovanje te kvalitet škole, Stefanov odgovor na pitanje “koji obrazovni sistem bira: švedski ili srpski“ bio je jednostavan.
– Svakako da biram švedski obrazovni sistem, upravo zbog razloga koje sam prethodno naveo. Ta rasterećenost dosta je bitna učenicima i studentima. Niz pogodnosti koji vam pruža švedski obrazovni model je zaista neverovatan – sve od besplatne olovke i gumice, pa do kompletnog obrazovanja – rekao je ovaj mladić.
“Institucije te ovde slušaju”
Šveđanima ne trebaju rodbinske veze da pronađu posao. Ne zamaraju se bespotrebnom birokratijom i čekanjem u redovima ispred bankarskog šaltera. Kad im nešto smeta oni se požale i zamislite – budu saslušani.
– Moram da kažem da je Švedska jako tehnološki napredna zemlja i da je većina stvari digitalizovana. Nema čekanja u redovima, namrštenih lica službenika, nerviranja. Svi rade sve većinom preko mobilnog telefona.
Čak, prema mojim saznanjima, do 2030. planiraju da totalno pređu na digitalan vid plaćanja i da eliminišu keš kako bi na taj način još više smanjili stopu kriminaliteta – kaže Stefan.
On dodaje da švedske institucije zaista imaju sluh za građane te ukoliko imaju neku pritužbu oni to svakako uvaže, a ne oglušuju se ili ignorišu što je slučaj sa našim zemljama.
Stereotipi o Šveđanima baš i nisu tačni
Kada se sve sabere i oduzme, shvatimo da stereotipi “glupi Bosanac”, “lenji Crnogorac”, “škrti Slovenac” i slični – nisu samo deo “kulturne baštine” građana koji su geografski smešteni na Balkanu.
A kakva je situacija u Skandinaviji? Postoji puno stereotipa o Šveđanima koji se uglavnom vrte oko toga kako su oni “jedan hladan i rezervisan narod”.
Kako Stefan kaže to baš i nije sasvim tačno.
– Šveđani su fokusirani na sopstveni život i njihovu porodicu. Ovde ne morate da se brinete da će komšinica Goca s kraja ulice da nešto priča o vama ili slično. A vrlo dobro znamo kako je to kod nas.
Družim se i sa Šveđanima, ali svakako da najviše vremena provodim sa našim ljudima. Šveđani su jako prijatni zaista, uprkos tome što naš narod često ima stav da su oni hladni. Mentalitet jeste drugačiji, ali ljudi su sasvim pristojni i ljubazni – rekao je Stefan za Aloonline.Ba.
Hrana i kafana: Ko nosi pobedu?
Prelepa priroda, ljubazni domaćini i dobra hrana. Prve tri najčešće asocijacije stranih turista na pomen Srbije ili BiH.
Naša kuhinja ima dugu tradiciju i na naša jela malo ko ostaje ravnodušan. Pored toga što se dobro i kvalitetno jede, kod nas se i dobro provodi, zna se – muzike, igre i kafane nikada dosta.
A u Švedskoj je malo drugačije…
– Što se tiče švedske tradicionalne kuhinje nisam imao mnogo dodira sa njom. Oni na primer dosta stvari usvajaju od drugih kultura kada je reč o kuhinji – kaže Stefan i dodaje da ipak bira tradicionalnu srpsku kuhinju i provod kod nas.
Na samom kraju razgovora Stefana je upitan da kaže tri reči koje ga asociraju na Srbiju na šta je on kazao stres, nepoštovanje u društvu, kriza, dok su za Švedsku te reči bile uređenost, poštovanje u društvu, hladno ali standard.
Valjda ovo dosta govori…
