Imate loš dan? Da li ste potišteni, depresivni ili negativni? Ljudi bi vam mogli savetovati da se razveselite, fokusirate na pozitivno i koncentrišete se na svetlu stranu, ali neki stručnjaci to nazivaju toksičnom pozitivnošću.
U redu je biti potišten, depresivan ili negativan, ali preterano pozitivno razmišljanje nam više šteti nego koristi, kažu stručnjaci.
– Većina ljudi dobro poznaje pozitivne emocije i kako da upravlja njima – rekla je Doroti Salhov, predavač u Nemačkom društvu za pozitivnu psihologiju (DGPP).
Ona je navela deset pozitivnih emocija, a to su: zadovoljstvo, inspiracija, radost, spokoj, samopouzdanje, ponos, interesovanje za svet, zahvalnost, ljubav i privrženost.
“Ako potisnete svoja negativna osećanja, ona se vraćaju jača”
Ali, ističe Salhov, negativne emocije se često zanemaruju, iako je „važno imati pun spektar osećanja“.
Kada objašnjava, ona koristi metaforu:
– Ako potisnete svoja negativna osećanja, oni odlaze u podrum i tamo rade na svojoj snazi. U jednom trenutku se vraćaju jači.
Druga analogija su negativna osećanja poput lopte koja je gurnuta pod vodu – u jednom trenutku silovito iskoči.
Ako pokušate da ih potisnete, stvara se začarani krug u kome postaju sve moćniji.
Sličan stav ima i profesorka Astrid Šuec. Ona je šef katedre za psihologiju ličnosti i dijagnostiku na Univerzitetu u Bambergu.
– Ako nekome kažete da ne misli o ružičastom slonu, neće misliti ni na šta drugo – rekla je ona.
– Isto je i sa negativnim emocijama.
“Negativnost je jednostavno deo svega”
Stalno potiskivanje takođe znači konstantan stres.
– Kognitivno, potpuno ste puni energije. U ekstremnim slučajevima možete psihički pregoreti.
Neprijatna osećanja su veoma važna iz drugog razloga.
– Negativnost je jednostavno deo svega. Ne bismo mogli da uživamo u pozitivnom da nema kontrasta sa negativnim – objašnjava Šuc.
– Negativne emocije su više nego kontrast lepom. Daju nam važne signale da nešto nije u redu – dodaje profesor.
Tokom ljudske evolucije, emocije poput straha, besa, tuge i stida štitile su ljude, rekla je Salhov.
Stid nas štiti od društvenog ostrakizma, straha od opasnosti. Bes je signal nepravde ili kršenja važnih vrednosti i znak da se moramo zauzeti za sebe.
– Naš mozak stalno traži nešto što nije u redu ili je čak opasno. To je osiguralo ljudski opstanak.
Danas nam ta zaštita više nije toliko potrebna, ali negativne emocije su i dalje korisne: one daju važne znakove da je nešto važno ugroženo.
Problem društvenih mreža
Na primer, ljutimo se na partnera jer je u našem interesu da naša veza funkcioniše. Stoga treba obratiti pažnju i na loša osećanja, ali ne previše da nas negativnost ne bi obuzimala.
Salhov objašnjava da negativne emocije percipiramo mnogo jače, zbog čega nam je potreban odnos jedan prema tri za emocionalnu ravnotežu – tri pozitivne emocije prema jednoj negativnoj.
Slušate savete društvenih mreža? Nemojte.
Situacija na mrežama poput Instagrama je potpuno suprotna: srećni ljudi, sjajna iskustva, savršeni domovi – korisnici pokazuju samo svoje najbolje strane, a to je i dalje samo delić njihovog života.
– Društvene mreže deluju kao pojačavač fenomena kao što je toksična pozitivnost – rekla je Šuc.
Zbog toga je još važnije osigurati dobar balans negativnog i pozitivnog van mreže. Ali kako se to može postići?
Iako taj izraz zvuči pomalo otrcano – „svesnost“ pomaže kada se radi na svim osećanjima.
– Živite u trenutku, primetite: kako je sada? – objašnjava Šuc.
– Prihvatite svoja osećanja, čak i ona negativna, ali ne zadržavajte se na lošim trenucima. I uvek se ponašajte prema pozitivnim – zaključuje ona.
Izvor: Hina, Index.hr
