Reka Ruki, pritoka Kongo reke, na svom ušću široka je pola kilometra i ima prosečan protok. Malo je ljudi izvan Afrike je uopšte čulo za nju.
Onima koji žive uz njene obale boja reke se bez sumnje čini vrlo normalnom, no istraživači s Saveznog institut za tehnologiju Cirih bili su zapanjeni kad su je videli, a istraživanjem razloga njene intenzivne tame otkrili su globalno značenje ove reke.
– Bili smo iznenađeni bojom reke – rekao je dr. Trevis Drake u izjavi.
Mnoge reke su dovoljno tamne da bi se mogle nazvati “crne vode”, a nekima to čak ulazi u naziv.
Jedna od najvećih pritoka Amazona i peta najveća reka na svetu po protoku, zove se Rio Negro (Crna reka) zbog organske materije koja zatamnjuje njezinu vodu.
Ipak, čak i među njima, Ruki se ističe.
Kao i druge crne reke, Ruki dobija boju od rastvorenih organskih jedinjenja u svojim vodama.
Koliko god ironično zvučalo, tome pridonosi i nedostatak taloga. Iako tlo zatamni bistri planinski potok, retko je tako crno kao supstanca iz tropske šume koja ovo reci daje boju.
“Čaj iz džungle”
Ruki teče gotovo ravnim područjem, tako da ne struže mnogo sedimenta.
S druge strane, obilne kiše u tom području ispiru organske jedinjenja s biljnog materijala na šumskom tlu.
Tokom kišne sezone, ista zaravnjenost uzrokuje poplavu velikih područja i ostaje pod vodom sedmicama, izbacujući još više jedinjenja.
– Ruki je u suštini čaj iz džungle – rekao je Drake.
Kada je Džozef Konrad pisao Srce tame o Kongu, mogao je imati na umu Ruki, piše iflscience.com.
Ipak, postoji mnogo drugih reka koje teku kroz tropske prašume – sva ta kiša mora negde da ode – a mnoge od njih su takođe na ravnom terenu, uključujući i druge pritoke Konga.
Otkrivši da nije bilo naučnog istraživanja zašto je Ruki tamniji od drugih reka, Drejk i njegove kolege su krenuli da popune prazninu.
Osnovali su stanicu za praćenje kako bi istražili hemiju reke tik iznad mesta gde se spaja sa Kongom.
Region je među najsiromašnijim na svetu. Mdandaka, gde je stanica osnovana, nema opšte snabdevanje električnom energijom, uprkos tome što je grad sa više od milion ljudi.
Shodno tome, „naše metode merenja na licu mesta bile su prilično osnovne“, rekao je Drejk.
Ipak, tim je bio u mogućnosti da izmeri organska jedinjenja koncentracije u vodi, kao i starost ovih jedinjenja da bi utvrdio da li neki dolazi iz tresetnih močvara duž obala reke.
Ove močvare zarobljavaju ogromne količine neraspadnute biljne materije. Trenutno ovo područje čini glavnim ponorom ugljenika. Ali ako bi ugljenik iz ovih močvara pobegao, na kraju dospevši u atmosferu, postao bi glavni dodatni pokretač globalnog zagrevanja.
Međutim, radiokarbonsko datiranje tima ukazuje na to da se malo toga dešava.
Drejk i njegove kolege su otkrili da Ruki ima četiri puta više organskih jedinjenja po litru od reke u koju se uliva, i 1,5 puta više od Rio Negro.
Izmene u basenu Konga pretnja su planeti
Postoji razlog zašto pod vodom ne možete da vidite svoju ruku ispred lica.
To daje reci preveliki uticaj na karbonski budžet planete. Trenutno, on odgovorno koristi tu veliku moć.
Iako je reka bogata organskim kiselinama koje mogu da rastvaraju karbonate i oslobađaju ugljen-dioksid, to se ne dešava u meri od koje se strahuje.
– Emisije CO2 su relativno visoke u cijelom slivnom basenu Rukija, ali se ne razlikuju od ostalih tropskih reka – rekao je Drejk.
Reka je mirna i jednom kada je zasićena ugljen-dioksidom, gas ne može lako da pobegne, sprečavajući stvaranje veće količine.
– U turbulentnijim rekama, videli bismo veće emisije.
Promene u rečnom slivu, kao što je povećana poljoprivreda, mogle bi da spuste reku u sušnoj sezoni, da izlože tresetišta dužem vazduhu ili da izazovu turbulentniji tok tokom vlažnog perioda.
Izmene u basenu Konga uopšte mogu predstavljati ozbiljnu pretnju planeti, a ovaj rad ukazuje da je reka Ruki posebno ključna.
Studija je objavljena u otvorenom pristupu u časopisu Limnology and Oceanography.
Izvor: Impuls
