Na malom, udaljenom italijanskom ostrvu Alikudi živi samo oko 100 stanovnika i oko 100 divljih koza.
Ove godine, međutim, odnos ljudi i životinja je postao posebno neuravnotežen.
Ostrvo je preplavljeno sa šest puta više od željenog broja koza. Gradonačelnik Rikardo Gulo poziva sve koji mogu da pomognu da se uključe u rešavanje ovog problema.
“Ne želimo da odstrelimo životinje”
Gulo je u četvrtak za CNN rekao da ga nije briga da li znate nešto o uzgoju koza, sve dok imate čamac da ih odvedete sa ostrva – kada ih uhvatite.
On je rekao da je program „udomi kozu“ kreiran zato što lokalne vlasti ne žele da odstrele životinje koje su upadale u stambena naselja i domove, žvakale šta god mogu da nađu u javnim parkovima, privatnim baštama i živim ogradama i pokušavale da se penju na kamene zidove koji obično popuštaju pod njihovom težinom.
Prema sicilijanskoj regionalnoj vladi, koze je na ostrvo uneo pre oko 20 godina farmer koji ih je potom pustio na slobodu.
Godinama su životinje, koje nisu u ničijem vlasništvu, pasle slobodno na ostrvu i predstavljene su na skoro svakoj razglednici sa ovog mesta.
Ali prepuštene sami sebi, reprodukovale su se zapanjujućom brzinom.
Kakva je procedura?
Svi zainteresovani za uzimanje do 50 koza mogu da podnesu zvaničan zahtev zajednici do 10. aprila, rekao je gradonačelnik, ali je dodao da će rok produžiti dok sve koze ne budu usvojene.
Podnosilac zahteva mora da pošalje svoj zahtev e-poštom lokalnim vlastima i da plati taksu od 16 evra da bi on postao zvaničan.
– Čuli smo se sa desetinama ljudi otkako smo ovo prvi put objavili – rekao je Gulo, uključujući farmere sa obližnjeg ostrva Vulkano, koji proizvode kozji sir.
– U idealnom slučaju, voleli bismo da vidimo kako ljudi pokušavaju da pripitome životinje umesto da ih jedu – dodao je on.
Međutim, vlasti neće voditi računa o namerama bilo kog usvojitelja koza.
Kada koze budu podeljene, onaj ko je dobio pravo na njih ima 15 dana da ih uhvati i ukloni sa ostrva.
Dok će se ova akcija nastaviti sve dok se stado znatno ne smanji, nekoliko koza će ostati na ostrvu kako bi i dalje predstavljale turističku atrakciju.
Alikudi je najmanje naseljeno od sedam Eolskih ostrva – lanac pored severne obale Sicilije koji uključuje Stromboli i Lipari.
Generacije odrastale na halucinogenom hlebu
Osim koza, ostrvo je poznato i po lokalnom LSD hlebu, koji je bio zabranjen 1950-ih.
Naime, sve do 1950-ih, lokalno stanovništvo jelo je hleb kontaminiran raženom gljivicom koja se zove „ergot“, a koju je podstaklo sparno vreme.
Ergot je osnovni element LSD-a.
Pre nego što je švajcarski naučnik Albert Hofman hemijski sintetizovao lek 1938. godine, Alikudi je bio „prirodna” laboratorija u kojoj je narkotična gljiva izazvala pravu pustoš u populaciji.
Generacije seljana hranile su se takozvanom „ludom raži“ ili „rogatom ražom“, nazvanom po šiljatim crnim krajevima sličnim đavoljim rogovima koje gljiva proizvodi na raženim klasovima.
Seoske žene bi svakog jutra pripremale halucinogeni hleb, služeći deci i muževima dnevnu dozu LSD-a. Svi ostrvljani su se “uradili” a da to nisu ni znali.
Dugotrajno trovanje ergotom može izazvati ergotizam, koji izaziva gangrenu i konvulzivne simptome uključujući maniju i psihozu.
– To je bila greška u ishrani, loša navika izazvana siromaštvom, izolacijom i nepoznavanjem higijene – kaže lokalni istoričar Pino La Greka.
Prve žetve su bile oskudne, a hrana je bila dragocena, tako da se ništa nije bacalo. Jeli su se čak i truli hleb i testenina pokriveni buđi.
Nedostatak drugih alternativnih izvora hrane i vlažnost su proizveli ovu gadnu gljivicu koja je, kada se proguta, izazvala masovne halucinacije, histeriju, hipnozu i autosugestiju.
Halucinacije kao deo svakodnevice
Hranjenje ludim hlebom dovodilo je ljude u trans, gubeći svest. Vizije i halucinogena putovanja bile su svakodnevne avanture.
Procvetale su legende o letećim ženama, koje su nazvane „maiara“, što na eolskom dijalektu znači „čarobnica“.
– Ovi ljudi su bili na putovanju izazvanom LSD-om 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji. Razgovarali su jedni s drugima i delili svoje vizije, pretvarajući u stvarnost ono što im je samo na umu – kaže La Greka.
Danas je od ovih priča ostala samo legenda, a logo “maiare” se može pronaći samo na majicama koje se prodaju na ostrvu.
Alikudi je takođe popularna je turistička stanica za jedrilice i ljubitelje vulkana, koji mogu da vide stalne erupcije Strombolija u blizini.
Neravno ostrvo ima veliki vulkanski konus koji se uzdiže iz Tirenskog mora. Nema hotela i puteva.
Umesto toga, prevoz dolazi u obliku mazgi i magaraca koji koračaju strmim stazama za penjanje, navodi se na veb stranici Visit Sicily.
Kako stići do ostrva?
Letite do Katanije, idite privatnim kolima ili autobusom do luke Milaco, trajektom do ostrva Lipari, a zatim pređite za Alikudi.
