Sve posledice kovida još uvek ne znamo sa sigurnošću. Kako vreme prolazi sve ih je više. Spisku sada možemo dodati i prozopagnoziju – poremećaj percepcije ljudskog lica.
Kad se Ani ponovno okupila sa svojom porodicom nekoliko meseci nakon što je bila bolesna od kovida 19, bilo je jasno da bolest još nije završila s njom.
– Glas mog oca dolazio je s lica neznanca – rekla je Ani istraživačima koji su se bavili njenim slučajem, piše ScienceAlert.
Posledice kovida još se istražuju
Ani (pseudonim radi zaštite njene privatnosti) je normalno prepoznavala lica pre nego što joj je u maju 2020. dijagnostifikovan kovid 19.
Nekoliko dana kasnije počela je da se oporavlja, da bi se nakon nekoliko meseci bolest vratila.
Sada studija njenog slučaja sugeriše da možemo dodati “slepoću lica” (prozopagnozija – poremećaj percepcije ljudskog lica) na dug spisak neuroloških problema uzrokovanih bolešću.
Nova studija ispitala je više od 50 drugih pacijenata koji se dugo bore s kovidom i većini je bilo teže da identifikuju poznata lica nakon infekcije.
– Lica su poput vode u mojoj glavi – objasnila je Ani. Ona je opisala kako je pokušaj pamćenja lica sada kao da vas traže da replicirate kineski znak nakon jednog gledanja kada niste upoznati s jezikom.
Problem sa navigacijom i orijentacijom
Neuropsiholozi sa Univerziteta Dartmouth Marie-Luise Kieseler i Brad Duchaine predstavili su Ani niz testova. Testovi su potvrdili da su njeni problemi s prepoznavanjem posledica specifičnih nedostataka u pamćenju lica, a ne širih problema.
Ali Ani je takođe imala problema s navigacijom kroz poznata okruženja, imala je teškoća s orijentacijom i morala je da se oslanja na Google mape da bi pronašla svoj automobil.
Teškoće s navigacijom takođe su česte kod drugih s prozopagnozijom.
– Kombinacija prozopagnozije i navigacijskih nedostataka koje je imala Ani je to što je privuklo našu pažnju. Posebno jer ta dva nedostatka često idu ruku pod ruku nakon što je neko imao oštećenje mozga – objašnjava Duchaine.
Ta istovremena pojava verojatno je posledica dve sposobnosti koje zavise od susednih regija mozga u temporalnom režnju.
Gubitak čula mirisa i ukusa
Tokom infekcije Ani je izgubila čula mirisa i ukusa, teško je disala i nekoliko dana je imala visoku temperaturu.
Otkad se bolest vratila, probleme s prepoznavanjem lica i navigacijom pratili su drugi dugotrajni simptomi kovida. Naročito ističemo umor, probleme s koncentracijom i maglu u mozgu.
Kasnije je dobila probleme s ravnotežom i migrene.
Zbog problema s osiguranjem, Ani nije otišla na magnetnu rezonancu.
– Dakle, moždani udar se ne može isključiti kao uzrok njenih simptoma, posebno s obzirom na dokaze o povećanom riziku od moždanog udara s kovidom 19 – upozorio je tim u svojoj studiji slučaja.
Bez obzira na specifični mehanizam iza simptoma, ovo je još jedan primer kako kovid i posledice kovida mogu uzrokovati neurološke probleme.
– Naša studija naglašava vrste perceptivnih problema s prepoznavanjem lica i navigacijom koje može uzrokovati kovid 19. To je nešto čega bi ljudi trebalo da budu svesni – poziva Duchaine.
Većina ljudi s dugotrajnim kovidom koje su u međuvremenu anketirali istraživači, prijavili su primetne neurološke poteškoće. Konkretno radeći stvari koje su pre smatrali lakim.
– Naime, poznato je da postoje široki kognitivni problemi koje može uzrokovati kovid 19. Međutim, ovde vidimo ozbiljne i vrlo selektivne probleme kod Ani – kaže Duchaine.
Istovremeno, to sugeriše da bi moglo da bude mnogo drugih ljudi koji imaju prilično teške i selektivne deficite nakon kovida.
Izvor: Nova.rs.
