Hamas je palestinska ekstremistička grupa koja je prethodnih dana ponovo u fokusu svetske javnosti. Ta grupa je 7. oktobra izvela do sada neviđeni napad na Izrael koji je doveo do eskalacije sukoba na Bliskom Istoku.
Borci Hamasa su upali u naselja blizu Pojasa Gaze, ubijajući stanovnike i uzimajući taoce. Izrael je odgovorio brutalno i počeo sa bombardovanjem pojasa Gaze. Danima nevini ljudi stradaju i broje se mrtvi.
Dok jedni Hamas smatraju za teroriste, drugi ih doživljaju kao borce za slobodu.
Evo šta sve treba da znate o Hamasu i njihovoj istoriji sukoba sa Izraelom.
Ime Hamas akronim za “Islamski pokret otpora”
Hamas je najveća od nekoliko palestinskih ekstremističkih islamskih grupa.
Ime mu je akronim za „Islamski pokret otpora”. U tom obliku je nastao 1987. godine, posle početka prve palestinske intifade, iliti pobune, protiv izraelske okupacije Zapadne obale i pojasa Gaze.
Sopstvenom poveljom on se obavezao na uništenje Izraela.
Hamas je prvobitno imao dvostruki cilj, da vodi oružanu borbu protiv Izraela, predvođenu vojnim krilom, brigadama „Izedin Al Kasam”. Osim toga, cilj mu je bio da sprovodi programe socijalne pomoći.
Ali od 2005. godine, kad je Izrael povukao trupe i doseljenike iz Gaze, Hamas se uključio i u palestinski politički proces.
Dobio je parlamentarne izbore 2006. godine, pre nego što je naredne godine učvrstio moć u Gazi svrgnuvši rivalski pokret Fatah predsednika Mahmuda Abasa.
Od tada su militantni iz Gaze vodili tri rata protiv Izraela, koji je zajedno sa Egiptom održao blokadu pojasa da bi izolovao Hamas i izvršio pritisak na njega da prekine sa napadima, piše BBC na sprskom.
Hamas u celini, ili u nekim slučajevima njegovo vojno krilo, proglašen je terorističkom grupom u Izraelu, Sjedinjenim Američkim Državama, Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji, kao i kod drugih velikih sila.
Ko finansira Hamas?
Ova palestinska militantna grupa ima složenu finansijsku mrežu koju koristi za usmeravanje podrške dobrotvornih organizacija i privatnih donatora, kao i prijateljskih nacija kao što su Iran i Katar, piše Sky News.
Gotovina prolazi kroz Hamasovu podzemnu mrežu tunela. Finansiraju se i koristeći kriptovalute da bi se zaobišle međunarodne sankcije nakon što su SAD i EU proglasile Hamas terorističkom organizacijom.
Američki Stejt department saopštio je da ima dokaze da Iran godišnje daje do 100 miliona dolara palestinskim grupama, uključujući Hamas.
Iran je negirao da je pomogao Hamasu da napadne Izrael. Međutim, oni su pozdravili akciju militanata.
Katar je takođe platio stotine miliona dolara Gazi od 2014. godine, piše Telegraf.
Hamas takođe prikuplja prihode putem poreza na plate, pomoć, uvoz i druge ekonomske aktivnosti unutar Gaze.
Izraelska policija saopštila je da je nedavno sarađivala sa Ujedinjenim Kraljevstvom na zamrzavanju računa u Barclays banci. Ta banka povezana je sa prikupljanjem sredstava za Hamas, a takođe je uspešno zamrzla račune kriptovaluta koje je grupa koristila za prikupljanje sredstava.
Istraživačka kompanija TRM Labs saopštila je da su izraelske vlasti poslednjih godina zaplenile “desetine miliona dolara” u kriptovalutama sa adresa povezanih sa Hamasom.
Samoubilački bombaški napadi
Hamas je izbio u prvi plan posle prve intifade kao glavna palestinska grupa koja se protivi mirovnim sporazumima potpisanim ranih devedesetih između Izraela i Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO). Reč je telu koje je zastupalo većinu Palestinaca.
Uprkos brojnim izraelskim operacijama protiv njega i pritiscima Palestinske samouprave (glavnog vladajućeg tela Palestinaca), Hamas je otkrio da ima efikasnu moć veta nad procesom izvođenjem samoubilačkih napada.
U februaru i martu 1996. godine, izveo je nekoliko samoubilačkih bombaških napada u autobusima, ubivši skoro 60 Izraelaca, u odmazdi za atentat iz decembra 1995. godine na Hamasovog glavnog operativca za izradu bombi Jahju Ajaša.
Ovi bombaški napadi naširoko se smatraju krivim za odvraćanje Izraelaca od mirovnog procesa i dovođenje Benjamina Netanjahua – vatrenog protivnika Sporazuma iz Osla – na vlast te godine.
U postoslovskom svetu, pogotovo posle neuspeha samita u Kampu Dejvid američkog predsednika Bila Klintona iz 2000. godine i druge intifade koja je usledila nedugo potom, Hamas je stekao moć i uticaj kad je Izrael izvršio pritisak na Palestinsku samoupravu, koju je optužio za finansiranje smrtonosnih napada.
Hamas je organizovao klinike i škole, za Palestince koji su se osećali izneverenim od korumpirane i neefikasne Palestinske samouprave, kojom je dominirala frakcija Fatah.
Ubistvo duhovnog vođe Hamasa
Mnogi Palestinci pozdravili su talas Hamasovih samoubilačkih napada u prvim godinama druge intifade.
Oni su ove operacije „mučeništva” doživljavali kao osvetu za svoje gubitke i izraelsku izgradnju naselja na Zapadnoj obali, teritoriji koju Palestinci žele kao deo vlastite države.
U martu i aprilu 2004. godine, duhovni vođa Hamasa šeik Ahmed Jasin i njegov naslednik Abdul Aziz Al Rantisi ubijeni su u izraelskim raketnim napadima na Gazu.
Smrt lidera Fataha Jasera Arafata u novembru iste godine doveo je do toga da na čelo Palestinske samouprave stane Mahmud Abas, koji je raketne napade Hamasa doživljavao kao kontraproduktivne.
Kad je Hamas ostvario ubedljivu pobedu na palestinskim parlamentarnim izborima 2006. godine, nastali su svi uslovi za ogorčenu borbu za nadmoć sa Fatahom.
Hamas je pružio otpor svim naporima da se navede da se obaveže na prethodne palestinske sporazume sa Izraelom, kao i da prizna legitimitet Izraela i odrekne se nasilja.
Povelja iz 1988. godine
Hamasova povelja definiše istorijsku Palestinu – uključujući današnji Izrael – kao islamsku zemlju i isključuje bilo kakav trajni mir sa jevrejskom državom.
U dokumentu se takođe Jevreji uporno napadaju kao narod, dovevši do optužbi da je pokret antisemitski.
Hamas je 2017. godine proizveo novi dokument o sopstvenoj politici koji je ublažio neke od izloženih stavova i koristio umereniji rečnik.
Nije bilo priznanja Izraela, ali jeste zvanično prihvaćeno stvaranje prelazne palestinske države u Gazi, na Zapadnoj obali i u Istočnom Jerusalimu – poznatim kao granice od pre 1967. godine.
U dokumentu se ističe i da se Hamas ne bori protiv Jevreja već „okupatorskih cionističkih agresora”.
Izrael je saopštio da grupa „pokušava da obmane svet”.
Sankcije
Kao posledica ovoga, novoj vladi predvođenoj Hamasom Izrael i njegovi saveznici na Zapadu uveli su stroge privredne i diplomatske sankcije.
Kada je Hamas 2007. godine svrgao sa vlasti u Gazi snage lojalne Fatahu, Izrael je pooštrio blokadu teritorije, a palestinsko raketiranje i izraelski vazdušni napadi su se nastavili.
Izrael smatra Hamas odgovornim za sve napade koji potiču iz pojasa, i poveo je tri velike vojne kampanje u Gazi kojima su prethodile eskalacije u prekograničnim borbama.
U decembru 2008. godine, izraelska vojska pokrenula je operaciju Kovano gvožđe da bi zaustavila raketiranja.
Tokom dvadesetdvodnevnog sukoba ubijeno je više od 1.300 Palestinaca i 13 Izraelaca.
Izrael je kao isti razlog naveo pokretanje operacije Stub odbrane u novembru 2012. godine, koja je započela vazdušnim napadom u kom je stradao Ahmed Džabari, komandant brigada „Kasam”.
U osam dana borbi poginulo je okoh 170 Palestinaca – uglavnom civila – i šest Izraelaca.
Hamas je iz oba sukoba izašao vojno oslabljen, ali sa obnovljenom podrškom među Palestincima zato što se suprotstavio Izraelu i preživeo.
Hamas raketira Izrael 2014.
Raketiranje iz Gaze pojačalo se još jedom sredinom juna 2014. godine, kad je Izrael uhapsio mnoge članove Hamasa na Zapadnoj obali dok je tražio tri ubijena izraelska tinejdžera.
Početkom jula, Hamas je preuzeo odgovornost za ispaljivanje raketa na Izrael prvi put za dve godine.
Narednog dana, Izraelska vojska je pokrenula vojnu ofanzivu zvanu operacija Zaštitna ivica sa ciljem uništavanja raketa i prekograničnih tunela koje su koristili ekstremisti.
Tokom pedesetodnevnog sukoba ubijeno je najmanje 2.251 Palestinaca, među kojima i 1.462 civila.
Na izraelskoj strani stradalo je 67 vojnika i šest civila.
Od 2014. godine, redovno je izbijalo nasilje koje se završavalo primirjima uz posredovanje Egipta, Katara i Ujedinjenih nacija i nije eskaliralo u otvoreni rat.
Uprkos pritisku blokade, Hamas je održao moć u Gazi i nastavio da gradi arsenal raketa.
Pokušaji pomirenja sa Fatahom takođe nisu uspeli.
Za to vreme, humanitarna situacija za dva miliona Palestinaca u Gazi se pogoršala.
Privreda u pojasu je doživela kolaps, a vladaju nestašice vode, struje i lekova.
Šta je Pojas Gaze?
Pojas Gaze je 41 kilometar duga i 10 kilometara široka teritorija između Izraela, Egipta i Mediteranskog mora.
U njemu živi za oko 2,3 miliona ljudi i ima jednu od najvećih gustina naseljenosti na svetu.
Izrael kontroliše vazdušni prostor iznad Gaze i njenu obalu i ograničava ko i koja roba mogu da ulaze i izlaze preko njenih graničnih prelaza.
Na sličan način, Egipat kontroliše ko ulazi i izlazi preko njegove granice sa Gazom.
Oko 80 odsto stanovništva Gaze zavisi od međunarodne pomoći, navode iz Ujedinjenih nacija, a oko milion ljudi se oslanja na svakodnevnu pomoć u hrani.
Zašto se bore Izrael i Hamas?
Napetosti između Izraela i Hamasa su stalne, ali poslednji napad militanata usledio je bez ikakvog upozorenja.
Hamas je ispalio hiljade raketa na Izrael, dok su desetine njegovih boraca prešle ogradu i upale u izraelska naselja, ubivši desetine civila, dok su zarobili druge.
Izrael je odmah pokrenuo vazdušne napade, rekavši da će gađati lokacije militanata u Gazi.
Koliko je jedinstven poslednji napad?
Kako piše Džeremi Bouen, međunarodni urednik BBC-ja, ovo je najambicioznija operacija koju je Hamas ikad pokrenuo iz Gaze i najozbiljniji prekogranični napad sa kojim se suočio Izrael za više od jedne generacije.
Militanti su na više mesta probili žičanu ogradu koja razdvaja Gazu od Izraela.
Ovaj neprikosnoveni napad usledio je samo dan posle pedesete godišnjice iznenadnog napada Egipta i Sirije 1973. godine koji je pokrenuo masovni bliskoistočni rat.
Značaj tog datuma sigurno nije promakao liderima Hamasa.
Šta je Palestina i kakve veze ovi događaji imaju sa njom?
Zapadna obala i Gaza, poznate kao Palestinske teritorije, kao i Istočni Jerusalim i Izrael, svi su činili zemlju poznatu kao Palestina od rimskih vremena.
To su bile i teritorije Jevrejskog kraljevstva iz Biblije, a Jevreji je doživljavaju kao vlastitu drevnu domovinu.
Izrael je proglašen državom 1948. godine, iako teritoriju i dalje nazivaju Palestinom oni koji ne priznaju pravo Izraela na postojanje.
Palestinci takođe koriste Palestinu kao objedinjujući izraz za Zapadnu obalu, Gazu i Istočni Jerusalim.
Šta bi moglo dalje da se dešava?
Vojni komandant Hamasa Muhamed Deif pozvao je Palestince i druge Arape da se pridruže vojnoj operaciji da „izbrišu izraelsku okupaciju”.
Veliko pitanje sada je da li će se Palestinci na okupiranoj Zapadnoj obali i u Istočnom Jerusalimu ili drugde u regionu odazvati njegovom pozivu, kaže dopisnica BBC iz Jerusalima Jolanda Nel.
Izrael nesumnjivo vidi potencijal za rat koji bi mogao da se otvori na više frontova.
Najgori scenario je da bi u sukob mogla biti uvučena moćna libanska ekstremistička grupa Hezbolah.
Izraelska vojska je naredila masovno pojačanje trupa.
Uz žestoke vazdušne napade na Gazu, nagovestila je i da tamo planira kopnenu operaciju tamo.
