U podnožju Himalaja, dvojica muškaraca podižu svoje košulje kako bi otkrili široke ožiljke na svojim telima. Obojica su u 40-im godinama i izgledaju samosvesni – čak i posramljeni – ali žele da podele svoju priču.
Kanča i Ram su prodali svoje bubrege, vođeni finansijskim očajem. Kanča još uvek ima bolove i ne može da radi zbog neželjenih efekata operacije.
– Nemoguće je izbrojati koliko je ljudi uradilo isto. Svuda, ovo selo, to selo, toliko ljudi je prodalo svoje bubrege – rekao je Kanča za Skaj njuz.
Selo poznato kao Dolina bubrega
Selo Hokse u Nepalu ima jedinstvenu i izuzetno burnu istoriju. Poznata je kao dolina bubrega jer skoro svako domaćinstvo ima nekoga ko je prodao bubreg.
Trgovci ljudima posećuju to područje godinama, ubeđujući ljude da daju svoje organe, uprkos činjenici da je to protivzakonito, prenosi Index.
Meštani očajnički pokušavaju da okončaju ovu sramotu poslednjih godina – osećaju se prevarenim i oštećenim.
Neki kažu da su ih iskoristili, neki tvrde da im je čak rečeno da će im bubrezi ponovo izrasti.
Neki su umrli od posledica onoga što je učinjeno njihovim telima.
A sada siromaštvo podstiče još jednu zdravstvenu krizu u Nepalu. I opet su bubrezi u njegovom središtu.
Sve veći broj Nepalaca bira da radi u inostranstvu u zemljama arapskog zaliva i Maleziji kako bi zaradili više novca za svoje porodice kod kuće. Ali to nije bez rizika.
Mladi i nekada zdravi muškarci očajnički žele transplantaciju bubrega
Mladi i nekada zdravi muškarci vraćaju se u Nepal i očajnički trebaju transplantaciju bubrega. Neki naučnici kažu da je to rezultat izlaganja ekstremnoj toploti i teške dehidracije.
Suman (31) je pre nekoliko godina bio toliko finansijski i emocionalno slomljen da je razmišljao o samoubistvu.
Osećao je da nema izbora osim da otputuje u Indiju da proda svoj bubreg ženi koja se pretvarala da mu je sestra.
Bio je to fizički iscrpljujući proces koji je ostavio ožiljke. Zaradio je 3.000 funti:
– Osećao sam se slabo i onesvestio sam se. Kada sam se probudio imao sam velike bolove. Sada ne mogu da radim i pokušavam da kažem svima da ne mogu da prodam svoj bubreg.
Suman nije bio siguran da li je doktor znao o čemu se radi, ali indijski zakon je jasan – donatori moraju biti u srodstvu i moraju da pokažu relevantnu dokumentaciju.
Trgovina organima je veliki problem
Trgovina organima ostaje veliki problem u Indiji. To je vođeno velikim jazom u potražnji i ponudi.
Nedostatak donatora doveo je do pojave crnog tržišta, a među onima koji su bili izloženi u istragama o razmeni “keš za bubrege” su i lekari i bolnice.
Ali to nije jedinstveno za Indiju. Procene pokazuju da je jedan od 10 transplantiranih organa u svetu bio krijumčaren.
– Agenti su napravili lažna dokumenta u Katmanduu, uključujući indijske lične karte – kaže Kanča, koji je prodao i svoj bubreg u Indiji:
– Moj bubreg je dat mojoj lažnoj sestri. Mislim da je doktor u Indiji znao da sam ga prodao.
U Hokseu meštani insistiraju da niko među njima više ne prodaje bubrege, ali neki i dalje ekstremno rizikuju kako bi pokušali da poboljšaju svoj život.
Jit Bahadur Gurung proveo je tri godine radeći u Saudijskoj Arabiji.
Sa samo 29 godina završio je na četvorosatnoj dijalizi tri puta nedeljno u Nacionalnom centru za bubrege u Katmanduu.
Izgleda umorno i povučeno.
– Morao sam da radim na velikoj vrućini – oko 50 stepeni. Nismo imali vremena da ručamo, odemo u toalet ili pijemo vodu.
Poznati hirurg uoči obrazac: “Ovo je veoma ozbiljno”
Opisujući trenutak kada je shvatio da nešto nije u redu, Džit kaže:
– Odjednom sam osetio kako mi noge otiču i nisam mogao da hodam. Tada mi je rečeno da mi je bubreg otkazao.
Simptomi zatajenja bubrega često mogu ostati neprimećeni, a kada se radnici migranti vrate u Nepal, često je prekasno.
Džit očajnički traži donatora. Ali donator mora biti rođak i često nema dovoljno pozitivnih poklapanja.
Išvor ima 34 godine i još uvek traži izlaz. Kaže da je sedam godina u Dubaiju radio po 16 sati dnevno:
– Radio sam dugo na vrućini i bez sna. Telo mi je počelo da otiče kao da sam dobio batine.
dr. Pukar Šrest, poznati hirurg u Centru za transplantaciju ljudskih organa u Nepalu, ranije je radio transplantacije samo starijim osobama, ali je nedavno video mlade ljude sa ožiljcima i smanjenom funkcijom bubrega.
Primetio je obrazac – mladići odlaze na posao po velikoj vrućini sa malo vode i vraćaju se sa potpunim otkazom bubrega.
– Ovo je veoma ozbiljno jer oko jedne trećine svih transplantacija rade ovi pečalbari koji su došli iz inostranstva. Ovo je veliko opterećenje za naše zdravstvene resurse jer oni čine više od 30 odsto od ukupnog broja transplantacija u našoj zemlji – kaže dr Šrest.
Ovo je neproporcionalan broj jer strani radnici predstavljaju oko 14% stanovništva Nepala. dr. Šresta smatra da je obrazovanje ključno – informisanje mladića koji odlaze u inostranstvo o važnosti vode za piće, odmora i dobre ishrane.
Zdravstvena kriza
Mladi lekar koji radi sa njim prikuplja ključne informacije o tome gde su muškarci bili i sa kakvim su se uslovima suočili.
Muškarci moraju proći medicinske testove pre nego što mogu da putuju u inostranstvo na posao, tako da se veruje da su prethodno dobrog zdravlja.
Činjenica je da se osećaju prinuđenim da rade na nekim od najtoplijih mesta na svetu i da imaju vrlo malo prava.
Iako su neke zemlje, poput Katara, smanjile vreme koje ljudi mogu da provedu na suncu, patnja Nepalaca nije prestala.
Više studija je pokazalo da je rizik od ekstremne vrućine u zemljama arapskog zaliva poslednjih godina samo eskalirao zbog klimatskih promena.
A nedavni izveštaj Human Rights Vatch-a navodi da su radnici migranti maltretirani i da se smatraju „potrošnom robom“.
Bolnice u Nepalu oštro upozoravaju na opasnosti globalnog zagrevanja i visoku cenu koju plaćaju pogođeni.
