Ne treba da nas čudi ako u slučajevima gde vidimo kompleks niže vrednosti nađemo manje ili više skriven kompleks više vrednosti. S druge strane, ako ispitamo kompleks više vrednosti i proučimo njegov kontinuitet, uvek možemo naći manje ili više skriven kompleks niže vrednosti.
Ako je osoba hvalisavac, to je samo stoga što se oseća inferiorno, jer se ne oseća dovoljno snažnom da se s drugima takmiči na korisnoj strani života. Zato ostaje na beskorisnoj strani života.
Ta osoba nije u skladu sa zajednicom. Izgleda da je jedna od crta ljudske prirode da pojedinci – i deca i odrasli – kada osećaju da su slabi, žele da reše svoje probleme u životu tako što će steći ličnu nadmoć bez upliva društvenog interesa. Kompleks više vrednosti je druga po redu faza. Ta faza predstavlja kompenzaciju za kompleks niže vrednosti.
Kompleks više vrednosti je jedan od načina kojim osoba sa kompleksom niže vrednosti može pokušati da pobegne od sopstvenih teškoća.
Ta osoba pretpostavi da je superiorna onda kada nije, i ovaj lažni uspeh predstavlja kompenzaciju za osećaj inferiornosti koji ona ne može da podnese. Normalna osoba nema kompleks više vrednosti; ona čak nema ni osećaj više vrednosti.
Ona ima težnju da bude superiorna na taj način što pokušava da bude uspešna; ali dotle dok je ova težnja iskazana radom, to ne vodi ka pogrešnim procenama, koje stoje u korenu mentalne bolesti.
