Akušersko nasilje je ovih dana centralna tema u Srbiji. Sve je počelo sa slučajem mlade majka Marice M. (26) koja je pretrpela, kako kaže, akušersko nasilje u Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici, nakon čega joj je umrla beba.
Beba je zbog velikih komplikacija nakon porođaja prebačena u novosadski Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine gde lekari, nažalost, nisu uspeli da je spasu.
Marica je ceo svoj slučaj detaljno opisala medijima želeći da upozori druge žene ne nemarnost nesavesnog ginekologa, a čiji su inicijali M. M.
Nakon što je čula za ovu tragediju, videvši fotografiju i inicijale lekara Jelena Ivković iz Rume u razfgovoru sa autorkom i voditeljkom Jelenom Pejović svedočila je u emisiji “Crna hronika” Kurir TV o istoj tragediji koju je pre 15 meseci proživela.
Tvrdi da je i u njenom slučaju u glavnoj ulozi bio doktor M. M., koji je u petak uveče uhapšen. Jelena nije dočekala da svog sina Gorana vrati živog kući.
– Ja sam se porodila 25.10.2022. godine. U istoj klinici u Sremskoj Mitrovici. Isti me je doktor porađao kao i Maricu.
Takođe sam svoju trudnoću vodila isto privatno, kod istog doktora u Rumi, gde sam imala u tom trenutku poverenja u njega i verovala sam mu sve do trenutka kad se desilo to što se desilo – rekla je Ivković.
Devet meseci je sve bilo u redu. Išla je kod njega u privatnu ordinaciju, pratila trudnoću i rezultate, sve je bilo kako treba.
– Imala sam dobru komunikaciju sa doktorom. Dođem na pregled, pregleda me, sve je bilo u redu. Stekla sam poverenje. Prosto sam, da budem iskrena, bila prinuđena da izaberem nekog doktora iz te bolnice.
Nažalost, ali tako funkcioniše sve, morala sam da izaberem doktora iz Sremske Mitrovice kako bih imala nekog u toj bolnici kada dođem na porođaj – rekla je Ivković i potom dodala:
– Nakon tih devet meseci gde je bilo sve stvarno savršeno, ja se porađam u 42. nedelji. Porađam se osmi dan od termina gde imam dogovor sa istim tim doktorom, da ukoliko ne krene ništa do 24. oktobra
Da dođem kod njega u privatnu ordinaciju, gde će me njegova babica pregledati i videti šta se dešava. Stvarno se ništa nije dešavalo. Gde je meni babica nakon toga dala vaginaletu, koja je u vidu indukcije.
Vaginaleta je trebalo da izazove kontrakcije i porođaj.
– Meni su se javili bolovi i otišla sam kući. Sve vreme sam u kontaktu i sa doktorom i sa babicom. Telefonski putem i sve funkcioniše kako treba. Nakon dva sata dolazi jedna babica koja mi radi CTG i dolazi taj isti doktor.
Kada je ona meni uradila taj CTG, ona je rekla “bogami ova devojčica ima lepe bolove. Imate kontrakcije sto na sto.” Ja iskreno ništa ne znam, samo znam da me boli. I nakon toga doktor me pregleda, otvoreni ste jedan prst, smestite se u sobu.
Ja verujem i dalje. Sve kažem tako mora. To je procedura i prosto znam šta žene proživljavaju. Smeštam se u sobu i tu kreće pakao, prvo od psihičkog nasilja babice koje tamo rade.
Gde me je vređala, ponižavala, govorila da sam razmažena, da ne zna šta sam umisila, da kad sam bila pametna neke stvari da radim zašto sad se toliko prenemažem – navela je.
Vređaju je i omaložavaju je zato što se žali na bolove.
– Vređa me sve vreme, ja je molim bilo šta, pitam da li postoji nešto samo da mi umiri bolove ili da se nešto već jednom desi.
Nakon nekoliko sati ja već krećem da povraćam i da me hvata nesvest i vidim da više ne mogu.
Znam neku granicu sad, već vidim da je loše. Šaljem poruku doktoru gde ga molim da dođe da se nešto već desi. Gde on dolazi nakon toga da me pregleda i kaže “otvoreni ste dva na tri prsta, ništa lezite – rekla je.
– Ja sam u tom stanju bila sve do tri sata ujutru. Kada mi puca vodenjak i pozivam opet tu istu babicu koja ulazi sa samo ogrnutim mantilom, polupospana, poluzatvorenih očiju, klimne glavom i kaže šta je? Nisam bila sigurna da li smem da kažem.
Rekoh mislim da mi je pukao vodenjak. Ona besno pogleda u pod i kaže “pokupi tu vodu i dođi u ambulantu”.
Voditeljku je ovo ostavilo u čudo govoreći da je to ogromna količina vode.
– Da… pritom nemam ništa tu čime bih to mogla da počistim. Nakon toga ja odem u ambulantu gde sam je čekala sigurno jedno dvadesetak minuta.
Gde ja nakon toga pokušavam da se popnem na sto i kreće mi kontrakcija u tom trenutku. Njoj se izvinjavam i kažem izvinite, ali samo momenat krenula mi je kontrakcija, uhvatio me grč.
Ona je vidno iznervirana, počinje da urla na mene i da mi govori ako mislim da me pregleda, da podignem nogu, da se više ne foliram i da li ja znam koliko ima sati, da je tri sata i da ona treba da spava.
Kada je pregledala rekla je nisi otvorena, samo jedan prst. Sad razmišljam, doktor mi pre toga kaže dva na tri prsta krenulo je, ona kaže jedan prst.
Zapravo hoću da vam kažem da me nije ni pregledala, znači samo je to uradila.
Jelena upada u još veću agoniju zato što se ne dešava ništa, a bolovi konstantno traju. Još su veći i još neizdržljiviji.
– Odlazim u svoju sobu opet i čekam, više ne znam šta čekam. Doktor je taj dan trebao da bude dežuran, da radi 24 sata, tako rade.
Zato smo se i dogovorili da dođem tada kada njemu odgovara jer je tada morao da bude tu. Međutim, on je tu noć spavao, šta da vam kažem. Odmarali su.
Gde je on trebao sutradan da dođe u vizitu i da bude u dnevnoj smeni. Mi smo takođe imali dogovor da čak i da on ne radi i da se tako poklopi, on će doći. Ja ga molim da dođe, govoreći mu da ne mogu više, da bilo šta uradi.
On se pojavljuje, pregleda me i kaže “otvoreni ste i dalje dva na tri prsta, ništa se ne dešava, idemo u salu”. Spremam se za salu, odem u salu, tamo me spreme i uključuje mi dodatnu indukciju.
Gde kaže meni babica “šetaj”. Kaže, “moraš da šetaš”. Bolovi su još jači i ja njoj kažem “izvinite ne mogu da šetam, ne mogu”.
“Ajde, ajde” i sa sve stalkom za infuziju me gura i viče, “sve ste razmažene, sve ste iste. Sve vi mlade, mame, prvorotke, šta ste vi mislile?” – rekla je.
Kompletan tekst pročitajte OVDE.
