11.1 C
Novi Sad
20.04.2024.
NaslovnaKulturaAleksandar Tišma - 100 godina od rođenja jednog od najvećih evropskih pisaca

Aleksandar Tišma – 100 godina od rođenja jednog od najvećih evropskih pisaca

Aleksandar Tišma, srpski književnik, urednik, prevodilac, akademik, rođen je na današnji dan pre stotinu godina, 16. januara 1924.

Tišma je jedan od najpriznatijih literata srpskog jezika u inostranstvu. Bio je član ne samo Srpske akademije nauka nego i Berlinske. Prevođen je na niz jezika.

Rođen je u Horgošu, na krajnjem severu Bačke, sticajem okolnosti, iako su roditelji živeli u Novom Sadu.

Njegova majka Olga, rođena Miler, jevrejskog porekla, poticala iz tog mesta. Otac Gavra, uspešan trgovac, Srbin, rođen je u Lici. Tišma je kršten kao pravoslavni hrišćanin.

Osnovno i gimnazijsko obrazovanje pohađao je u Novom Sadu. Bio je svedok užasa terora mađarskih okupatora tokom Racije u Novom Sadu, januara 1942, kada su njegovi najbliži slučajno preživeli. Hiljade su stradale.

Pošto je maturirao 1942. započinje studije u Budimpešti, ekonomije pa romanistike. U mađarsku prestonicu sklonio se, kod prijatelja, od nesigurnih prilika u rodnoj Bačkoj. Prividno utočište ubrzo je međutim nestalo pošto je upućen u sklopu radnih jedinica u Erdelj, na građnju fortifikacija prema nastupajućim Sovjetima.

Potom se priključuje NOVJ, Trećoj armiji, u čijem sastavu učestvuje u daljim borbama za oslobođenje Jugoslavije. Demobilisan novembra 1945, u Zagrebu upisuje studije medicine, koje neće nastaviti.

U Novom Sadu, preko gimnazijskog profesora iz Sremskih Karlovaca, čiji je bio učenik, upućen je na rad u list “Slobodna Vojvodina”.

Pošto je poznavao više jezika, posedovao opštu kulturu, očigledno i spisateljski dar, brzo se snašao kao novinar.

Primećen, pozvan je 1947. u Beograd, u dnevni list “Borba”, tada ključno štampano glasilo u zemlji. Takođe započinje studije anglistike. Diplomirao je 1954. na tadašnjem Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Godine 1949. vraća se u Novi Sad, gde počinje da radi u Matici srpskoj. Uređuje matičinu ediciju Danas.

Pored drugog, rukovodiće uglednim časopisom “Letopis Matice srpske”, od 1969. do 1973.

Posvećuje se književnom radu. Pisaće liriku, priče, romane, dramske tekstove, putopise, dnevničke beleške.

Govorio je:

„Mislim da je čitanje dopuna življenja, a ponekad i naknada življenja. To je iskonska potreba u čoveku da osim svog života upozna i tuđe.“

Na literarne teme prvobitno piše kritike, prikaze, negde od 1950. Bavi se prevođenjem, po opštoj oceni izuzetno kvalitetno. Tišma je tečno govorio mađarski, nemački, francuski, diplomirao je engleski.

Sistematski prati stranu književnu periodiku, s čijim najinteresantnijim dometima upoznaje našu javnost.

Mnogo je putovao, čim se dočepao pasoša, ali ne kako to uobičajeno čine turisti. Odlazio je na duže boravke u razne gradove Evrope, ili SAD.

Objavljuje poetske zbirke “Naseljeni svet” 1956, “Krčma” 1961.

Slede priče, pripovetke “Krivice” 1961, “Nasilje” 1965, “Mrtvi ugao” 1973, “Povratak miru” 1977, “Škola bezbožništva” 1978, putopisi “Drugde” 1969. Takođe romani “Za crnom devojkom” 1963, “Knjiga o Blamu” 1972, “Upotreba čoveka” 1976, “Vere i zavere” (ekranizovan i pretočen u fantastičnu seriju koju možete pogledati ovde).

Dobija, tada veoma prestižno priznanje, NIN-ovu nagradu, za roman “Upotreba čoveka”.

Kada je osnovana Vojvođanska akademija nauka krajem 1979. Aleksandar Tišma postaje njen član, otuda i član Srpske akademije nauka i umetnosti 1992. godine

Godine 2002. postaje član Berlinske akademije umetnosti (Akademie der Künste).

Bio je gostujući profesor na Univerzitetu u Tibingenu.

“Ima tako jedan mladi čovek koji svaki dan sedi blizu mog stana i gleda u nebo. On je dobro obučen, neko se očito brine o njemu. Gledam ga već godinama. Satima tako sedi i gleda u nebo. Pitao sam okolo, zna li neko, šta on to tamo vidi?

Niko nije znao da mi odgovori, niko ga nikada nije pitao. To je tipično za Novi Sad, ljudi su povučeni, ne mešaju se. U Beogradu bi bilo drugačije, tamo bi ga neko već pitao – A šta ti tu radiš? Ta uzdržanost mi se dopada.

Niko nije znao da mi odgovori, niko ga nikada nije pitao. To je tipično za Novi Sad, ljudi su povučeni, ne mešaju se. U Beogradu bi bilo drugačije, tamo bi ga neko već pitao – A šta ti tu radiš? Ta uzdržanost mi se dopada.

Za književne teme često je imao iskustva rata, okupacije, totalitarizma, i nacizma i staljinizma. Bavio se sudbinama pojedinaca pod pritiskom nemogućih okolnosti, večitom uglavnom zaludnom čovekovom potragom za toplinom, ljubavlju, smislom.

Prevođen je na dvadesetak jezika. Na srpski je najviše prevodio sa mađarskog i nemačkog.

Kada je umro, februara 2003. Italijanska novinska agencija Ansa pisala je o odlasku jednog od “najvećih savremenih evropskih pisaca, koji je umeo hrabro da se spusti u nutrinu duše i donese uzvišenu i gorku pouku”.

Nemački mediji opisivali su ga kao pisca dela “koja su u Nemačkoj zadobila široku čitalačku publiku” koji je svojim angažmanom “značajno doprineo stvaranju svestrane slike svoje domovine, Novog Sada, Vojvodine, Srbije u Nemačkoj”.

Multimedijalna izložba povodom stogodišnjice od rođenja Aleksandra Tišme

Multimedijalna izložba “Sećaj se zauvek: Aleksandar Tišma” biće otvorena od 16. januara u Likovnom salonu Kulturnog centra Novi Sad povodom stogodišnjice rođenja pisca Aleksandra Tišme.

Dominantna tema Tišminih dela je holokaust, a u njima tematizuje i događaje u Novom Sadu iz 1942. godine.

– To su dela u kojima je pisac doživeo svoj književni vrhunac i koja su ovenčana brojnim nagradama – navodi se u saopštenju Akademske knjige.

Njegova dela prevedena su na 22 jezika, čime je Tišma postao cenjen i čitan i van srpskog i jugoslovenskog kulturnog prostora, navodi FoNET.

Godine 2022. novosadska izdavačka kuća Akademska knjiga objavila je drugi tom Tišminih Zapisa o književnosti 1953-1965 u kome on između ostalog navodi:

“Palo mi je na pamet da bih mogao da iskoristim znanje jezika pišući prikaze stranih časopisa, koji su u Biblioteku Matice srpske, zahvaljujući [Mladenu] Leskovcu, stizali u vrlo lepom broju, ostajući uglavnom nečitani”.

Tako je nastala rubrika “Listajući časopise” koja će, na stranicama “Letopisa Matice srpske”, izlaziti bez prekida od 1953. sve do sredine 1965. godine.

U doba intenziviranja kulturne komunikacije sa Zapadom, ali i još uvek visoko postavljene ideološke barijere i ograničenog fizičkog saobraćaja, bio je to prozor u svetski književni život, pro¬zor koji je i autoru i njegovim čitaocima bar delimično zamenjivao putovanja.

(Iz predgovora Tišminih “Zapisa o književnosti”)

Novi Sad će dobiti mural sa likom Aleksandra Tišme

Danas, 16. januara, od 10 do 13 časova, u Ulici Braće Ribnikar 5 u Novom Sadu, na zgradi Udruženja književnika Vojvodine, akademski slikar Uglješa Colić oslikavaće mural sa Tišminim likom.

U 18 sati, u Veneciji, na Univerzitetu Ka’ Foskari, na Odseku za lingvistiku i uporedne studije kulture, vodiće se razgovor sa piscem Otom Horvatom o romanu “Knjiga o Blamu”. Razgovor će moderirati dr Marija Bradaš, a možete ga pratiti putem OVOG linka.

Sat vremena kasnije (u 19h), u Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada biće otvorena multimedijalna izložba “Sećaj se zauvek: Aleksandar Tišma” autorke Mirjane Frau Gardinovački.

Multimedijalna izložba povodom stogodišnjice od rođenja Aleksandra Tišme

 “Upotreba čoveka”

Predstava “Upotreba čoveka” po romanu Aleksandra Tišme u režiji Borisa Liješevića igraće se na sceni Pera Dobrinović Srpskog narodnog pozorišta od 19.30 časova. Predstava je koprodukcija Novog tvrđava teatra, Novosadskog pozorišta (Ujvideki Szinhaz), Budva grad teatra, East West centra Sarajevo.

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo, unesite Vaš komentar!
Molimo, unesite Vaše ime
Captcha verification failed!
CAPTCHA korisnički rezultat nije uspeo.Molimo Vas da nas kontaktirate!

Pratite nas

417FanovaLajkuj
485PratilacaZaprati
275PratilacaZaprati

Poslednje objavljeno