11.1 C
Novi Sad
20.04.2024.
NaslovnaKulturaKnjiževnostDesanka Maksimović: Sećanje na oca

Desanka Maksimović: Sećanje na oca

Tek sada smem da ga se sećam
posle tolikih tužnih godina i dana.
Čelo mu se sijalo kao da su misli od plamena,
dlanovi mirisali na lisku duvana;
išao je dignutog desnog ramena.

Zašto li je u osmehu imao nečeg detinjega?
Zašto li je žurio uvek kao da mu je zima
i kao da ide ispod kakvog stega?
Zašto mu je rame bilo dignuto
kao krilo heruvima?

Možda je kraj božanskog nekog saputnika
hitao, i hteo se dići do njegovog stasa;
možda je zato padala svetlost sa njegovog lika
i toplina iz njegovog glasa.

Ali tamni sad pomalo u života tami
njegov glas i osmeh i čelo puno sjaja,
samo u snu, kad smo opet srećni i mladi
i sa svojom dušom sami,
setim se jasno njegove reči, hoda i zagrljaja.

U snu mi se samo živo učini,
kad prođe ponoć i bude blizu zori,
kao da na nedoglednoj nekoj pučini
s nekim, koga ja ne znam, tiho zbori.

U snu samo njegov lik ugledam ceo kao i pre
dok smo živeli zajedno u ovom kraju,
i vidim ga kao da opet negde žurno gre
i kao da oči njegove nešto što ja ne znam znaju.

Povezani tekstovi

POSTAVI KOMENTAR

Molimo, unesite Vaš komentar!
Molimo, unesite Vaše ime
Captcha verification failed!
CAPTCHA korisnički rezultat nije uspeo.Molimo Vas da nas kontaktirate!

Pratite nas

417FanovaLajkuj
485PratilacaZaprati
275PratilacaZaprati

Poslednje objavljeno