Umro je Pol Aleksandar, zvani Polio Pol. Pol je 1952. godine oboleo od dečije paralize u dobi od šest godina i hitno je prebačen u bolnicu u Teksasu.
Dok je virus odneo hiljade života u vreme kada se Pol razboleo, on je uspeo da preživi uz pomoć gvozdenih pluća.
Inovativni uređaj je koristio više od 70 godina, ali je nažalost preminuo u nedelju 10. marta.
Kristofer Ulmer, kreator GoFundMe stranice za pomoć u prikupljanju novca za finansiranje Polovog lečenja, potvrdio je vest juče.
“Pol Aleksandar, „Čovek sa gvozdenim plućima“, preminuo je juče. Nakon što je preživeo dečiju paralizu kao dete, živeo je preko 70 godina sa gvozdenim plućima.
U to vreme Pol je otišao na koledž, postao advokat, i objavljivani autor.
Njegova priča je putovala naširoko i daleko, pozitivno uticala na ljude širom sveta. Pol je bio neverovatan uzor koji će se i dalje pamtiti.”
Upoznao sam i intervjuisao Pola 2022. Naša zajednica je prikupila veliku količinu novca za njega.
Upravo sam razgovarao sa Filipom, njegovim bratom, koji želi da prenese sledeću poruku.
„Toliko sam zahvalan svima koji su donirali novac za lečenje mog brata. To mu je omogućilo da proživi poslednjih nekoliko godina bez stresa.
Od tog novca ćemo platiti njegovu sahranu.
Apsolutno je neverovatno čitati sve komentare i znati da je toliko ljudi inspirisano njegovim životom. Tako sam zahvalan.”
„Pole, nedostajaćeš, ali uvek ćemo te pamtiti. Hvala što si podelio svoju priču sa nama.“
Dečja paraliza
Polio ili dečja paraliza je u 20. veku postala jedna od najzabrinjavajućih dečijih bolesti u tim oblastima. Prvu polio vakcinu je razvio tokom 1950-ih Džonas Solk.
Decenijama je ova bolest, zahvaljujući vakcinaciji, gotovo potpuno iskorenjena, ali se ovaj virus i dan danas vraća.
Virus može da izazove ozbiljnu bolest, paralizu i trajne posledice za zdravlje a njegova stopa smrtnosti je između 5 i 10 odsto. Širi se oralno-fekalnim putem i najčešće pogađa decu predškolskog uzrasta.
Zahvaljujući vakcinaciji, broj slučajeva od 1988. godine smanjen je za čak 99 procenata.
U brojkama, sa procenjenih 350.000 slučajeva godišnje u više od 125 država, ova brojka svela se na 175 tokom 2019.
Praktično iskorenjenim se smatra svuda u svetu osim u delovima Azije.